Osnivanje Crkvenog univerziteta u Srbiji: Šta je sve (ne)poznato

Kristina Kljajić

BBC novinarka

Od medicine preko prava i teologije, i sve to pod okriljem vere.

Tako bi mogao da izgleda novi univerzitet čije su osnivanje najavile vlasti u Beogradu i Srpska pravoslavna crkva (SPC) potpisivanjem Memoranduma o saradnji 8. maja 2026.

Reč je o, kako su rekli crkveni i državni zvaničnici, Srpskom pravoslavnom univerzitetu „Sveti Sava", ali za sada nije poznato koje bi sve fakultete i naučne oblasti obuhvatao.

Mnogo je nepoznanica - od toga kako će se finansirati do toga da li bi neki fakulteti, pre svih Bogoslovski, već postojećih državnih univerziteta mogli da postanu njegov deo.

„Naš Univerzitet Sveti Sava biće mesto gde će se teološko obrazovanje budućih sveštenika odvijati rame uz rame sa studijama medicine, prava, prirodnih i tehničkih nauka, umetnosti.

„Kao što piše u Memorandumu, svaki poziv, utemelјen na trajnim vrednostima istine, vrline, znanja i uzajamnog poštovanja, doprinosi izgradnji pravednog i odgovornog društva“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle potpisivanja.

Međutim, tekst Memoranduma za sada nije obelodanjen.

Memorandum je zvaničan dokument države ili institucija kojim se definiše saradnja ili stav o nekom pitanju, ali nije strogo pravno obavezujući.

Vest o osnivanju univerziteta SPC usledila je posle studentskih blokada državnih fakulteta pokrenutih posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, a još jedna žena se oporavlja od teških povreda.

U minulih godinu i po dana, vlast i neki državni univerziteti, pre svih Beogradski, u stalnom su sukobu.

Predstavnici vlasti su prethodne godine takođe često najavljivali dolazak stranih privatnih univerziteta u Srbiju.

„Ako govorimo o crkvenim univerzitetima, to nije ništa novo u Evropi, takve ustanove postoje i u pravoslavnom, i u protestantskom, i u rimokatoličkom svetu, tako da sama ideja nije neobična.

„Međutim, neprijatna koincidencija jeste što se sve to dešava u trenutku kada postoji ozbiljan pritisak na državni univerzitet", kaže Časlav Koprivica, profesor na Fakultetu političkih nauka, za BBC na srpskom.

Do objavljivanja teksta, MInistarstvo prosvete, SPC i Rektorat Univerziteta u Beogradu nisu odgovorili na pitanja BBC-ja o osnivanju crkvenog univerziteta.

Pitanje finansiranja i organizacije takođe bi moralo da bude jasno definisano kroz saradnju Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkva - od prostora i infrastrukture, do načina upravljanja i finansiranja budućih institucija, objašnjava teolog i filozof Vladimir Cvetković za BBC na srpskom.

• Kako izgledaju časovi veronauke na Balkanu
• Sukob države i univerziteta u Srbiji: Živo sećanje na 'Šešeljev' zakon iz 1998.
• Veronauka i građansko vaspitanje u Srbiji 20 godina kasnije: „Sve zavisi od nastavničkog entuzijazma“

Zašto sada?

Osnivanje Srpskog pravoslavnog Univerziteta Sveti Sava predstavlja brigu za javno i opšte dobro, kvalitetno obrazovanje mladih naraštaja i budućnost društva u celini, rekao je patrijarh Porfirije.

„Ovaj čin nije uperen ni protiv koga, već predstavlja izraz odgovornosti i staranja za sve koji žele da svoje obrazovanje steknu u okrilju Crkve“, tvrdi patrijarh.

Ideja o osnivanju univerziteta mogla bi da bude želja patrijarha Porfirija da ostavi sopstveni institucionalni trag u istoriji SPC, objašnjava Cvetković.

Dok je patrijarh Pavle bio na čelu SPC, veronauka je posle više od pola veka uvedena u škole kao izborni predmet, a Bogoslovski fakultet je ponovo priključen Univerzitetu u Beogradu.

Patrijarh Irinej, koji je na čelo SPC došao posle Pavlove smrti, povezuje sa završetkom Hrama Svetog Save u Beogradu.

