Meksički 'Hram fudbala': Pet istorijskih trenutaka stadiona 'Asteka'

Dario Bruks, BBC Mundo

Jedan je od najznačajnijih, najikoničnijih fudbalskih stadiona na svetu, koji će oživeti ovog leta.

Na stadionu „Asteka" u Meksiku bilo je momenata koji su ušli u istoriju svetskog fudbala.

Na njegovom terenu, otvorenom 29. maja 1966. godine, legende poput Pelea i Dijega Maradone postigle su nezaboravne golove i obojica su podizali trofeje namenjene osvajaču Svetskog prvenstva.

Na ovom stadionu je odigrana i takozvana „Utakmica veka“, polufinale Svetskog prvenstva 1970. između Italije i Zapadne Nemačke, koje je otišlo u produžetke i imalo je „jedno od najveličanstvenijih pola sata fudbala koje je ogroman broj gledalaca imao prilike da vidi“, kako je to opisala Međunarodna fudbalska federacija (FIFA).

Za Meksikance ima poseban značaj jer na njemu je postignut najveći uspeh u seniorskom fudbalu - osvajanje Kupa konfederacija 1999. godine pobedom nad Ronaldinjovim Brazilom.

Ali, bilo je i bolnih trenutaka.

Upravo su na ovom stadionu Meksikanci izgubili prvu zvaničnu utakmicu, a drugi poraz je doveo do rađanja još jedne legende nazvan „Astekazo“.

Kolos Santa Ursule, kako ga još zovu, sada se sprema da bude domaćin otvaranja Svetskog prvenstva 2026. godine 11. juna, kada će ući u istoriju kao prvo mesto koje je bilo domaćin tri svetska prvenstva.

Posle skoro dve godine obnove, stadion, koji ima šest decenija, dobija novi izgled.

1. Kako je Pele krunisan za 'Kralja fudbala'

Brazil je došao na Svetsko prvenstvo 1970. u Meksiku predvođen Edsonom Arantesom do Nasimentom, poznatim kao Pele.

Ta brazilska generacija smatra se jednom od najboljih u istoriji fudbala.

Do tog Mundijala, Brazil je već dva puta bio svetski prvak - 1958. i 1962. godine - i bio je jedan od favorita u Meksiku sa Žersonom, Karlosom Albertom, Tostaom, Rivelinjom i Žairzinjom u timu.

Posle pet pobeda, Brazil je stigao do finala na stadionu Asteka gde se suočio sa Italijom i odigrao gotovo savršenu utakmicu.

Pele je u 18. minutu doveo Brazil u vođstvom udarcem glavom, na dodavanje Rivelinja.

Roberto Boninsenja je izjednačio u 37. minutu.

Ali usledila je brazilska samba.

Golovima Žersona (66'), Žairzinja (71') i Karlosa Alberta (86') Brazil je došao do treće titule svetskog prvaka.

Bilo je to bilo poslednje Svetsko prvenstvo na kojem je igrao Pele, upisavši još jedno zlatno poglavlje u njegovoj legendarnoj karijeri.

• „Niko nije igrao fudbal tako lepo kao Pele"
• Dan kada je Pele igrao fudbal u Kragujevcu
• Kralj i ja: Sećanja na fudbalsku legendu

2. 'Utakmica veka'

Još jedan od velikih trenutaka u fudbalskoj istoriji na stadionu Asteka zabeležen je tokom Svetskog prvenstva 1970. godine.

U jednom od polufinala, timovi Italije i Zapadne Nemačke morali su u produžetke, nakon što su Nemci postigli gol i izjednačili rezultat na 1:1 u 90. minutu.

Taj produžetak je ušao u istoriju kao „jedan od najveličanstvenijih pola sata fudbala koje je ikada viđen pred tolikim brojem gledalaca“, prema FIFA.

Nemačka je povela golom „Torpeda“ Gerda Milera (94'), ali je Italija odgovorila golom Tarkizija Burgnića (98') i preokrenula rezultat pogotkom Luiđija Rivere (104').

Nije bio kraj.

Nemački tim je izjednačio drugim golom Milera (110').

Međutim, slavlje je potrajalo tek 60 sekundi.

Đani Rivera je postigao gol u 111. minutu i odlučio meč za konačnih 4:3.

Italija se u finalu suočila sa Brazilom.

Utakmica, a posebno produžeci u utakmici Italije i Zapadne Nemačke, bili su toliko spektakularni da su od tada postali poznati kao „Utakmica veka“.

