Pet termina iz psihologije koje možda koristimo pogrešno

Kristina Kljajić

BBC novinarka

„Bukvalno imam traumu od ovih stepenica, imala sam slične u zgradi u kojoj sam živela pre.

„Mrzelo me je da se penjem, a nije bilo lifta", rekla mi je drugarica pomalo u šali, dok smo zajedno išle do zajedničke poznanice.

Nisam prvi put čula da se reč trauma koristi za neprijatno iskustvo, kao što nisam prvi put videla objave na društvenim mrežama poput „pet načina da prepoznate narcisa" ili „da li je vaš partner toksičan".

A da li ove psihološke termine koristimo pravilno i šta oni zapravo znače?

Korišćenje psihoterapijskog jezika na neprecizan i površan način u svakodnevnom govoru naziva se terapijski govor (therapy speak) i može da utiče na to kako neke termine razumemo.

Njihova neodgovarajuća i sve veća upotreba povezana je sa nekoliko procesa, ukazuje Milutin Kostić, psihijatar na Institutu za mentalno zdravlje i autor knjige Homo psihijatrikus: Dijagnoza kao identitet.

„Prvi je osećaj praznine i neispunjenosti u modernom društvu, pojačan idealizovanim slikama uspeha koje ljudi ne mogu da dostignu, drugi je to što se svaki problem vidi kao lični, pa se zanemaruje društveni kontekst", dodaje on za BBC na srpskom.

Treći je idealizacija i podražavanje svega što nam na prvi pogled deluje kao naučno, bez dublje provere, objašnjava on.

„Ovi termini su svuda jer nude jednostavna objašnjenja za složene stvari - lakše je reći trauma, anksioznost, narcis, nego zadržati se i razumeti šta se zaista dešava", kaže psihoterapeut Milan Damjanac za BBC na srpskom.

Društvene mreže to dodatno „ubrzavaju, pojmovi se skraćuju, pojednostavljuju i pretvaraju u etikete."

Briga o mentalnom zdravlju i borba sa stresom u svakodnevnom životu, važne su za dobrobit svakog pojedinca, upozorava Svetska zdravstvena organizacija.

• Šta je toksična pozitivnost i da li je ona zamka
• Jesmo li preopterećeni brigom o sopstvenoj mentalnoj dobrobiti
• „Bila sam spremna na sve, samo da mi bude dobro“

Usamljenost i neprecizna objašnjenja

Analiza psihijatra Milutina Kostića

Ljudi nekad traže objašnjenje koje je samo za njih - „naučno" i apsolutno tačno.

Psihijatrijski i psihološki jezik se ovde savršeno uklapa jer deluje naučno, ali zapravo nije dovoljno precizan.

Svi vidimo ono što želimo i što nam kratkoročno daje olakšanje.

Opasnost je što ovakav pristup može imati dugoročne posledice.

Ljudi koji svako loše raspoloženje interpretiraju kao depresiju, mogu svaki sledeći put da neprijatno osećanje doživeti kao povratak bolesti.

To ograničava opcije i povećava osećaj neadekvatnosti.

Na društvenom nivou, jedan od osnovnih uzroka nesreće je sve veća usamljenost i otuđenost.

Ekrani pružaju kratkoročno olakšanje, ali ljudi pate.

Nemamo životni cilj koji je veći od nas samih, a rešenja su često individualna.

Svako nosi sopstveni „ranac praznine“ i pokušava sam da ga olakša.

Na kraju, umesto da se suočimo sa besmislenim i otuđujućim društvom koje smo stvorili i da ga menjamo, svako je skoncentrisan na sopstvenu ličnost.

Posledica je još veća usamljenost.

1. Trauma

Aleksandra Tomić priznaje da nije uvek sigurna šta reč trauma znači, iako je često koristi.

„To bi svakako bilo neko teško i bolno iskustvo koje nas je promenilo, ali u razgovoru upotrebljavam za neku vrstu veće neprijatnosti poput rasprave sa partnerom ili teškog dana na poslu", kaže ova radnica iz Kraljeva.

Na društvenim mrežama, ova reč se pojavljuje sve češće - samo na TikToku upotrebljena je više od četiri miliona puta.

Trauma nije isto što i stres, bol ili težak period, objašnjava Damjanac.

„To je iskustvo koje je bilo previše za našu psihu u tom trenutku, nešto što nam je do te mere ugrožavalo identitet da nismo mogli da to psihički obradimo.

„Zato ne ostaje samo kao sećanje, nego kao nešto što se kasnije ponavlja kroz telesne reakcije, izbor profesije, obezbeđivanje sigurnosti i odnose", dodaje on.

Važno je razlikovati, jer „nije svaka muka trauma, a ukoliko sve nazovemo traumom, gubimo sposobnost da razumemo šta nas je zaista oblikovalo, a šta je jednostavno deo života koji uključuje napor, frustraciju i rast", ukazuje psihoterapeut.

2. Mehanizmi odbrane

Mehanizmi odbrane su načini na koje štitimo sebe od onoga što nam je previše.

„To mogu biti negiranje, racionalizacija, povlačenje, humor, kontrola, različiti načini da se održi unutrašnja stabilnost.