„U tom kontekstu, ideja univerziteta predstavlja se kao moguće institucionalno nasleđe patrijarha Porfirija koju je na tu ideju mogao da dođe dok je bio mitropolit zagrebačko-ljubljanski, pod uticajem katoličke univerzitetske tradicije", dodaje Cvetković.

Ipak, trenutak najave osnivanja crkvenog univerziteta, u javnosti se komentariše i kao „problematičan".

„Mogu da razumem da su određene stvari tokom blokada izazvale napetosti, kao i činjenicu da većina ljudi na univerzitetu koji imaju politički stav uglavnom nisu naklonjeni vlasti, bilo da su nacionalno orijentisani ili evroentuzijasti.

„Insistiralo se na pojavi stranih, neakreditovanih visokoškolskih ustanova u akademsku ponudu, što je protivno našim zakonima“, ukazuje Koprivica.

Sve je to „rađeno sa idejom da se izvrši pritisak na univerzitet, a sada se govori o nečemu još ozbiljnijem“, upozorava.

„Zato je čudno da režim koji je okrenut protiv državnog univerziteta, što je samo po sebi civilizacijski skandal, želi da pomaže crkvi u osnivanju njenog univerziteta", zaključuje profesor.

Za ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića nije specifično što se osniva ovakav univerzitet, već što se „dešava u ovom trenutku kada smo prošli kroz jednu od najvećih kriza u visokom školstvu, koja je imala politički epilog i u osnovi, imala političku nameru".

„Ali razumevanje Vlade Srbije i SPC utire put ka tome da naš akademski život dobije jednu instituciju koju osniva crkva", rekao je Dejan Vuk Stanković ranije za RTS.

• Sva lica patrijarha Porfirija
• Monah i moćnici: Patrijarh Pavle i politika
• 'Patrijarh je verska, ali i politička funkcija'

Šta bi moglo da bude sa Bogoslovskim fakultetom?

Srpska pravoslavna crkva već ima iskustvo u vođenju visokoškolskih institucija, iako do sada nije rukovodila čitavim univerzitetom u savremenom smislu, objašnjava teolog Cvetković.

Među njima je Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju, kao i Pravoslavni bogoslovski fakultet Svetog Vasilija Ostroškog u okviru Univerziteta u Istočnom Sarajevu u Bosni i Hercegovini.

„Za puni univerzitetski okvir bilo bi potrebno uključiti i druge oblasti, poput prirodnih i društvenih nauka“, ukazuje on.

Ključno pitanje je „da li bi Pravoslavni bogoslovski fakultet ostao u sastavu Univerziteta u Beogradu ili bi postao osnova novog crkvenog univerziteta“, kaže.

Pravoslavni bogoslovski fakultet jedan je od osnivača Beogradskog univerziteta.

Bio je deo Univerziteta u Beogradu do 1952, kada je odlukom tadašnjih socijalističkih vlasti isključen, a 2004. godine je vraćen pod njegovo okrilje.

Iz ove visokoškolske ustanove nisu odgovorili na pitanja BBC novinarke do objavljivanja teksta.

„Pretpostavljam da će crkva pokrenuti inicijativu da se Bogoslovski fakultet vrati njoj u potpunosti, tačnije da izađe iz Beogradskog univerziteta i da se pridruže još dva fakulteta koja bi onda na neki način stvorila jezgro novog univerziteta", rekao je Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete, ranije za RTS.

Koprivica smatra da je „važno da Pravoslavni bogoslovski fakultet ostane deo Beogradskog univerziteta i da se očuva njegovo jedinstvo".

Izdvajanje bi „išlo na ruku onima koji smatraju da teologiji nije mesto na sekularnom univerzitetu", kao i „iuverenjima unutar crkve koji smatraju isto, samo iz drugačijeg ugla“, kaže.

Ako SPC proceni da treba da osnuje sopstveni univerzitet, što je „potpuno legitimno i možda čak potrebno, onda bi trebalo da se osloni prvenstveno na sopstvene snage, a ne na 'pomoć' režima", dodaje on.

Kako se osniva univerzitet?

