Mural kao krivično djelo u Bosni i Hercegovini: 'Osjetim jezu i strah'

„General Praljak nije ratni zločinac. S prezirom odbacujem vašu presudu", poslednje su reči Slobodana Praljka, generala Hrvatskog veća odbrane u Bosni i Hercegovini (BiH) u kojoj je tokom krvavog rata 1990-ih ubijeno više od 100.000 ljudi.

Posle deset izgovorenih reči popio je otrov, a Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je ubrzo saopštio da je umro 29. novembra 2017.

Bilo je to prvo i jedino samoubistvo koji sam gledao u televizijskom prenosu uživo, sekund pošto je Tribunal u Hagu osudio Praljka na 20 godina zatvora zbog zločina nad Bošnjacima u Mostaru, na Dan nekadašnje države - Jugoslavije.

Skoro deceniju kasnije, delovi Bosne, posebno Hercegovine, preplavljeni su njegovim muralima čije oslikavanje zakonski može da bude krivično delo.

Prvi mural Praljku oslikan je 30. novembra 2017, dan posle presude, na fasadi stambene zgrade u njegovoj rodnoj Čapljini u Hercegovini.

Do danas nije poznato ko su autori, a lokalne vlasti su ranije rekle da su zadužene samo za fasade javnih objekata.

„Nemam ništa protiv tog murala", kaže Marko Raič koji je u ovaj grad na jugu Bosne i Hercegovine došao zbog sezonskog posla.

Odrastao je i živi u Neumu, jedinom bosanskohercegovačkom gradu na moru, u kojem je odnedavno takođe oslikan mural posvećen Praljku.

Raič kaže da je apolitičan i da ne ulazi u rasprave šta taj mural predstavlja.

„Volim da vidim lep mural, bez obzira o kome i o čemu se radi", kaže on.

U čast Praljku u Čapljini je krajem 2025. podignut i spomenik.

„Ovo što vidite, to su sve napravili anđeli, a anđeli su ispružena ruka božija", izjavio je tom prilikom Bonificije Barbarić, bivši franjevački sveštenik.

Čapljinka Jadranka Dizdar poslednjih devet godina skoro svakodnevno prolazi pored murala čoveku osuđenom za udruženi zločinački poduhvat.

Svaki put oseti nelagodu i jezu, kaže.

„I određeni strah jer ovo ne ide na dobro", kaže Dizdar za BBC na srpskom.

Pet godina zabrane, jedna presuda

Izmenama Krivičnog zakona BiH iz jula 2021, zabranjeno je negiranje genocida i drugih zločina, ali i veličanje ratnih zločina.

Te izmene je nametnuo tadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko, nekoliko dana pre nego što će okončati dvanaestogodišnji mandat i napustiti Bosnu.

„Ko imenuje javni objekat kao što je ulica, trg, park, most, institucija, ustanova, opština ili grad, naselje i naseljeno mesto, ili slično, ili registruje naziv po ili prema licu osuđenom pravosnažnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili na bilo koji način veliča lice osuđeno pravosnažnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, kazniće se kaznom zatvora od najmanje tri godine", predviđa član Krivični zakon BiH.

Za pet godina primene zakona, pravosnažno je osuđen samo Vojin Pavlović iz Bratunca, gradića na istočnoj granici sa Srbijom.

Zbog rođendanske čestitke Ratku Mladiću, generalu Vojske Republike Srpske koji je u Hagu osuđen na doživotnu robiju, te opravdavanja genocida, osuđen je na ukupno tri i po godine zatvora.

„Nikad niko nije odgovarao. Ni u Republici Srpskoj, ni u Srbiji. Samo ja, jer smetam politički", rekao je Pavlović za BBC posle presude.

• 'Zatvor zbog Mladića': Prva presuda za veličanje ratnih zločinaca u BiH
• Skupština Republike Srpske zakonom protiv odluka visokog predstavnika, Incko kaže da je sledio savest
• Amerika oduzima državljanstvo stražaru zloglasnog logora u Bosni u kojem su mučeni i ubijani Srbi

U evidenciji Tužilaštva BiH zabeleženo je 147 predmeta o negiranju ratnih zločina i veličanju ratnih zločinaca, kažu iz ovog pravosudnog organa za BBC na srpskom.

„Podignuto je ukupno sedam optužnica", kaže Boris Grubešić, portparol državnog tužilaštva.

Sud BiH je odbio potvrđivanje dve optužnice, dve su objedinjene, a četiri su u fazi suđenja.

„Neki predmeti su završeni negativnom tužilačkom odlukom, spajanjem predmeta ili na drugi način, a drugi su u procesu", kaže Grubešić.

Raič, koji studira u Mostaru, središtu Hercegovačko-neretvanskog kantona, jednog od deset u BiH, kaže da nije upoznat sa sankcijama za veličanje ratnih zločinaca.

„To ostavljam ljudima koji su za to nadležni", kaže on.

Čapljina, ali i cela Bosna, za Jadranku Dizdar često izgleda kao da je rat tek nedavno stao.

