Zbog sna je saznala da ima rak - da li u snu mozak može da šalje poruke

Adelin je 2011. godine usnila san koji joj je promenio život.

Bila je depresivna i nedostajala joj je majka, koja je preminula tri godine ranije.

„Sve dok se jedne noći nije pojavila u snu", kaže Adelin iz Hong Konga, čije ime je promenjeno.

„Sećam se da sam rekla: 'O, mama, konačno te vidim, kako si?'

„A ona je rekla: 'Dobro sam, ali želim nešto da ti kažem - molim te idi na pregled što pre'".

Adelin kaže da je tu „veoma snažnu poruku" shvatila ozbiljno i zakazala pregled kod lekara.

Kasnije joj je dijagnostikovan rak u prvom stadijumu, koji je bio izlečiv jer je otkriven na vreme.

„Veoma sam zahvalna", kaže Adelin.

„Inače se ne bih naterala da odem na pregled".

Ljudi iz različitih kultura analiziraju njihove snove već milenijumima.

Drevna društva u starom Egiptu, staroj Grčkoj i Vavilonu verovala su da snovi mogu da budu proročanski.

U avramskim religijama, snovi koje šalje Bog smatraju se „vizijama".

U nekim starosedelačkim zajednicama, snovi se doživljavaju kao susreti sa duhovnim pomagačima.

Adelin kaže da je znala za tradicionalno kinesko verovanje da preci mogu da šalju poruke preko snova, ali da nikada nije pomislila da bi to moglo njoj da se dogodi.

Fascinacija snovima danas se preselila i na internet.

Korisnici foruma DISCUSS čije sedište je u Hong Kongu dele metode tumačenja snova, dok stotine korisnika foruma Redita opisuju kako koriste ČetGPT za analizu njihovih snova.

Ali šta snovi poput Adelinog zaista mogu da nam kažu i šta misle naučnici i psiholozi o tome koliki značaj treba da im pridajemo?

Zašto sanjamo?

Naš mozak „voli" da sanja.

Skoro sigurno sanjamo kada smo u fazi brzih pokreta očiju, odnosno REM fazi sna, kaže neuronaučnik Abidemi Otaiku sa Imperijalnog koledža u Londonu.

To znači da bismo mogli da sanjamo i do trećine vremena koje provedemo spavajući.

Zapravo, ako zbog nedostatka dubokog sna propustimo snove, naš mozak će nam sledeći put „nadoknaditi" živopisnijim snovima.

„Telo zaista želi da sanja i nadoknadiće to kada mu se ukaže prilika", objašnjava Otaiku.

Zašto tačno spavamo i dalje je naučna misterija.

Istraživači uglavnom veruju da san pomaže mozgu da se oporavi i daje mu vreme da obradi sećanja iz prethodnog dana.

Snimci mozga pokazuju da se tokom sna „podešavanja" u mozgu menjaju, što utiče na to kako doživljavamo snove u tom trenutku.

Kada sanjamo, frontalni režnjevi, delovi mozga zaduženi za racionalno razmišljanje, su „u velikoj meri deaktivirani".

Istovremeno, limbički sistem, koji učestvuje u obradi emocija, je veoma aktivan.

„To je jedan od razloga što su naši snovi često toliko neobični i nemaju mnogo smisla", kaže Otaiku.

Da li bi snovi trebalo da nam pomažu u donošenju odluka?

Istraživanja pokazuju da ono što sanjamo može da nas podstakne da donosimo bolje odluke kada smo budni.

U jednoj studiji, bivši pušači koji su sanjali da puše imali su manju verovatnoću da povrate tu naviku.

Sličan efekat primećen je i kod razvedenih ljudi - istraživači su otkrili da su oni koji su sanjali bivše partnere bili mentalno stabilniji godinu dana kasnije.

„Oni zapravo obrađuju nešto što im je emocionalno teško.

„I bitno je da je nevažno da li je ono što sanjamo pozitivno ili negativno", kaže Dilan Selterman, istraživač snova i psiholog iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Zapravo, obe studije su pokazale da negativni snovi ponekad mogu da pomognu ljudima da se efikasnije nose sa problemima nego pozitivni snovi.

„Na taj način ih obrađujete i rešavate na konstruktivan način", objašnjava Selterman.

Snovi takođe mogu da nam pomognu u rešavanju problema.

Istraživanje Univerziteta Harvarda u SAD-u pokazalo je da su učesnici koji su sanjali kako da izađu iz lavirinta postizali bolje rezultate.

To može da bude posledica „moćne kombinacije" dodatnog vremena koje mozak ima za obradu problema i sposobnosti snova da nam omoguće da ga sagledamo na kreativniji način, kaže Selterman.

U svakodnevnom životu to može da se manifestuje kao iznenadno nadahnuće za nešto o čemu smo već razmišljali dok smo bili budni.

„San im samo daje mali podsticaj u tom pravcu", kaže Selterman.

Da li snovi otkrivaju naša prava osećanja?

