Hoće li oduzimati djecu zbog "vaspitnih ćuški": Polemike u Srbiji o porodičnom zakonu

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji saopštilo je da „izmjene zakona ne zadiru u porodične vrijednosti i da nije sredstvo za kažnjavanje roditelja, niti davanje samovolje djeci"

981 pregleda0 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Jelena Subin

BBC novinarka

Mrzim injekcije i jednom sam se kao šestogodišnjakinja sakrila od roditelja kako me ne bi odveli da mi daju penicilin.

Činilo mi se da sam satima sedela sklupčana između dva automobila blizu kuće, posmatrajući ih kako me traže i beznadežno dozivaju.

Ćutala sam, sve dok nisam čula da će pozvati policiju.

Onda sam se uplašila, otrčala do kuće i više me nikad injekcija nije toliko bolela koliko batine koje sam dobila.

Tada i više nikad.

Plakali smo svi, oni iz straha da me je neko ukrao, a ja zbog batina.

Toga sam se setila dok sam čitala predložene izmene Zakona o porodici i zabrane fizičkog kažnjavanja dece.

Pojedine odredbe vladinog predloga, među kojima je i ova, podstakle su oštru raspravu među pravnicima, psiholozima, socijalnim radnicima, ali i stručnjacima za roditeljstvo.

Dok su jedni objašnjavali da je „sve ovo napravljeno kako bi se udaljili od tradicionalne porodice i odnosa između roditelja i dece", ima i onih koji kažu da je konačno došao momenat da se objasni da „batina nije iz raja izašla".

„To je suštinski važan zakon koji treba da se menja posle 20 godina“, kaže Uroš Novaković, profesor Porodičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

Ali u radnoj grupi koja je pisala predlog nije bio nijedan od sudija apelacionih sudova koji se bave tom tematikom, zamera on.

Najveća prašina podigla se upravo oko zabrane telesnog kažnjavanja dece i „hoće li se ona oduzimati zbog šamara ili šljepanja po guzici".

„Suština primedbi je da norme moraju da budu pažljivo definisane.

„Najinteresantnije je telesno kažnjavanje, da bude jasno definisano, jer kada je ovako napisano može da postoji svakakvo tumačenje“, kaže Zoran Pašalić, zaštitnik građana za BBC na srpskom.

U čuvanju, podizanju i vaspitavanju deteta roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet deteta, piše u predloženim izmenama Zakona o porodici.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji saopštilo je da „izmene zakona ne zadiru u porodične vrednosti i da nije sredstvo za kažnjavanje roditelja, niti davanje samovolje deci".

„To nije mehanizam za ukidanje prava roditeljima da vaspitaju sopstvenu decu“, kažu u ministarstvu.

Međutim, nije izvesno da će vladin predlog, u ovom obliku, doći pred poslanike Skupštine Srbije.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio je od predlagača da uzmu u obzir sve primedbe stručnjaka, ali i ljudi.

Iz Ministarstva za brigu o porodici su potom osudili, kako su rekli, „neistine informacije i proizvoljne interpretaciјe, usmerene isključivo na pogrešno informisanje i dovođenje u zabludu građana, pre svega roditelja, kao i bespotrebno širenje panike".

Predložene izmene zakona će navodno biti povučene na doradu, javili su mediji bliski vlastima.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je telesno kažnjavanje proglasila globalnim problemom javnog zdravlja.

Naglasili su da ono uzrokuje ozbiljnu štetu fizičkom i mentalnom blagostanju dece i da može dovesti do kriminalnog ponašanja u odraslim godinama.

Oko 45 odsto dece u Srbiji izloženo je nekoj nasilnoj disciplinskoj praksi u okviru porodice, podaci su UNICEF Srbije.

Telesna ili psihološka kazna povređuje i ponižava dete, razvija nepoverenje i nesigurnost, a nepoželjna ponašanja se neretko ponavljaju, ističe UNICEF.