Na stadionu Asteka postavljena je ploča u znak sećanja na tu utakmicu odigranu 17. juna 1970. godine.

Pogledajte video o Peleu

3. Maradonina 'Božija ruka'

Dva trenutka za istoriju svetskog fudbala dogodila su se u briljantnom nastupu Argentine na Mundijalu 1986. u Meksiku.

Argentina je igrala četvrtfinale na stadionu Asteka protiv Engleske, u tvrdoj utakmici koju je obeležila „Božija ruka“ i najlepši gol tog Svetskog prvenstva (mada, neki kažu i svih svetskih prvenstava).

Do 51. minuta bilo je 0:0, a onda je stvar u svoje ruke, tačnije noge uzeo Dijego Maradona.

Prihvatio je loptu i predriblao petoricu Engleza, dodao je do Horhea Valdana koji nije uspeo da je iskontroliše, ali je ju je engleski odbrambeni fudbaler Stiv Hodž nespretno zahvatio i praktično je centrirao u sopstveni peterac.

Maradona, visok tek 1,65 metara, i engleski golman Piter Šilton (1,83 m) krenuli su na loptu.

Pošto je bilo očigledno da ne može da nadskoči Šiltona, argentinska zvezda je podigla levu ruku i njome gurnula loptu u protivnički gol.

Uprkos velikim protestima engleskih igrača, sudija nije poništio gol.

Sve se odigralo toliko brzo da mnogi od 114.000 gledalaca na tribinama nisu ni primetili. Maradonin potez

Na televizijskim snimcima i fotografijama postalo je jasno da je Maradona napravio prekršaj.

Bio je to gol „malo glavom, a malo Božijom rukom“, izjavio je kasnije Maradona, a ta rečenica je ušla u istoriju.

Od tada se taj gol naziva 'Božija ruka'.

4. Maradonin 'Gol veka'

U istoj utakmici, manje od pet minuta posle 'Božije ruke', Maradona je još jednom ispisao istorijski trenutak, ali ovog puta majstorskom individualnom akcijom.

FIFA je tu akciju i gol proglasila najboljim u istoriji svetskih prvenstava,

Argentinac je dobio loptu blizu sredine terena i okretom je prošao pored dvojice Engleza, stuštio se po desnoj strani terena, prošavši pored još dva protivnika i golmana i poslao loptu u mrežu.

Taj gol, od tada nazvan „Gol veka“, inspirisao je jednu od najuzbudljivijih fudbalskih priča u Latinskoj Americi, onu Urugvajca Viktora Uga Moralesa.

„Eno ga Maradona, Maradona uzima loptu, genije svetskog fudbala kreće po desnoj strani, ostavlja trećeg protivnika, dodaje Buručagi... Maradona! Genije! Genije! Genije! ta-ta-ta-ta-ta-ta-ta... i Gooooool... Goooool... Želim da plačem! Bože moj! Živeo fudbal! Kakav gol! Dijego! Maradona! Ovo tera suze na oči, izvinite me“, povikao je Morales iz komentatorske kabine na stadionu Asteka.

Sedam dana kasnije, na istom stadionu, Argentina će postati svetski šampion pobedom nad selekcijom tadašnje Zapadne Nemačke 3:2.

Bila je to druga titula svetskog prvaka za Argentinu, posle turnira 1978. godine čiji je bila domaćin.

• Dijego Maradona, jedna božija ruka i dve magične noge
• U fotografijama: Maradonin izvanredan život
• Tango Argentino: Neverovatni život El Pibea - dečaka kojem je jedno srce bilo malo

5. Spektakularno finale Meksika i Brazila

Za meksičku reprezentaciju, najveća slava na stadionu Asteka došla je u spektakularnoj utakmici finala Kupa konfederacija FIFA protiv Brazila u avgustu 1999. godine.

Pred 110.000 gledalaca, Meksiko je pobedio 4:3.

Bilo je to poslednji put da su rasprodate sve karte pre nego što je smanjen kapacitet stadiona.

U prvom poluvremenu, Meksiko je poveo 2:0.

Brazil, koji tada predvodio mladi Ronaldo de Asiso Ronaldinjo, smanjio je neposredno pre odlaska na odmor.

Čim je počelo drugo poluvreme, 'Selekao' je izjednačio na 2:2.

Zatim je Meksiko ponovo poveo i za 11 minuta povećao rezultat na 4:2.

Ali jedva da je prošao minut od gola Kuautemoka Blanka kada je Brazil smanjio rezultat golom Ze Roberta.

