Jakov Milatović za BBC: 'Znamo ko smo, znamo gdje idemo, Evropa je naša stanica'

Kada je Crna Gora referendumom 21. maja 2006. obnovila nezavisnost, njen aktuelni predsednik Jakov Milatović bio je student prve godine Ekonomskog fakulteta.

Dane uoči glasanja dobro pamti.

Naziva ih „dinamičnim periodom života“ i za njega i za zemlju.

„Taj 21. maj je bio između dve operacije koje sam imao, građani to možda ne znaju, o ovome nisam ranije govorio javno“, kaže Milatović u intervjuu za BBC na srpskom.

„Čini mi se da je bio 15. maj kad sam imao prvu operaciju, koja nije bila uspešno izvedena, potom sam izašao iz bolnice, oporavljao se kod kuće, izašao na glasanje, a onda ubrzo 25. maja imao ponovljenu operaciju.“

Na pitanje „želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom“, zaokružio je – da, kaže.

„Smatrao sam da građani Crne Gore treba da uzmu sudbinu u svoje ruke“, navodi 39-godišnji Milatović, nekadašnji zvaničnik Evrope sad, pokreta koji je odigrao veliku ulogu u smeni Demokratske partije socijalista (DPS) i višedecenijskog lidera Mila Đukanovića.

„Naravno, neki od najbližih ljudi, članovi moje porodice, prijatelji, kumovi, glasali su drugačije, ali ni tada, ni danas nisam smatrao da su glasali protiv Crne Gore.

„Bez obzira kako je ko glasao, glasao je kako je najbolje mislio za Crnu Goru i njenu budućnost“, kaže Milatović.

Ispostavilo se da je odluka o nezavisnosti bila ispravna, dodaje.

Šta dalje čeka kandidatkinju za članstvo u Evropskoj uniji i članicu NATO-a, kao i o odnosima sa susednom Srbijom, pričao je za BBC uoči obeležavanja 20 godina nezavisnosti Crne Gore.

• Jedan referendum, dve nezavisne države: Gde su Srbija, a gde Crna Gora 20 godina kasnije
• Podgorička skupština 1918: Za jedne 'ujedinjenje', za druge 'aneksija', za sve - vekovni spor
• Kako je (ne)učešće na Evroviziji razdvojilo Srbiju i Crnu Goru pre 20 godina

Crna Gora danas

Na pitanje gde je Crna Gora danas, Milatović nekoliko puta ponavlja – na kraju puta ka EU, što naziva „najvažnijim prioritetom“ i „istorijskom šansom“.

Taj put je bio prilično dug.

Status kandidata Crna Gora je dobila 2010. godine, pregovore otpočela 2012, ali se oni poslednjih godina odvijaju brzom trakom.

Toliko brzom da je Brisel dao zeleno svetlo za formiranje ad hoc radne grupe za izradu Ugovora o pristupanju Crne Gore EU.

„Verujem da ćemo 2028. ili 2029. godine postati članica EU“, kaže Milatović.

„To ne bi bilo moguće da se 2020. u Crnoj Gori nisu desile važne demokratske promene, koje su otvorile vrata bržoj demokratizaciji i izgradnji nezavisnih institucija.“

DPS je te 2020. prvi put posle gotovo tri decenije ostao bez vlasti, da bi potom Milatović na predsedničkim izborima 2023. pobedio Đukanovića.

„Odmah nakon obnove crnogorske nezavisnosti propuštena je istorijska šansa da se trenutak iskoristi, kako bismo izgradili nezavisne i profesionalne institucije.

„Umesto toga, tadašnje rukovodstvo Crne Gore je institucije zarobilo, a fokus stavilo na privatno bogatstvo“, tvrdi Milatović.

'Đukanović deo prošlosti'

Posle smene vlasti, usledio je niz hapšenja i sudskih postupaka protiv nekadašnjih visokih državnih zvaničnika.

Među najzvučnijim imenima su ljudi iz pravosuđa - Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda, kao i bivši tužioci Milivoje Katnić, Saša Čađenović i Lidija Mitrović.

Uhapšeni su i ljudi iz bezbednosnog sistema, ali i dvojica bivših ministara iz redova DPS-a.

Međutim, za sada je samo postupak protiv Lidije Mitrović rezultirao pravosnažnom presudom.

Bivši premijer i predsednik Milo Đukanović – čiji je rođeni brat Aco takođe nedavno uhapšen zbog nedozvoljenog držanja oružja – govori o „revanšizmu“.

„Nakon promene vlasti na Balkanu, a rekao bih u Crnoj Gori možda još i više, revanšizam je neizbežan“, rekao je Đukanović u intervjuu za BBC na srpskom.

„U Crnoj Gori je najjednostavnije targetirati čoveka koji je personifikacija vlasti svih 30 godina – taj sam, a sada alternativno pokušavaju da kriminalizuju ljude iz mog okruženja, po sistemu što više, kako bi dokazali da je bilo sve kriminalno, jer očigledno nemaju dokaze da sam ja bio bio nosilac kriminalnih aktivnosti".

Milatović je na tezu o navodnom revanšizmu odgovorio kratko.

„Gospodin Đukanović je u prethodnom periodu imao ulogu u političkom životu Crne Gore, izgubio je na izborima i ostavio bih ga tamo gde mu je i mesto, a to je politička prošlost, kada je u pitanju Crna Gora“, naveo je.

Umesto toga, naglašava da će članstvo u EU predstavljati završetak puta ka nezavisnim institucijama, započet 21. maja 2006. godine.