Batina nije iz raja izašla

Radi unapređenja saradnje, praćenja pojave i kontrole postupanja i izveštavanja u slučajevima nasilja u porodici nad decom ili sumnje na nasilje, koriste se elektronske aplikacije i platforme u kojima se evidentiraju, piše u predloženom zakonu.

Aplikacije služe za prijavu nasilja ili sumnji na nasilje.

Profesor Novaković tvrdi da su ljudi opravdano zabrinuti, jer će dete moći da prijavi roditelja ako ga samo ćušne.

„Moći će da se vodi postupak protiv roditelja i zbog najblaže kazne.

„A kad neko zaista zlostavlja dete, ne reaguje niko - ni dete, ni socijalni rad“, kaže Novaković.

U centru pažnje moraju da budu najozbiljniji slučajevi, kada dolazi do fizičkog zlostavljanja, a blage kazne urušavaju odnos roditelja i deteta i može da dođe do zloupotrebe.

„Kod nasilja u porodici i telesnog kažnjavanja država treba da reaguje.

„Deca prose, tuku ih na ulici i tu niko ne reaguje, a sad treba zbog nekog najblažeg čina roditelja da angažujemo Centar za socijalni rad“, tvrdi Novaković.

Odavno je trebalo uvesti strožu zabranu fizičkog kažnjavanja dece, smatra Iva Branković, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koja predaje socijalni rad.

„Nije ovo situacija u kojoj će ljudi za bilo koju ćušku da budu odgovorni pred sudom i da im se oduzimaju deca, već je sjajno da mi kao zajednica kažemo 'decu nećemo da bijemo'“, kaže Branković.

To ne podrazumeva da dete ne možemo fizički da kaznimo ako je životno ugroženo, i, recimo, istrči na put.

„To samo podrazumeva da ne možemo da kaznimo dete tako što ćemo poniziti njegovo dostojanstvo.

„Zlostavljanje i teško fizičko kažnjavanje su potpuno druga stvar“, kaže.

Pogledajte video: Četiri stila roditeljstva -prednosti i mane

Nemoć roditelja

Pojedina istraživanja su pokazala da se fizički najviše kažnjavaju deca od druge do treće ili četvrte godine, tvrdi Branković.

„To više govori o nemoći roditelja da se deca na taj način disciplinuju.

„I novi i stari zakon kažu da će država minimalno da interveniše u porodični život, samo kada su ugrožena dečija prava“, kaže ona.

Ne postoji nikava korist od fizičkog kažnjavanja, već samo šteta, pa čak i od onog običnog „šljepkanja po zadnjici", kaže Milica Vlaisavljević, specijalista dečije i adolescentne psihijatrije Instituta za mentalno zdravlje Srbije.

„I to je fizičko kažnjavanje i može da ima dalekosežne posledice“, dodaje za BBC na srpskom.

Ideja je, kako objašnjava, da se radi na korektivnom roditeljstvu, a ne na oduzimanju, jer je prioritet stručnjaka da dete bude u porodici.

„Nije cilj kazniti roditelje, već pokazati da vaspitne mere uz koje su oni odrastali, ne znači i da su ispravne.

„Medicina nije rekla da je batina iz raja izašla", kaže psihijatrica.

Deca koja su najviše izložena nasilju su ona koja odrastaju u sredinama nižeg socijalno-ekonomskog statusa, čiji roditelji imaju pridružene psihijatrijske poremećaje, deca samohranih roditelja ili ukoliko je bila neželjena trudnoća, objašnjava Vlaisavljević.

„Tu su i deca koja imaju razvojna kašnjenja ili sa poremećajem ponašanja, jer roditelji misle da će iskoreniti problem kod njih tako što će upotrebiti silu“, dodaje.

'Halo, halo, mama i tata neće da mi kupe patike'

Na meti pojedinih kritika našle su se odredbe, poput lakšeg prijavljivanja nasilja nad decom, ograničavanje slobode kretanja i kontrola i uskraćivanje „ekonomskih resursa potrebnih za zadovoljavanje potreba člana porodice".

A onda se pojavio „strah“ među roditeljima hoće li ih deca prijavljivati ako im ne kupe skupe patike ili telefone i da li će smeti da im, recimo, ograničavaju izlaske.