„Svi koristimo mehanizme odbrane - bez toga ne bismo mogli da podnesemo život, ni da izdržimo ni svakodnevne situacije, a kamoli teže životne događaje", objašnjava Damjanac.

Oni nisu „nikakav problem sam po sebi, već da samo mogu da se koriste neadekvatni mehanizmi u neodgovarajućim socijalnim okolnostima ili uzrastu", dodaje psihoterapeut.

Ipak problem može nastati tek kada odbrana postane jedini način funkcionisanja.

„Kada više ne služi da nas zaštiti privremeno, nego počne da nas odvaja od realnosti, od drugih ljudi i od sopstvenih osećanja.

„Pa tako - ukoliko stalno racionalizujemo, možemo da razumemo sve, ali ne osećamo ništa, a ukoliko stalno izbegavamo, kratkoročno ćemo se smiriti, ali to neće pomoći.

„A ukoliko stalno kontrolišemo, imamo utisak sigurnosti, ali gubim spontanost i bliskost", dodaje Damjanac.

3. Narcis

Reč narcis često se koristi kao uvreda, za ljude koji su teški ili neprijatni.

Svakom može da se desi da pokaže narcisoidne osobine, ali stručnjaci koriste ovaj termin da opišu dijagnostikovan poremećaj ličnosti, pisao je ranije BBC.

Objave poput „pet znakova da ste u vezi sa narcisom" ili „kako prepoznati narcisa u tri koraka" često viđam na društvenim mrežama.

„Narcizam nije isto što i biti loš i nije etiketa za nekoga ko je sebičan ili težak, nego način na koji se ličnost organizovala da bi preživela i održala osećaj vrednosti.

„Problem je što danas tu reč koristimo olako, kao brzu dijagnozu za svakoga ko nam ne odgovara i na taj način prestajemo da gledamo šta se zaista dešava u odnosu i kako su ti obrasci nastali i zatvaramo prostor za razumevanje i za sopstvenu odgovornost u odnosu", ukazuje Damjanac.

4. Toksični odnosi

Studentkinja Tijana Petrović veruje da su neki njeni partnerski i prijateljski odnosi bili prilično toksični.

„Uglavnom su previše naporni i izazvni, ima tu previše burnih emocija", priseća se ona.

I nije lako mogla da ih napusti.

Toksični odnosi imaju ponavljajuće obrasce ponašanja koji stalno vode u iste konflikte i nesigurnosti, pisao je ranije BBC.

Ljudi mogu biti neretko „zaglavljeni“ u ciklusu idealizacije partnera, svađa i ponovnog privremenog pomirenja, što održava toksičnu dinamiku.

Toksičan odnos nije svaki odnos koji je težak, ukazuje Damjanac.

„Problem nastaje kada odnos ne dozvoljava kretanje, kada nema prostora za razgovor, za promenu, za razumevanje, kada se sve vrti u istom krugu, bez mogućnosti da se nešto zaista pomeri.

„Takođe, u odnose unosimo ono što smo naučili ranije, način na koji volimo, kako podnosimo bliskost, kako reagujemo na konflikt", ukazuje on.

Zato je važno ne preterivati sa etiketom toksično, nego gledati da li odnos ima potencijal da raste ili nas stalno vraća na isto mesto, veruje on.

„Svakako ne treba ostajati u odnosu u kojem nas neko ugrožava fizički ili psihički vređa", zaključuje.

5. Anksioznost

Sa psihološkog stanovišta gledano, anksioznost je osećanje straha, užasa i nelagode, pisao je ranije BBC.

Može da se definiše i kao uznemirenost, napetost ili nelagoda koji proističu iz anticipacije opasnosti.

Anksiozni poremećaji su najčešći mentalni poremećaji u svetu i karakterišu se intenzivnim, preteranim i dugotrajnim osećajem straha, brige ili nervoze koje je teško kontrolisati i koje ometaju svakodnevni život, piše na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.

„Anksioznost sama po sebi nije problem - to je osećaj koji nas prati kada ulazimo u nešto novo, kada nismo sigurni, kada nam je stalo.

„Razlika nastaje kada anksioznost prestane da bude vezana za situaciju i počne da pogađa samu sliku o sebi - kada više nije pitanje da li ću uspeti, nego da li vredim, da li imam pravo da pogrešim, da li ću nestati ako stvari krenu loše", ukazuje Milan Damjanac.

Povremena anksioznost je normalna i priprema nas za suočavanje sa potencijalnim pretnjama, ali može da izazove probleme kad je preterana, uporna, teška za kontrolisanje ili neproporcionalna realnoj situaciji, pisao je ranije BBC.

„Dakle, obično se govori kako je anksioznost strah od straha, ali nije tako - klinička anksioznost je vezana za strah od gubitka identiteta.

„Normalna zabrinutost ima granice i razlog, a klinička anksioznost zahvata identitet", objašnjava psihoterapeut.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
• Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu
• Hepihondri: „Moramo prestati da budemo opsednuti srećom“
• Kako da preokrenete anksioznost u vlastitu korist
• Kakav je uticaj čitanja na mentalno zdravlje
• Kako se naša ličnost menja dok starimo
• Hit na TikToku - ubeđuješ sebe da možeš
• Može li ljubaznost da utiče na to koliko ćete živeti

( BBC Serbian Svi članovi )