Hristodulidis: Evropskoj uniji trebaju pravila za slučaj da neka njena članica bude napadnuta

Predsjednik Kipra Nikos Hristodulidis rekao je za agenciju Asošijeted pres da čelnici Evropske unije, koji su se okupili u njegovoj zemlji, treba da počnu sa pripremom operativnog plana za slučaj da članica EU koja je napadnuta zatraži pomoć od drugih država članica.

U ekskluzivnom razgovoru, koji je obavljen juče a objavljen danas, Hristodulidis je izjavio da će čelnici EU raspravljati o tome da „daju sadržaj“ članu 42.7 ugovora Unije, koji obavezuje svih 27 država članica da se ispomažu u vremenima krize.

Taj član nalaže da, ako neka država postane žrtva oružane agresije na svojoj teritoriji, njeni partneri treba da pruže „pomoć i podršku svim raspoloživim sredstvima“. Do sada nije bio primijenjen, pa ne postoje stroga pravila o tome kako bi države članice trebalo da odgovore na poziv za pomoć.

„Imamo član 42.7 i ne znamo šta će se desiti ako neka država članica aktivira taj član“, rekao je Hristodulidis za AP uoči samita EU–Bliski istok koji će ove sedmice biti održan u njegovoj organizaciji, a na kojem se očekuje da će fokus biti na ratu u Iranu i njegovim posljedicama.

Prema njegovim riječima, „zato ćemo imati raspravu i pripremiti, recimo, operativni plan o tome što će se dešavati u slučaju da država članica aktivira taj član, a tu postoji niz pitanja“.

Ovo pitanje je posebno važno za Hristodulidesa, koji je prošlog mjeseca tražio pomoć od zemalja EU kada je dron tipa šahid pogodio britansku vazduhoplovnu bazu na južnoj obali Kipra.

Kiparski zvaničnici su rekli da je dron lansiran iz Libana, čiji je glavni grad udaljen samo 207 kilometara od južne obale Kipra.

Grčka, Francuska, Španija, Holandija i Portugalija poslale su brodove koji imaju sredstva za obaranje dronova kako bi pomogle u odbrani ostrva.

Hristodulidis je rekao da, pošto su mnoge zemlje EU takođe članice NATO-a, priručnik treba da razjasni kako bi te zemlje odgovorile na poziv za pomoć od partnera iz EU, a da to ne bude u sukobu sa njihovim obavezama prema vojnom savezu.

Član 5 garancije bezbjednosti NATO-a navodi da se napad na jednog saveznika smatra napadom na sve njih – što zahtijeva kolektivni odgovor.

„Dakle, šta će se desiti u ovoj situaciji ako je (napadnuta) država istovremeno članica NATO-a i EU? Šta će se desiti?“, pita se Hristodulidis.

Još jedno pitanje koje treba riješiti u skladu sa članom 47.2 jeste da li bi odgovor bio kolektivan u skladu sa propisima NATO-a ili bi važio kao za države koje se graniče sa napadnutom zemljom. Tu je i pitanje koja sredstva bi trebalo koristiti za rješavanje različitih vrsta kriza.

( BETA )