„Deca koja su zlostavljana teško prijavljuju nasilje u porodici, jer se ne usuđuju“, kaže profesor Uroš Novaković.

Ali predloženim aktima, tvrdi, detetu može svašta da padne na pamet, pa i da zbog telefona koji nije dobio, prijavi roditelje.

Uprkos svim pretnjama koje dete može da izgovori, njemu je najveći strah da bude odvojeno od roditelja, podvlači Iva Branković.

„Mala je verovatnoća da će mlađa deca manipulisati time.

„Ukoliko i bude nekih prijava, to će doći do stručnjaka koji lako mogu da prepoznaju laž“, kaže.

Objašnjava da je manja šteta od lažnog prijavljivanja, nego što će neko dete imati šansu da okrene broj i dobiju potrebnu podršku.

„Pogrešna je priča da socijalna zaštita služi tome da oduzima decu.

„Oni su tu da zaštite decu i imaju pravo da se umešaju u porodični život kada su deca ugrožena“, dodaje.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić naglašava da nije najjasnije šta znači „da se pooštrava nadzor države nad roditeljskim pravom".

„Nije zakonska formulacija da deca mogu roditelje da prijave zbog nekog hira, ali to se mora jasno definisati, jer daje veliku proizvoljnost u tumačenju“, kaže ombudsman.

Predlog da centri za socijalni rad imaju veću kontrolu roditelja, Vlaisavljević vidi u mogućnosti da se deluje preventivno.

„Možda će se obratiti veća pažnju na samohrane roditelje, višečlane porodice, nezaposlene, one koji su psihijatrijski ili od bolesti zavisnosti lečeni, ali i ukoliko škola prijavi da dete ne dolazi na nastavu ili postoji medicinsko zanemarivanje“, kaže ona.

Deca i sada mogu da prijave neadekvatne postupke roditelja ili drugih odraslih prema detetu i to nije novost, kaže Radmila Vulić Bojović, psihološkinja i porodična psihoterapeutkinja za BBC na srpskom.

„Činjenica je da se to retko dešava, jer je lojalnost dece prema roditeljima izuzetno velika, pa neće dolaziti ni do masovnog prijavljivanja", kaže.

Tačka na maloletničke brakove ili ipak ne?

Brak ne može da sklopi osoba mlađa od 18 godina, osim u situacijama kada maloletnik, odlukom suda, stekne punu poslovnu sposobnost.

Prema važećem zakonu, u brak se moglo i sa 16 godina iz opravdanih razloga, o kojima sud odlučuje.

Među ženama starosti od 20 do 49 godina u prvi brak je pre 18. godine života stupilo njih skoro 6,8 odsto, dok se 57 procenata devojaka iz romskih zajednica udaje pre 18. godine života, podaci su UNICEF Srbija.

U 2019. godini 15,8 odsto devojčica iz romskih zajednica udalo se pre napunjene 15. godine, navodi UNICEF u istraživanju.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić naglašava da je potrebno jasnije preciziranje i da treba uzeti u obzir određene tradicije pojedinih zajednica da se ta granica spusti.

Problem sa maloletničkim brakovima je ozbiljan.

Iva Branković kaže da je ovo dobra mera.

„Maloletnički brakovi su česti u romskoj zajednici, pa će neko da kaže da ima veze sa kulturološkom pričom i to je duboko problematično.

„Nekada može da ima veze sa trgovinom dece, otvara prostor za različite kriminalne radnje i zloupotrebu“, kaže Branković.

Dodaje da nije problem ući u vanbračnu vezu sa 16 godina, iako je i to rano, već davati legitimitet takvim zajednicama, koje možda nisu proizvod slobodne volje dece i mladih.

Psihološkinja Vulić Bojović naglašava da maloletnički brakovi pripadaju davnim prošlim vremenima, iako su i dalje prisutni.

„Njihova zabrana neće dovesti do iskorenjivanja ove pojave, ali će društvo poslati jasnu poruku da su određena ponašanja potpuno neprihvatljiva", zaključuje ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk