Zašto se Kina i Rusija drže zajedno

Ankur Šah,

BBC urednik, Kina

Dok su septembra 2025. šetali Trgom Tjenanmenon u Pekingu, činilo se da kineski predsednik Si Đinping i njegov ruski kolega Vladimir Putin razmišljaju o mogućnosti da transplantacija organa jednog dana može dramatično da produži ljudski život.

„Ljudski organi mogu da se presađuju unedogled.

„Što duže živite, postajete mlađi, pa čak možete da dostignete i besmrtnost", čuo se Putinov prevodilac.

„Neki predviđaju da bi u ovom veku ljudi mogli da žive i do 150 godina", čuo se odgovor Sijevog prevodioca.

Bio je to prikladan razgovor za dvojicu moćnih vođa koji se muđusobno opisuju kao najbolji prijatelji i koji, ni posle ukupno 39 godina na vlasti, ne daju naznake da planiraju da se povuku.

Ovaj delić spontanog razgovora bio je redak uvid u partnerstvo koje se često pogrešno tumači i u veoma tajnovit odnos.

Putin stiže u novu posetu Pekingu, u vreme obeležavanja 25. godišnjice Sporazuma o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji Rusije i Kine.

Kada je prošle nedelje američki predsednik Donald Tramp posetio Sija, priređeni su raskošni banketi na kojima su korišćeni zlatni escajg i posuđe, a obišao je i drevni hram.

Nema mnogo detalja o Putinovoj dvodnevnoj poseti.

Portparol Kremlja izjavio je da se Moskva nada da će iz prve ruke dobiti informacije o susretu Trampa i Sija.

Si je prošle nedelje pomenuo njegovog prijatelja Putina tokom obilaska sa Trampom Džungnanhaja, istorijskog kompleksa i sedište vlade i Komunističke partije Kine u Pekingu koji je uglavnom zatvoren za strane posetioce, i našalio se da je Putin već ranije posetio tu kinesku političku svetinju.

Iako su se pojedini u Vašingtonu možda nadali da bi Tramp mogao da udalji Peking od Moskve, takva očekivanja deluju kao pusta želja.

Poslednjih godina, Kina i Rusija njihov odnos opisuju kao „prijateljstvo bez granica".

Pa, na čemu se ono zasniva i može li da opstane?

• Susret Trampa i Sija mogao bi da definiše odnose supersila na duži period
• Deceniju kasnije, Tramp došao u jaču i samouvereniju Kinu
• 'Poslaću ti seme da zasadiš ruže': Si Đinping Trampu

Po kineskim uslovima

Njihov odnos je veoma nesrazmeran, i svi sporazumi dve zemlje verovatno će biti postignuti po kineskim uslovima, smatra Aleksandar Gabujev, direktor analitičkog centra Karnegija za Rusiju i Evroaziju.

„Rusija je potpuno u kineskom džepu i Kina može da diktira uslove", naglašava on.

Takva situacija karasteristična je za mnoge sektore, ne samo privredu.

Kina je najveći trgovinski partner Rusije, dok Rusija čini svega četiri odsto kineske spoljne trgovine.

Kina je najveći izvoznik u Rusiju, i njena ekonomija je znatno veća od ruske.

Godine zapadnih sankcija postepeno su gurale Moskvu ka sve intenzivnijoj trgovinskoj saradnji sa Pekingom.

Tehnološki gigant Huavej (Huawei), koji je bio pod američkim sankcijama i izbačen je iz projekta postavljanja 5G mreža u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) posle revizije britanske vlade, iskoristio je odsustvo zapadnih kompanija i postao jedan od ključnih stubova ruske telekomunikacione industrije.

Kako slabe njene veze sa Zapadom, Kina je postala prvo mesto kojem se Rusija obraća za stručnost, bilo tehnološku, naučnu ili industrijsku.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Moskva je postala sve zavisnija od kineskih komponenti za njenu ratnu mašineriju.