Tri naroda u posleratnoj državi ne žele da se ograde od onih koji su činili zločine, primećuje.

Posebno joj smeta što nacionalni lideri podržavaju one koji su osuđeni za silovanja, ubijanja civila i drugih teških zločina.

„Riba smrdi od glave", kaže.

Država delimično podržava normalizacije veličanja ratnih zločina, jer brojni političari, poput lidera bosanskih Hrvata Dragana Čovića ili Milorada Dodika, doskorašnjeg predsednika Republike Srpske, otvoreno podržavaju haške osuđenike.

„Rehabilitacija ratnih zločina je neprihvatljiva i ne nudi perspektivu", izričita je Jadranka.

Kada je Sakib Mahmuljin, general Armije Bosne i Hercegovine, pred Sudom BiH 2021. osuđen jer nije sprečio ratne zločine koje su počinili pripadnici odreda „El Mudžahidin“ 1995. na području Vozuće i Zavidovića, dobio je podršku od tadašnje ministarke spoljnih poslova BiH Bisere Turković.

„Ovo nije presuda Sakibu, ovo je presuda svima koji su branili svoju zemlju od najezde zločinaca!“, napisala je Turković.

U aprilu 2022, sud je Mahmuljinu, koji je u bekstvu, odredio zatvorsku kaznu od osam godina.

O MURALIMA MLADIĆU U BEOGRADU

• Jaja, cveće i kofa kreča za ratnog zločinca - uništen, pa ponovo napravljen mural Ratka Mladića
• Zašto postoji strah od uklanjanja murala ratnom zločincu uprkos rešenju
• Srebrenica - genocid, negiranje i razdor

Kako je u Republici Srpskoj?

Na istoku Bosne skoro da nema grada bez murala i grafita podrške Ratku Mladiću, osuđenom na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i terora nad građanima Sarajeva.

Jedan takav, više puta prefarban i menjan, ispisan je i u Istočnom Sarajevu, samo kilometar od entitetske linije sa glavnim gradom Bosne i Hercegovine.

Marijana Močević svaki dan prolazi pored natpisa „Mladić srpski heroj".

„Ne smeta mi, naravno."

Oprezno bira reči o emocijama koje u njoj izaziva grafit.

„Slatko mi je. Postalo je standardno, pošto viđam svaki dan", kaže.

Uverena je da bi Srbi drugačije gledali na Mladića i odavanje počasti kada bi bilo, kako kaže, više presuda za zločine nad Srbima.

Ognjen Zirojević iz Istočnog Sarajeva kaže da ne viđa često murale i grafite osuđenim za ratne zločine.

„Video sam jedan nedavno, ali se vidi da su to klinci neki šarali. Estetski ni na šta ne liči," kaže.

Zapitao se zašto „ti klinci ne naprave grafit Nikoli Tesli, Mihajlu Pupinu, Milutinu Milankoviću, Milevi Marić Ajnštajn, Nadeždi Petrović, ljudima kojima treba da se ponosimo“.

„Ako već hoće velikane ratovanja, onda Milunki Savić, Živojinu Mišiću, Radomiru Putniku...

„Srbi imaju toliko divnih, časnih i plemenitih ljudi koji su svetu dali mnogo, kroz nauku, umetnost, sport, pa čak i taktike ratovanja", objašnjava.

Pre nekoliko godina je na društvenim mrežama napisao javni status koji je odudarao od mišljenja većine u njegovom gradu.

„Kako Srbi slave Ratka Mladića, stavljaju ga u isti koš sa slavnim vojvodama Mišićem i Putnikom, a ne zaslužuje tu čast", priseća se statusa.

• Milunka Savić i Flora Sands - žene koje su zajedno ratovale za Srbiju
• Vojvoda Živojin Mišić - 'ko ne zna za strah, taj ide napred'
• Vojvoda Stepa Stepanović - skromni vojskovođa blistave karijere

Zašto nema više presuda?

Iz Tužilaštva BiH kažu da većina prijava dolazi od pojedinaca i nevladinih organizacija, najčešće mejlom, a primećuju i značajan broj anonimnih.

„Najveći problem je nedostatak policijskih izveštaja o ovim krivičnim delima, potkrepljenih kvalitetno provedenom istragom i prikupljenim dokazima", kaže portparol Tužilaštva.

Opravdanje Tužilaštva nije tačno, jer mali broj presuda nema veze sa policijskim veštinama, kaže penzionisani sudija Suda BiH Branko Perić.

„To tužilac može da uradi bez bilo kakvih policijskih istraga, jer su javno emitovani govori, izjave ili postupci.

„Problem je, u suštini, u tužilaštvima", kaže Perić.

Veruje da je ključni problem uticaj politike na tužilaštva - „da se ne procesuira nešto što svima služi kao sredstvo za izborne marifetluke i širenje mržnje.

