Britanija predložila jedinstveno tržište robe sa EU radi produbljivanja trgovinskih veza

Britanska vlada predložila je stvaranje jedinstvenog tržišta robe sa Evropskom unijom kao ključni dio ambicioznog pokušaja da britansku trgovinu ponovo integriše u Evropu, otkriva Gardijan.

Tokom nedavnih posjeta Briselu, glavni zvaničnik Kabineta za odnose sa EU Majkl Elam predstavio je ideju o produbljivanju ekonomskih odnosa Velike Britanije sa blokom.

Međutim, kao znak izazova sa kojima se vlada Kira Starmera suočava u pokušaju da obezbijedi ekonomski rast kroz bliže veze sa Evropom, izvori navode da su zvaničnici EU odbacili tu ideju i umjesto toga predložili carinsku uniju ili ekonomsko usklađivanje kroz Evropski ekonomski prostor.

Te ideje nijesu moguće u okviru Starmerovih „crvenih linija“. On je 2024. rekao da se Velika Britanija za njegovog života neće ponovo pridružiti EU, jedinstvenom tržištu niti carinskoj uniji. Evropski ekonomski prostor — jedinstveno tržište od 30 uglavnom evropskih zemalja — podrazumijevao bi i prihvatanje slobode kretanja ljudi, što je još jedna crvena linija Laburističke partije.

Izvori iz britanske vlade, međutim, negirali su da je EU definitivno odbacila jedinstveno tržište za robu i rekli da je to jedna od više opcija o kojima se razgovara uoči samita okvirno planiranog za 13. jul.

Velika Britanija i EU još nijesu dogovorile dugoročnu agendu koja bi trebalo da bude predstavljena na samitu.

Obje strane se nadaju da će objaviti: veterinarski sporazum radi olakšavanja trgovine hranom, pićem i životinjskim proizvodima; sporazum o povezivanju sistema trgovine emisijama; i rješavanje zastoja oko programa mobilnosti mladih — tri sporazuma obećana na posljednjem samitu EU i Velike Britanije 2025. godine.

Ali pokušaji laburista da prodube ekonomske odnose nailaze na iste prepreke s kojima se suočila Tereza Mej sa svojim planom iz Čekersa, kada je tokom pregovora o Bregzitu 2018. pokušala da uspostavi „zajednički pravilnik“ za robu bez slobodnog kretanja ljudi.

Zvaničnici EU žele da izbjegnu komplikovan odnos sa Velikom Britanijom koji bi mogao postati privlačan model za anti-EU populiste u 27 država članica.

Na primjer, smatra se da bi poseban sporazum za Britaniju mogao ohrabriti evroskeptičnog kandidata na predsjedničkim izborima u Francuskoj 2027. da tvrdi kako Pariz treba manje da se obazire na pravila jedinstvenog tržišta.

Takođe se sugeriše da bi druge zemlje mogle dovesti u pitanje svoje doprinose budžetu EU ako se procijeni da Velika Britanija ima poseban tretman.

Jedan diplomata EU rekao je da se pristup Unije zasniva na njenim interesima:

„Ako počnete da odstupate od tih principa — što dovodi do toga da zemlja koja nije članica bude tretirana bolje od stvarne članice — sigurno biste pokrenuli unutrašnju raspravu o osnovama saradnje u EU.“

Premijer i ministarka finansija rekli su da žele da istraže mogućnosti usklađivanja u oblasti robe. U svom predavanju „Mais“, Rejčel Rivs rekla je da postoji „strateški imperativ za dublju integraciju između Velike Britanije i EU — zbog zajedničke potrebe za većom ekonomskom otpornošću“.

Izvori iz britanske vlade rekli su da je EU oduvijek bila nervozna zbog britanskih „crvenih linija“, ali su ukazali na to da je Brisel otvorio pregovore o pristupu jedinstvenom tržištu za prehrambene i poljoprivredne proizvode, kao i električnu energiju.

Portparol Kabineta rekao je:

„Ranije smo potvrdili da će naredni samit Velike Britanije i EU biti održan ovog ljeta. Konačan datum biće potvrđen naknadno.