Prema nedavnom izveštaju Blumberga, Rusija iz Kine uvozi više od 90 odsto tehnologije koja je pod zapadnim sankcijama, što je rast od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Rusija veoma dobro razume rizike ovakve neravnoteže.

U nedavnom tekstu „Ne klanjamo se nikome", Dmitrij Trenjin, predsednik istraživačkog centra Saveta Rusije za međunarodne poslove, jasno je stavio do znanja da Rusija ne želi da bude vazalna država.

„Za nas je apsolutno ključno da očuvamo ravnopravan položaj u našim odnosima i da ne zaboravimo da je Rusija velika sila koja ne može da bude mlađi partner", napisao je o Kini.

Moskva ima malo održivih alternativa Pekingu, kupcu koji Rusiji obezbeđuje obim potražnje i tržište koje je od ključnog značaja za njen opstanak.

Kada bi Kina smanjila trgovinu sa Rusijom, imajući u vidu raspad odnosa sa Zapadom, to bi ozbiljno otežalo postizanje spoljnopolitičkih ciljeva Moskve.

Međutim, velika prednost Moskve, kao i zaštita od mogućnosti da je Peking potisne u podređeni položaj, jeste njena sposobnost da se odupre pritiscima.

Marćin Kačmarski, predavač studija bezbednosti na Univerzitetu u Glazgovu u Škotskoj, kaže da je Kina svesna koliko je velika ta neravnoteža i ne želi da izazove bilo kakvu negativnu reakciju u Rusiji ili kod njenih elita.

„Rekao bih da kineska politika prema Rusiji može ukratko da se opiše kao politika samouzdržanosti", kaže on.

„Kina ne naređuje Rusiji".

Delimično zato što takav pristup ne bi bio mudar, jer Rusija možda jeste mlađi partner, ali je takođe i veoma ponosan partner.

Gabujev kaže da čak i kada bi Kina pokušala da izvrši pritisak na Rusiju, ona „nije zemlja koja bi to odmah prihvatila".

Kao primer navodi Sijevu posetu Moskvi 2023. godine, tokom koje je kineski predsednik navodno zatražio od Putina da ne koristi nuklearno oružje u Ukrajini.

Samo nekoliko dana kasnije, Rusija je objavila da će rasporediti nuklearno oružje u Belorusiji, što su neki protumačili kao namerno suprotstavljanje spoljnim pritiscima i podsećanje svetu da je Moskva nezavisna i samostalno donosi odluke.

Iako iscrpljujući rat Rusije u Ukrajini može da predstavlja rizik na mnogo načina, istovremeno je i prednost za Peking dok razmatra mogućnosti u vezi sa potencijalnom invazijom na Tajvan.

„Rusija može da ponudi mnogo toga u pogledu pojedinih vojnih tehnologija, poput specijalizovane opreme koju i dalje može da prodaje, kao i za testiranje kineske opreme i komponenti", kaže Gabujev.

Ujedno, Rusija raspolaže ogromnim energetskim resursima koji su strateški važni za Kinu.

Na konferenciji za novinare u maju, Putin je izjavio da su dve strane veoma blizu „veoma značajnog koraka u saradnji u oblasti nafte i gasa".

Možda je mislio na gasovod „Snaga Sibira 2", za koji su ruski energetski gigant Gazprom i Kineska nacionalna naftna korporacija (China National Petroleum Corporation) navodno potpisali preliminarni sporazum posle višegodišnjeg zastoja u pregovorima.

Ukoliko bude izgrađen, taj gasovod bi mogao iz korena da promeni energetsku saradnju dve zemlje, jer bi Kini, preko Mongolije, isporučivao 50 milijardi kubnih metara ruskog gasa.

A dok se nastavlja kriza u Ormuskom moreuzu na Bliskom istoku, ključne pomorske rute za prevoz velikih kočičina nafte i tečnog prirodnog gasa, oslanjanje na ruske energente izgleda kao potez koji Kini donosi značajnu korist.

Tu se ne radi samo o ceni energenata, već i o obezbeđivanju energetske bezbednosti Kine u budućnosti u sve nestabilnijem svetu.

