Zašto se države plaše da oporezuju ultrabogataše?

Malo je onih koji rado plaćaju porez. Ali mnogi birači ne vide problem u tome da se superbogati oporezuju i da plate svoj „pravedni deo“. Jedan od načina je povećanje poreza na dohodak. Postoji i opcija godišnjeg ili jednokratnog poreza na sve što neko poseduje iznad određene granice.

Neke vlade žele da oporezuju ekstremno bogatstvo kako bi smanjile poreze za srednju klasu u stagnaciji ili kako bi ublažile društvenu nejednakost. Druge žele da popune budžetske rupe. Treći pak filozofski tvrde da preterano bogatstvo treba ograničiti, jer ono više ne doprinosi blagostanju tih pojedinaca. Rasprava u Sjedinjenim Državama

Definicija bogatstva zavisi od posmatrača. Ali generalno, ultrabogatašima se smatraju pojedinci sa neto bogatstvo od najmanje 30 miliona dolara (25,9 miliona evra), dok superbogati imaju 300 miliona dolara ili više.

U Sjedinjenim Američkim Državama, Mit Romni, bivši guverner savezne države Masačusets, senator i predsednički kandidat SAD, vidi veliki problem u poreskim rupama koje se odnose na kapitalnu dobit. „Došli smo do tačke u kojoj će svaka kombinacija rešenja za ekonomske probleme naše zemlje uključivati to da najbogatiji Amerikanci doprinesu više“, napisao je on u gostujućem tekstu pod naslovom „Oporezujte bogate, poput mene“ u listu Njujork tajms u decembru 2025.

Zohran Mamdani, novi gradonačelnik Njujorka, predložio je povećanje gradske stope poreza na dohodak sa 3,9 na 5,9 odsto za prihode veće od milion dolara godišnje. Početkom marta zakonodavci u saveznoj državi Vašington usvojili su novi porez na lični prihod veći od milion dolara. Ta mera čeka potpis guvernera. Drugi razmatraju slične mere.

Ovi predlozi su važni zato što su Sjedinjene Američke Države najveća ekonomija na svetu. Takođe su dom najvećeg broja milionera i milijardera, prema proračunima časopisa Forbs.

Pravedne dažbine na basnoslovno bogatstvo?

„Oporezivanje superbogatih je pravedno, ekonomski efikasno i u nekim zemljama unapređuje druge važne ciljeve, kao što je jačanje demokratije“, rekao je Brajan Gel, profesor prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Kalifornije u Berkliju, koji je specijalizovan za oporezivanje.

U mnogim zemljama superbogati kontrolišu toliki deo društvenih resursa da mogu da utiču na političke i ekonomske ishode, kaže Gel, što može dovesti do nezdrave politike i katastrofalnih ekonomskih posledica. Velika prepreka oporezivanju superbogatih deo je postojećih poreskih sistema, pošto većina njih uvodi porez tek kada se investiciona imovina proda, kaže Gel. „Superbogata domaćinstva mogu sebi da priušte luksuz da prodaju samo mali deo svog bogatstva, što im omogućava da biraju kada i često gde će platiti porez“, dodao je.

Ko se plaši poreza na bogatstvo?

Šta ako bi se umesto poreza na dobit sabrala sva imovina i zatim oporezovao taj iznos: porez na bogatstvo. Od 1965. godine 13 zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) uvelo je porez na neto bogatstvo, prema Kristini Enače i Aleksu Mengdenu, ekonomistima u organizaciji Tax Foundation, neprofitnom istraživačkom centru za poresku politiku. Danas samo četiri zemlje još imaju porez na bogatstvo, među njima Norveška, Španija i Švajcarska.

Ukupno gledano, ti porezi doneli su malo prihoda i izazvali administrativne probleme, kažu Enače i Mengden. Još jedan problem bili su pravni sporovi.

Nemački Savezni ustavni sud presudio je 1995. godine da porez na bogatstvo krši princip jednakosti i proglasio ga neustavnim. Kao rezultat toga, Nemačka je 1997. ukinula taj porez. Vrhovni sud Holandije presudio je 2021. da porez na bogatstvo u toj zemlji krši evropsko pravo u vezi sa pravima na imovinu i zabranom diskriminacije.

Poreze na bogatstvo teško je izračunati

Kada je reč o porezima na bogatstvo, veliki problem je utvrđivanje nečijeg ukupnog bogatstva. Gotovinu je lako izbrojati, ali šta je sa svim onim kućama, automobilima, privatnim avionima i investicijama? A da se i ne pominju umetničke kolekcije ili sadržaj sefova u bankama. To postaje još teže i skuplje ako mora da se radi svake godine.

Porez na bogatstvo destimuliše štednju i investiranje, što dugoročno šteti preduzetništvu, prema istraživanju organizacije Tax Foundation. Pored toga, porez na bogatstvo „mogao bi da dovede do odliva kapitala i preseljenja bogatih pojedinaca u susedne jurisdikcije“, rekli su Mengden i Enače. „Posle povećanja poreza na bogatstvo u Norveškoj za 0,1 odsto, zemlja je zabeležila odlazak pojedinaca sa velikim bogatstvom u države poput Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva.“

Brajan Gel ne veruje da ultrabogati mogu jednostavno da premeste svoje bogatstvo umesto da dopuste da bude oporezovano. „Dobar pravni dizajn, na primer, može znatno otežati bogatim investitorima da izbegnu porez“, rekao je Gel.

Može li Kalifornija pokazati put?

Kada je reč o novom porezu na bogatstvo, Kalifornija možda pokazuje put sa jednokratnim porezom od pet odsto za ljude čije bogatstvo prelazi milijardu dolara.

Ako se ta mera nađe na glasačkom listiću u novembru, biće to veliki test za veliku ekonomiju. U 2024. godini snažan rast učinio je tu saveznu državu četvrtom najvećom ekonomijom na svetu, iza Sjedinjenih Američkih Država kao celine, Kine i Nemačke.

Pristalice kažu da će porez povećati budžetske prihode. Kritičari tvrde da će oterati bogate koji će se preseliti u Teksas, na Floridu ili u Nevadu.

Guverner Gevin Njusom protivi se toj ideji, kao i tehnološki lideri i verovatno mnogi od oko 200 milijardera u toj američkoj saveznoj državi. Njihova najveća briga je to što porez uzima u obzir nelikvidno bogatstvo i nerealizovane dobitke. To znači da bi teorijski „papirni dobici“ na akcijama ili nekretninama bili oporezovani. Kritičari strahuju da bi to moglo primorati neke ljude da prodaju svoje domove ili kontrolne udele u kompanijama koje su osnovali samo da bi platili poreski račun.

Vlade imaju mnogo instrumenata kada je reč o oporezivanju, ali oni moraju biti mudro korišćeni ako je cilj da dažbine budu pravedne.

( Deutsche Welle )