To, međutim, ne znači da snovi otkrivaju skrivena ili istinska osećanja, već samo da se vaš mozak tokom sna i dalje bavi temama koje su vam važne kada ste budni.

Selterman kaže da je svedočio situacijama u kojima su učesnici istraživanja raskidali veze zbog snova, ali da su ti ljudi već ranije prijavljivali probleme u njihovim odnosima.

„To im je dalo mali dodatni podsticaj koji im je bio potreba, imali su osećaj da stiču dublji uvid u sebe, ali je to bilo u skladu sa onim u šta su već verovali", objašnjava on.

Dakle, da li treba da se zabrinemo kada sanjamo nekoga neočekivanog?

„Ako ste u inače srećnoj, ispunjenoj i stabilnoj vezi, a jedne noći sanjate da se muvate sa nekim drugim, to je u redu, to je uobičajeno", kaže Selterman.

„Ne morate zbog toga da osećate krivicu, to nije nužno znak nečega", dodaje on.

• Koje su najbolje tehnike lucidnog sanjanja
• Spavajte kao Salvador Dali - možda budete kreativniji
• Može li magnezijum zaista da poboljša kvalitet sna

Mogu li naši snovi da predvide budućnost?

Naš mozak je podešen tako da primećuje kada snovi deluju kao da predviđaju budućnost, i da se seti slučajeva kada se poklopaju sa stvarnim događajima.

„Sve one situacije kada snovi nemaju nikakve veze sa stvarnošću, jednostavno zaboravite na njih", kaže neuronaučnik Otaiku.

Ali, možda postoji još jedano objašnjenje zašto snovi ponekad deluju kao proročanstva.

Jedna teorija to povezuje sa sposobnošću mozga koja se naziva „interocepcija".

„Neki to nazivaju našim šestim čulom.

„U suštini, to je sposobnost mozga da opaža unutrašnje stanje tela", objašnjava Otaiku.

Delovi mozga koji učestvuju u interocepciji često se preklapaju sa onima koji su aktivni tokom sanjanja, a neki istraživači ukazuju da bi to moglo da objasni zašto snovi ponekad deluju kao da nagoveštavaju bolest.

„Čini se da je to donekle verovatan mehanizam koji bi mogao da objasni ove pojave", dodaje Otaiku.

Koliko pažnje treba da posvetimo noćnim morama?

Sve više istraživanja neuronaučnika, među kojima je i Otaiku, ukazuje da naši snovi mogu da budu pokazatelj rizika od razvoja određenih poremećaja mozga.

„Što češće imate noćne more, to može da bude pokazatelj većeg rizika od razvoja demencije i Parkinsonove bolesti", kaže on.

On iznosi tri moguće teorije:

Noćne more mogu da budu rani znak ovih bolesti, noćne more mogu da naruše zdravlje ili i noćne more i bolesti mogu da imaju drugi zajednički uzrok, poput genetike.

Potrebno je još istraživanja da bi se utvrdilo da li je ijedna od ovih teorija tačna.

Otaiku naglašava da ovi nalazi ne bi trebalo da nas obeshrabre, već da predstavljaju dobru priliku da unapredimo naše zdravlje.

Od pomoći mogu da budu smanjenje stresa, kvalitetan san i izbegavanje horror filmova pre spavanja.

Postoje i dodatne terapijske mogućnosti za teže slučajeve.

Tehnika uvežbavanja predstava i slika pomaže pacijentima da promene završetak košmara koji se ponavljaju, dok lek za visoki krvni pritisak prazosin može da blokira noćne more, i istovremeno omogi normalne snove.

„Veoma je verovatno da bi lečenje noćnih mora imalo trenute, ali moguće čak i dugoročne koristi za naše zdravlje", dodaje Otaiku.

Da li treba da analiziramo naše snove?

Traženje fiksnih, simboličkih značenja u snovima može da bude problematično jer zanemaruje lični kontekst, upozorava Selterman.

„Ajkula verovatno ima drugačije značenje za morskog biologa nego za zubara", objašnjava on.

Ipak, kaže da prepoznavanje tema u snovima može da nam pomogne da bolje razumemo sebe.

„Možda često sanjate voljenu osobu koja je preminula, ili posao koji biste želeli da imate u budućnosti ili vaše prijatelje i partnera", kaže on.

Praćenje takvih tema može da nam pruži dublji uvid u nas same i naše odnose – upravo u temu o kojoj najčešće sanjamo, dodaje on.

„Ako snovi imaju neko značenje, ono se najverovatnije odnosi na naš društveni život", kaže Selterman.

Adelin kaže da sada obraća posebnu pažnju na njene snove i koristi ih kao podsetnik da proveri njena osećanja.

„Treba da verujemo sopstvenoj intuiciji o tome šta bi ta poruka mogla da znači.

„Ako se zagledate duboko u sebe, možete da pronađete odgovor", kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta znače naši snovi
• Hipnagogija: Stanje između sna i jave koje može da podstakne kreativnost
• Želite dobar noćni san - ovako se spremajte za krevet

( BBC Serbian Svi članovi )