Samit EU bez Orbana: Olakšanje zbog kredita Ukrajini

Viktor Orban je ovoga puta održao reč: zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu zvanično je odobren – nakon što je nedavno obnovljen protok nafte kroz naftovod Družba. Usvojen je i 20. paket sankcija Rusiji, koji su Mađarska i Slovačka prethodno blokirale.

To je početna tačka samita šefova država i vlada Evropske unije na Kipru. Predsednik Nikos Hristodulides dočekao svoje kolege iz EU uz impresivnu kulisu marine u letovalištu Aja Napa.

Zelenski hvali „veliki dan“

Prisutan je i Volodimir Zelenski. „Ovo je veliki dan“, radovao se ukrajinski predsednik nakon sastanka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom. Naglašavao je pritom koliko je Ukrajini očajnički potreban novac – posebno za obnovu energetske infrastrukture.

Fon der Lajen je pak naznačila da bi prva tranša od 90 milijardi evra mogla biti isplaćena ovog kvartala. Jedna trećina tih sredstava namenjena je budžetu Ukrajine, a dve trećine odbrani.

Šefovi država i vlada EU takođe su izrazili olakšanje. „Veoma sam zahvalan što je kredit Evropske unije sada konačno oslobođen“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.

Orban nije na samitu

Odlazeći mađarski premijer Viktor Orban nije otputovao na Kipar. Iako je na glasanju u decembru blokirao kredit Ukrajini, šefovi država i vlada sada ga nisu javno kritikovali. Verovatno su osetili izvesno olakšanje u vezi s dešavanjima u Mađarskoj.

„Sada vidim mogućnost da glasanje u Evropskoj uniji ne bude zloupotrebljeno i da 26 zemalja ne budu taoci“, rekao je litvanski predsednik Gitanas Nauseda.

Sledeći korak za Ukrajinu, prema rečima predsednika Saveta EU, Košte, sada je otvaranje prvih klastera u pregovorima o pristupanju Uniji. Orban je i to želeo da spreči.

Razgovori pod uticajem geopolitičke situacije

Trenutna geopolitička situacija pokazuje da za Evropsku uniju postoji samo jedan put – put strateške autonomije i najveće moguće nezavisnosti, rekao je na početku samita kiparski domaćin Hristodulides. To se, objasnio je, tiče konkurentnosti, snabdevanja energijom, ali i bezbednosne i odbrambene strukture.

Kipar trenutno predsedava rotirajućim Savetom EU. Geografski je ta zemlja na krajnjem jugoistoku Evropske unije i bliža je Libanu i Turskoj nego svojim partnerima iz EU. Ranjivost tog geografskog položaja postala je očigledna na samom početku rata sa Iranom, onda kada je britansku vojnu bazu na tom ostrvu pogodio dron.

Kiparski predsednik Hristodulides verovatno želi da taj događaj iskoristi kao povod za razgovor o Članu 42, stavu 7 – odnosno nekoj vrsti klauzule EU o uzajamnoj pomoći. Potreban je plan šta da se radi ako se neka država pozove na tu klauzulu, kaže Hristodulides, čija zemlja nije članica NATO.

U Evropi, kao i u većem delu sveta, cene energije naglo su porasle zbog rata sa Iranom i tekuće blokade Ormuskog moreuza. Lideri EU planiraju da u naredna dva dana razgovaraju o tome, kao i o budžetu Evropske unije. Formalne odluke se ne očekuju.

( Deutsche Welle )