„Crna Gora će biti članica Evropske unije, ali veoma je važno da to iskoristimo kao proces u kome ćemo zaista transformisati crnogorsko društvo u društvo vladavine prava, socijalne pravde, zaštite ljudskih prava i dobrog života.

„Jasno smo 2006. trasirali naš put i našu budućnost - znamo ko smo, znamo gde idemo, Evropa je naša stanica.“

• Sudar političkih generacija: Milo Đukanović i Jakov Milatović za BBC na srpskom
• Kako je Crna Gora postala balkanski lider u približavanju Evropskoj uniji
• Crna Gora: Oštre reakcije zbog spomenika Pavlu Đurišiću, četničkom komandantu

Lična karta: Jakov Milatović

• Rođen je 7. decembra 1986. godine u Podgorici
• Diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Crnoj Gori, a deo školovanja proveo u Americi, Beču, Rimu i na Oksfordu, navodi se u zvaničnoj biografiji
• Pre ulaska u politiku bavio se ekonomijom u nekoliko privatnih banaka, kao i Evropskoj banci za obnovu i razvoj
• Ministar ekonomskog razvoja postaje 2020. godine u Vladi Zdravka Krivokapića, prvoj posle smene DPS-a. U saradnji sa Milojkom Spajićem, tadašnjim ministrom finansija, a današnjim premijerom Crne Gore, predstavlja program ekonomskih reformi „Evropa sad".
• Isti naziv Spajić i Milatović koriste za njihov novoformirani pokret, koji brzo stiče popularnost i 2022. pobeđuje na lokalnim izborima u Podgorici
• Godinu dana kasnije, Milatović pobeđuje Đukanovića na predsedničkim izborima i to nakon što Spajić nije mogao da se kandiduje zbog problema sa pasošem
• Na parlamentarnim izborima 2023. Pokret Evropa sad (PES) dobija najveću podršku (25 odsto glasova) i Spajić postaje premijer. Međutim, ubrzo dolazi do raskola između njega i Milatovića, koji iste godine podnosi ostavku na sve funkcije u stranci, nezadovoljan njenim radom.
• Iako su Milatović i Spajić kao nekadašnji bliski saradnici danas na dve najvažnije funkcije u zemlji - predsedničkoj i premijerskoj - njihov odnos i dalje je pun trzavica
• Sa suprugom Milenom ima troje dece

Odnos sa Srbijom

Govoreći o odnosima sa Srbijom, sa kojom na zvaničnom nivou često postoje političke razmirice, Milatović daje gotovo diplomatske odgovore.

Naglašava da dve zemlje dele „snažne porodične, kulturne i ekonomske veze“, da međusobni odnosi „idu uzlaznom putanjom“, dok Srbiju vidi kao „jedan od najvažnijih partnera Crne Gore“.

I opet pominje Evropsku uniju.

„Naša politika prema Srbiji je jasna – vidimo je kao zemlju sa kojom želimo da imamo najbolje moguće odnose i ukoliko Crna Gora kroz evropski put može dodatno da pomogne i ostatku Zapadnog Balkana, srećni smo zbog toga“, kaže Milatović.

Slične rečenice mogle su se sa obe strane čuti i 2023. godine, tokom prve zvanične posete Milatovića Beogradu, kada se sreo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Međutim, opuštenu atmosferu uz večeru i muziku u vili u Beogradu brzo su zamenila tamnija odela, daleko ozbiljniji izrazi lica i poruke obojice predsednika.

Iako zadovoljni što je crnogorski predsednik posle mnogo godina došao u zvaničnu posetu Beogradu, obojica su priznala da ima i otvorenih pitanja, kamenčića, pa i nešto većeg kamenja koji žuljaju odnose dve države.

Sa jedne strane to je Kosovo, čiju je nezavisnost Crna Gora priznala 2008. godine kada i neke od najmoćnijih zemalja sveta, uprkos protivljenju Srbije.

A sa druge je Svetozar Marović, poslednji predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore - i dugogodišnji saradnik Đukanovića - koji u Beogradu izbegava zatvorsku kaznu izrečenu u rodnoj zemlji.

Marović je 2015. uhapšen u Crnoj Gori pod sumnjom za korupciju i šverc, ali je po izlasku iz pritvora utočište našao u glavnom gradu Srbije, gde je i danas.

U međuvremenu je u Crnoj Gori osuđen, ali ga zvanični Beograd nikada nije izručio, uprkos zahtevima Podgorice i sporazumu dve zemlje o ekstradiciji.

„Moje mišljenje je da svako ko je krivično kažnjen, među kojima i Marović, treba da odsluži kaznu", diplomatski je Milatović 2023. odgovorio na novinarsko pitanje.

„Dobio sam uverenje da će se Srbija odgovorno poneti povodom ovog pitanja".

Međutim, u poslednje tri godine pomaka nije bilo.

A da u odnosima dve zemlje i dalje postoje trzavice, pokazala je i godišnjica referenduma.

Nekoliko dana pre našeg razgovora sa Milatovićem, predsednik Vučić odbio je poziv na proslavu 20 godina crnogorske nezavisnosti.

„Naravno, u tome neću učestvovati“, rekao je Vučić.

„Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice, a oni neka slave šta god hoće".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Raskol u Evropi sad: Sledi li Crnoj Gori nova politička kriza
• Izbori za predsednika Crne Gore: Šta je Jakovu Milatoviću donelo dobar rezultat
• Šta pobeda Jakova Milatovića u Crnoj Gori znači za Srbiju, Kosovo, region i Evropu

( BBC Serbian Svi članovi )