• Prijateljstvo poznaje granice: Kako su rusko-kineski odnosi zahladneli tokom rata u Ukrajini
• Uspon Si Đinpinga: Kako se učvrstio u vlasti i postao nezamenjiv
• Ogromna kineska mornarica raste vrtoglavom brzinom - hoće li zavladati morima

Partneri, ne saveznici

Kad god se čini da se Kina i Rusija razilaze, jednostavna istina koja je u srži njihovog odnosa postaje jasna: nijedna zemlja nije obavezna da sledi onu drugu, jer njihov odnos nije zvanični savez.

Bobo Lo, bivši zamenik šefa misije u Ambasadi Australije u Moskvi, kaže da je upravo zbog te strateške fleksibilnosti, umesto strogosti vojnog saveza, njihovo partnerstvo otporno.

„To nije savez, već fleksibilno strateško partnerstvo", kaže on, dodajući da je ono opstalo uprkos brojnim predviđanjima da će se raspasti.

Zapadni analitičari uglavnom prikazuju partnerstvo Kine i Rusije na jedan od dva načina: ili kao „osovinu autoritarizma", ujedinjenu prvenstveno željom da se porazi Zapad, ili kao krhko bratstvo koje je stalno na ivici raspada.

Međutim, nijedno od ovih tumačenja ne oslikava u potpunosti kako je taj odnos postao suštinski važan i sve teže zamenljiv za dve susedne zemlje koje, uprkos nesrazmernosti i razlikama, dele vitalne interese.

A Lo ističe da čak i kada bi se odnosi Moskve i Pekinga sa Zapadom popravili, dve države bi i dalje imale mnogo razloga da održavaju bliske veze.

Jedan od glavnih razloga je granica između dve zemlje, duga 4.300 kilometara, a koja je nekada predstavljala izvor nesigurnosti.

Drugi su njihove komplementarne ekonomije.

Rusija kao veliki izvoznik nafte, gasa i drugih sirovina, i kineska privreda zasnovana na masovnoj proizvodnji koja predstavlja ogromno tržište za ta dobra.

Ne može ni da se zanemari njihovo zajedničko protivljenje svetskom poretku koji predvode Sjedinjene Američke Države (SAD).

Za razliku od zapadnih država koje uvode sankcije i kažnjavaju druge zemlje na osnovu različitih vrednosti, među kojima su i poštovanje ljudskih prava, Rusija i Kina ne sude o postupcima druge strane.

Zbog čestih optužbi za masovna kršenja ljudskih prava u Sinđjangu, autonomnoj ujgurskoj oblasti na severozapadu Kine, koje Peking poriče, kao i smrti ruskog opozicionog vođe Alekseja Navaljnog, pojedine zapadne zemlje su postale opreznije u pogledu saradnje sa Moskvom i Pekingom, ali Rusija i Kina te teme zanemaruju u njihovim odnosima.

„Ne kritikuju jedna drugu zbog Sinđjanga, trovanja Navaljnog i sličnih stvari", kaže Gabujev.

„U Ujedinjenim nacijama (UN) imaju vrlo usklađene stavove o brojnim pitanjima vezanim za lokalne vlasti... i to stvara organski simbiotski odnos".

On dodaje da postoji i duga tradicija unapređenja odnosa između dve zemlje.

„Taj trend stvaranja pragmatičnijeg odnosa... traje još od sistema Sovjetskog Saveza i (Jurija) Andropova, (Konstantina) Černjenka, (Mihaila) Gorbačova, i (Borisa) Jeljcina", kaže on.

„Mislim da i kineska strana postupa na sličan način".

O tome da li će ovo partnerstvo opstati, kineski analitičar, koji je želeo da ostane anoniman, priznaje da je javno predstavljanje kinesko-ruskih odnosa kao neraskidivog partnerstva delom i predstava koja treba da projektuje jedinstvo i stabilnost.

U stvarnosti, to je koristan politički alat za prevazilaženje povremenih razlika u interesima.

Iako se vlasti obe zemlje protive onome što nazivaju „zapadna hegemonija", postoje razlike u njihovom pristupu tom pitanju.