Univerzitet je autonomna naučna, odnosno umetnička i obrazovna ustanova, piše u Zakonu.

Da bi se osnovao univerzitet, neophodno je da postoje najmanje tri visokoobrazovne ustanove.

U sastavu univerziteta mogu da budu i instituti, univerzitetska biblioteka, kao i druge organizacije čija je delatnost u skladu sa njegovom, piše u zakonu.

Univerzitet i fakultet mogu da osnuju država, pravno i fizičko lice.

U Srbiji postoje državni univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru, kao i Univerzitet u Prištini sa sedištem u severnom delu Kosovske Mitrovice - i njih finansira država.

Kada je osnivač univerziteta država, akt o osnivanju donosi Vlada, piše u zakonu.

Za pokretanje privatnih univerziteta ili fakulteta čiji osnivač potreban je elaborat o opravdanosti osnivanja.

Ovaj dokument treba da objasni razloge za osnivanje univerziteta, uslove koje obezbeđuje osnivač i predlog nastavnog plana i programa studija.

Kako je u svetu?

Mnogi od najznačajnijih evropskih univerziteta nastali su upravo oko teoloških studija, objašnjava Vladimir Cvetković.

Oksford, Kembridž i Sorbona razvijali su se u okviru hrišćanske tradicije, a teologija je dugo bila jedna od disciplina.

Slično važi i za jezuitsku tradiciju, koja je osnovala veliki broj univerziteta širom sveta, ne samo u oblasti teologije, već i prirodnih i tehničkih nauka, dodaje.

Jezuiti su pripadnici jednog od najmoćnijih katoličkih redova Družbe Isusove, poznati i kao Isusovci.

I u regionu postoje slični primeri - Zagrebački univerzitet istorijski je povezan sa katolicizmom, dodaje.

Zagrebačka nadbiskupija je 2006. osnovala Hrvatski katolički univerzitet koji nudi studijske programe iz teologije, psihologije, sociologije, komunikologije, prava i medicine, kaže Cvetković.

Ovu privatnu visokoškolsku ustanovu finansira i država, a upis je omogućen svima sa završenom odgovarajućom srednjom školom i položenim dodatnim testovima.

Katolički univerzitet u Lublinu u Poljskoj je formalno privatna crkvena institucija, ali se finansira slično kao javni univerzitet.

U zemljama sa većinskim muslimanskim stanovništvom verske univerzitete uglavnom finansira država, ali se to razlikuje od zemlje do zemlje.

Uticaj Crkve na obrazovanje

U Srbiji je opismenjavanje vekovima bilo povezano sa crkvom.

„Pismenost stiže ubrzo posle misije Ćirila i Metodija, sigurno već pri primanju hrišćanstva i ulaskom u hrišćansku civilizaciju.

„Obično se smatra da je to vreme između 867. i 874. godine", kaže Miloš Milićević, doktorand na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Tokom srednjeg veka, manastiri su bili glavni centri pismenosti, prepisivanja knjiga i obrazovanja, a najpoznatiji je Manasija, na oko 140 kilometara od Beograda.

Staroslovenski, prvi književni jezik Slovena, bio je ciljano stvoren kao jezik koji se koristio u bogosluženju, ukazuje Milićević.

Konstantin Filozof, poznatiji kao Ćirilo, osmislio je prvo slovensko pismo - glagoljicu.

„Kodifikacija jezika i pisma uvek je u vezi sa državnom moći, pa otuda i postojanje specifičnog raškog pravopisa ukazuje na značajnu ulogu pismenosti u srednjevekovnoj državi.

„Nekoliko vekova kasnije, i Vuk Karadžić i Dositej Obradović opismenili su se u manastirima", podseća Milićević.

Vukova jezička reforma i Dositejeve ideje o obrazovanju na narodnom jeziku uticale na razvoj savremene kulture i školstva.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto je razrešen mitropolit Justin
• Šta ženama nije dozvoljeno u Srpskoj pravoslavnoj crkvi
• Dositej Obradović: Prosvetitelj i „bek-peker" iz 18. veka
• Koliko (ne) znamo o Vuku Karadžiću
• Petar Petrović Njegoš - od totalnog uzdizanja do totalnog poricanja

( BBC Serbian Svi članovi )