U preostalih 30 minuta utakmice bilo je napeto, ali je Meksiko odoleo i sačuvao prednost i pobedu.

Meksiko je tako postao jedini tim koji je osvojio interkontinentalni trofej, a da nije iz Južne Amerike i Evrope.

Još jedna zvanična svetska titula koju je Meksiko osvojio na stadionu Asteka bilo je Svetsko prvenstvo za igrače do 17 godina 2011.

Meksiko je u finalu savladao Urugvaj 2:0.

S druge strane, najbolniji poraz Meksika na ovom stadionu bio je u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2002. godine u Kataru, kada je Kostarika pobedila 2:1.

Do tada, Meksiko nikada nije izgubio kvalifikacionu utakmicu za neko svetsko prvenstvo na stadionu Asteka.

Meksiko jeste gubio na ovom stadionu, ali samo u prijateljskim utakmicama između 1867. i 1981. godine, i to od Mađarske, Brazila, Italije, Perua, Čilea i Španije.

Štampa u Kostariki je slavodobitno nazvala ovaj meč „Astekazo“, zadirkujući Meksikance.

Kostarika se kvalifikovala za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2002. godine zauzevši prvo mesto sa rekordnih 23 boda.

Meksiko je potom pretrpeo drugi uzastopni poraz u gostima protiv Hondurasa, što je dovelo do ostavke selektora Enrikea Meze.

Salva kritika zbog radova na stadionu

Promene u fudbalskoj industriji tokom poslednje dve decenije primorale su vlasnike stadiona Asteka, medijski konzorcijum Televisa, da renoviraju objekat, što je izazvalo mnogo kritika.

Početkom 2000-ih, najpre je smanjen kapacitet stadiona sa 110.000 na 105.000 mesta, a na sedištima su bila ispisana imena sponzora, što je kritikovano iz estetskih razloga.

Tokom 2010-ih bilo je još većih promena - uvedene su lože za važne ličnosti (VIP), čime je dodatno smanjen kamacitet stadiona na 83.000 mesta.

Zbog ovih i još nekih promena, žrtvovana je preglednost terena u nekim delovima stadiona, što je pokrenulo novi talas rasprava.

Pokušaj postavljanja veštačke trave bio je jedan od najvećih neuspeha.

Trava nikada nije uspela da se primi, a na nju je uticalo i održavanje događaja koji nisu fudbalski.

Teren je bio u tako lošem stanju da je Američka profesionalna liga (NFL) 2018. godine otkazala utakmicu zakazanu za tu godinu, sa namerom da se promoviše američki fudbal u Meksiku.

Rukovodstvo stadiona Asteka imalo je osam godina da izvrši neophodnu obnovu za domaćinstvo Svetskog prvenstva 2026.

Međutim, radovi nisu počeli do maja 2024. godine, a ambiciozni projekat koji je prvobitno najavila Televisa sveo se na promenu sedišta, osvetljenja i fasade stadiona.

Da bi finansirala projekat vredan skoro 200 miliona američkih dolara, Televisa je ustupila ime stadiona meksičkoj banci Banorte, što je izazvalo nove kritike zbog promene identiteta jednog od najčuvenijih stadiona na svetu.

Uz to, decenijama postoje problemi sa manjkom parking prostora, kao i pristupu stadionu, kako za gledaoce koji dolaze pešice, tako i za one koji dolaze automobilima.

Stadion je na nadmorskoj visini od 2.200 metara, a sa kapacitetom od 87.523 gledalaca, to je najveći fudbalski stadion u Latinskoj Americi i osmi na svetu.

Zvanično je otvoren 29. maja 1966. godine.

Za mesec dana, 11. juna, očekuje nas nova istorijska stranica fudbalskog hrama - Meksiko će tada i zvanično treći put biti domaćin Svetskog prvenstva.

A navijači, oni na stadionu i oni kraj televizora, daće konačni sud o rezultatima obnove objekta.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026: Vize, skupe karte i strah od nereda u Americi
• 'Obožavam Mundijal, ali cene su zaista preterane': Navijači ljuti, FIFA se pravda
• Ugrožava li nasilje bandi Svetsko fudbalsko prvenstvo u Meksiku
• Reforme, kontroverze i drugarstvo sa Trampom: Priča Đanija Infantina, čelnika svetskog fudbala
• Zašto su fudbalski dresovi preskupi
• 'Ni infarkt me neće sprečiti da gledam Bosnu na Mundijalu'
• Koliko će Srbiju koštati Nacionalni stadion

( BBC Serbian Svi članovi )