Pregovaramo o ambicioznom paketu mjera sa EU uoči samita, uključujući SPS sporazum o hrani i piću i sporazum o trgovini emisijama, koji bi zajedno mogli britanskoj ekonomiji donijeti do devet milijardi funti godišnje do 2040.“

Ministar Kabineta Nik Tomas-Simonds rekao je prošlog mjeseca novinarima u Briselu da Velika Britanija želi sporazume sa EU o čeliku i električnim automobilima kako britanska industrija ne bi bila pogođena skorim promjenama pravila EU u tim sektorima.

Vlada takođe traži dublju saradnju u oblasti odbrane: premijer je ranije ovog mjeseca rekao da bi želio da Britanija započne pregovore o pridruživanju zajmu EU za Ukrajinu vrijednom 90 milijardi eura, što bi britanskim kompanijama omogućilo da učestvuju u odbrambenim ugovorima za Kijev.

Portparol Evropske komisije odbio je da komentariše britanski predlog o jedinstvenom tržištu robe, dodajući da Komisija radi na zaključenju SPS sporazuma, povezivanja sistema trgovine emisijama i programa razmjene mladih.

„Takođe vidimo prostor za produbljivanje saradnje tamo gdje je sada najvažnije: industrijska saradnja u oblasti odbrane“, dodao je portparol, pozivajući se na britansku želju da započne pregovore o zajmu za Ukrajinu.

Portparol je takođe pomenuo tekuće razgovore između EU i Velike Britanije o fondu za inovacije za visokotehnološke industrije i zajednički rad na suzbijanju neregularnih migracija.

Nakon odbijanja ideje o jedinstvenom tržištu robe, zvaničnici EU ne očekuju da će vlada učiniti mnogo na definisanju buduće agende prije dopunskih izbora u Mejkerfildu u junu, gdje se laburisti suočavaju sa ozbiljnim izazovom anti-EU Reform partije.

Laburistički kandidat Endi Bernam, za kojeg se očekuje da bi mogao naslijediti Starmera na mjestu premijera, rekao je da neće pokušavati da vrati Britaniju u EU i obećao „neumoljiv fokus na domaća pitanja“.

U govoru kojim je ranije ovog mjeseca pokušao da ojača svoju premijersku poziciju, Starmer je rekao da će njegovu vladu definisati „vraćanje Britanije u srce Evrope“. Kao primjer jačih odnosa koje želi, Starmer je pozvao na „ambiciozan“ program razmjene mladih koji bi mladima omogućio da žive, rade i studiraju u Evropi.

Međutim, pregovori i dalje stoje u mjestu. EU nastavlja da odbacuje britanske predloge o ograničenju broja učesnika i zahtjev da studenti iz EU plaćaju mnogo više školarine za strane studente umjesto domaće tarife.

EU i Meksiko potpisali su u petak dugo odlagani sporazum o slobodnoj trgovini dok nastoje da smanje zavisnost od SAD i djelimično se zaštite od carina Donalda Trampa.

Sporazum, o kojem su načelni dogovor postigli još 2025, ali su odlagali njegovo potpisivanje, proširuje trgovinski sporazum iz 2000. godine, koji je obuhvatao samo industrijsku robu. Novi sporazum uključuje usluge, javne nabavke, digitalnu trgovinu, investicije i poljoprivredne proizvode.

Predsjednica Meksika Klaudija Šejnbaum, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsjednik Evropskog savjeta Antonio Košta potpisali su sporazum u Meksiko Sitiju na svom prvom samitu u više od deset godina.

„Ovaj sporazum je prava geopolitička poruka“, rekao je Košta u petak ubrzo nakon potpisivanja. „Sa modernizovanim globalnim sporazumom bolje smo pripremljeni za izazove našeg vremena.“

Šejnbaum je rekla:

„Ovaj sporazum otvara ogromne mogućnosti za oba regiona, omogućavajući proširenje trgovine.“

Posebno je istakla farmaceutsku industriju, poljoprivredu, tehnološki razvoj i električnu mobilnost.

( Aljoša )