Advokatkinja Sabina Mehić ocenjuje da tužilaštvo preširoko tumači odredbu zakona za ovo krivično delo, ali da ipak „ima dovoljno elementa za podizanje optužnice, bar u 'očiglednim' slučajevima."

U nekim predmetima može biti diskutabilno šta se može smatrati veličanjem ratnih zločinaca, kaže, ali je veliki broj onih u kojima odmah može da se prepozna da ima elemenata krivičnog dela.

„Logika i iskustvo mi kažu da razlozi za donošenje samo jedne presude za ovo krivično delo do sada, najmanje imaju veze sa pravom i zakonom", smatra ona.

Teško je dati jednostavan odgovor zašto, uprkos brojnim krivičnim prijavama, nisu optuživani visoki zvaničnici i lideri političkih partija koji otvoreno i vrlo transparentno negiraju genocid i veličaju presuđene zločince, kaže Ajna Mahmić Ćatić, pravna koordinatorka TRIAL Internešelen, organizacije koja se bavi tranzicionom pravdom.

Za uspostavljanje sudske prakse obično je potrebno vreme, ali u ovom slučaju, gubi smisao jer se ne shvataju „razmere posledica koje ovakvo ponašanje može da ima po celo društvo i rizike za buduće nemire i konflikte", kaže Mahmić Ćatić.

Daleko od distance od ratnih zločinaca

Kada je u Banjaluci, administrativnom centru Republike Srpske, krajem avgusta 2025. osvanuo mural Ratku Mladiću tužilaštvo je donelo odluku da neće sprovoditi istragu, jer inspektori Državne agencije za istrage i zaštitu „nisu mogli da utvrde ko je osoba koja se nalazi na muralu".

„Samo na osnovu pojedinačnog vizuelnog doživljaja oslikanog murala, nije moguće tvrditi da je to lik navedene osobe", naveli su u odluci o nesprovođenju istrage.

Branko Perić smatra da izmene Krivičnog zakona nisu dovoljne da „zaustave tu vrstu kriminala."

„Očigledno ne može, jer smo mi 30 godina indoktrinirani i kontaminirani raznim nacionalizmima i mržnjom", smatra bivši sudija.

Kada bi tužilaštvo dosledno radilo moglo bi, dodaje, da se bavi samo tim predmetima.

„Problem bi bio na koji način vršiti izbor koga procesuirati, koga ne."

Murali osuđenim ratnim zločincima nisu izolovani slučajevi već odraz duboko nezdravog društva koje nije spremno da se suoči sa prošlošću, kaže Milica Pralica, predsednica banjalučkog nevladine organizacije Oštra nula.

„To nije samo uvreda za žrtve, to je pokazatelj da živimo u društvu koje normalizuje nasilje, negira zločine i kontinuirano ide u sunovrat", kaže ona za BBC.

Pogledajte video o hapšenju Ratka Mladića posle decenije skrivanja

Šta dalje?

Ključni problem što policija, tužilaštva i sudovi rade po nalozima stranačkih lidera, a ne po slovu zakona, smatra Sead Đulić, predsednik Saveza antifašista i boraca Narodnooslobodilačkog rata Bosne i Hercegovine.

U Mostaru, gradu u kojem živi, grupa građana nedavno je pokušala da ukloni mural Slobodanu Praljku, ali ih je nekoliko ljudi sprečilo.

Policija je izašla na teren, ali ne zbog murala, već da spreči narušavanje javnog reda i mira.

Đulić kaže da je najviše tužan kad prolazi pored takvih murala.

„Nema tu ni ljutnje, ni nekog protesta, ni ništa.

„I nije do ljudi. Do politika je, do vlasti koja proizvodi strah, a iz straha dolazi mržnja.

„I samo dok ima straha, oni mogu da ostanu na vlasti", kaže Đulić.

Jadranka Dizdar ne veruje da će se nešto promeniti na bolje.

„Činjenicu treba prihvatiti kao takvu - da je neko napravio zločin", kaže.

Strahuje da do promene neće doći jer su, kako kaže, nove generacije odgajane u mržnji.

Dok razgovaramo, ispred murala se igraju deca koja su došla iz Nemačke u Hercegovinu, u kojoj je sve manje stanovništva.

„Većina mladih će otići. Zanima me hoće li isto ovo da rade kad odu negde", pita se ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Dolina grobnica i danas krije mračne tajne masakra u Srebrenici
• Genocid u Srebrenici 30 godina kasnije: Ko je osuđen u Hagu, Srbiji, Bosni i Hrvatskoj
• Heroji koji su prkosili ratu - zašto decenijama kasnije o njima i dalje malo znamo
• Zahtev Mladićevih advokata Hagu: Ko je dobio pravo da se leči kod kuće
• Svi Mladićevi ljudi: Operativci koji su sproveli genocid
• Priča o dva Sarajeva: Kako se linija bosanskih entiteta preslikava na kartu, politiku i život
• Kraj opsade Sarajeva: 'Snajperista me imao na nišanu, ali je odabrao da ubije dete'

( BBC Serbian Svi članovi )