Analitičar kaže da Rusija želi da izgradi svetski poredak koji bi potpuno zaobišao SAD, dok je Kina opreznija i pragmatičnija.

Često se smatra da Peking izbegava ishitrene odluke i daje prednost strpljenju i postepenim dobicima da bi obezbedio ostvarenje dugoročnih ciljeva.

Kao primer navodi kinesku reakciju na akcije SAD-a u Iranu, ističući da je odgovor Pekinga bio odmeren i da nije otkazao pripreme za Trampovu posetu.

„To jasno pokazuje spremnost Pekinga da ne provocira i da ne zatvara vrata", dodaje analitičar.

Naglašava da Kina i dalje želi da održi komunikaciju sa Vašingtonom i da izbegne nepotrebne provokacije, što predstavlja znatno drugačiji pristup od ruskog.

• Šta je Šangajska organizacija za saradnju
• Šta je BRIKS o kome se priča i u Srbiji
• BRIKS je za Rusiju antizapadna koalicija, a šta je za ostale

Veze stanovnika Rusije i Kine

Na ovo partnerstvo se često gleda kroz prizmu geopolitike i bezbednosti, ali još jedan važan činilac je dubina veza između ljudi ova dva društva.

Sa vrha vlasti, Putin i Si pokušavaju da projektuju njihovo nenadmašno prijateljstvo i na stanovnike dve zemlje.

Ovo je Putinova 25. poseta Kini, a ruski birokratski aparat danas verovatno češće sarađuje sa kineskim kolegama nego sa zvaničnicima bilo koje druge države.

Uprkos bliskosti dve zemlje na najvišim političkim nivoima, Čarls Parton, bivši britanski diplomata u Kini, skeptičan je u pogledu prirodnih kulturnih veza između običnih Kineza i Rusa.

„Da li Kinezi žele da studiraju u Moskvi, da se nastane u Moskvi, da kupuju stanove u Moskvi?

„Ne".

On smatra da, kada bi mogli da biraju, Rusi bi radije ulagali na Zapadu i kupovali nekretnine u Parizu, Londonu ili na Kipru nego, na primer, u Pekingu.

Međutim, ne misle svi tako.

Gabujev tvrdi da se kontakti među ljudima ubrzano razvijaju, delimično zbog zapadnih sankcija i strožih evropskih viznih režima koje usmeravaju Ruse ka Kini.

Rusima je danas mnogo lakše da putuju u Kinu.

Za svega nekoliko sati mogu da stignu do velikih gradova u Kini, jer ima nekoliko dnevnih letova iz Moskve, a nije im potrebna viza, kao ni Kinezima za putovanje u Rusiju.

Rusi sve više koriste kineske telefone i voze kineske automobile, naročito od kada su zapadne zemlje uvele sankcije Moskvi.

„Dakle, međusobna povezanost, bezvizni režim, kao i jednostavnije plaćanje i snalaženje, učinili su da Rusima Kina bude mnogo bliža nego ranije", kaže Gabujev.

„Uz to, svi programi razmene, stipendije i zajednički istraživački projekti dodatno zbližavaju dva društva".

Iako rastuća neravnoteža u odnosima Moskve i Pekinga predstavlja dugoročnu slabost, prognoze o raspadu partnerstva deluju prilično nerealno, barem u bliskoj budućnosti.

„Kinesko-rusko partnerstvo ostaje otporno", kaže Lo, uprkos razlikama između dve zemlje.

„Obe strane shvataju da im je ono i suviše važno, posebno imajući u vidu da za njega ne postoje održive alternative".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Tramp, Si i Putin u borbi za prevlast u svetu 'snage, sile i moći'
• Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
• Kim Džong Un je saveznik Kine, ali je postao „drug iz pakla“
• Je li Kina u problemu: Peking cilja najniži privredni rast od 1991.
• Kineski sportski brend koji preti da 'pojede' Najki i Adidas
• Koliko je Srbija dužna Kini

( BBC Serbian Svi članovi )