Borba mještana sa stranim investitorima koji kupuju karipske plaže

Čelsi Kouts

BBC Svetski servis

Na malom karipskom ostrvu Barbudi, bar na plaži Pink Sends više od 20 godina bio je mesto gde su dolazili meštani i poneki turista.

„Bilo je to veoma prijatno mesto", kaže Miranda Bizer, bivša vlasnica bara, opisujući kako su se ljudi tamo okupljali da igraju domine ili da se opuste posle nedeljne crkvene službe.

Nazvan po ružičastom pesku na kojem je podignut, bar je bio jedan od stubova lokalne zajednice sve do 2017. kada je ostrvo pogodio uragan Irma.

Tada je svih oko 2.000 stanovnika Barbude evakuisano na susedno ostrvo Antigvu.

Mirandin bar, kao i njena kuća su uništeni.

„Uragan je ostavio posledice na sve, bili smo očajni.

„Plakala sam dve nedelje", kaže ona.

Pre nego što je bar mogao da bude obnovljen, preminuo joj je muž.

Strani investitori su počeli da joj nude velike iznose novca za njen plac, ali ih je sve odbila.

„Ne želim novac.

„Zapravo želim da zadržim moju zemlju", kaže Miranda.

A onda su stigli buldožeri.

Ono što je ostalo od bara posle uragana, srušili su strani investitori, tvrdi ona.

Od tada, Miranda vodi pravnu bitku da bi ponovo dobila pristup zemljištu za koje tvrdi da joj pripada.

Međutim, situacija oko zemljišta je složena prema zakonima o svojinsko-pravnim odnosima Antigve i Barbude.

Na Barbudi je vlasništvo nad zemljom kolektivno, što znači da pojedini stanovnici imaju pravo da koriste određenu parcelu podnošenjem zahteva za zakup, ali tehnički gledano ona nije njihovo privatno vlasništvo.

Umesto toga, sva zemlja je u zajedničkom vlasništvu, a ljudi imaju kolektivno pravo da budu konsultovani i daju konačnu saglasnost za velike razvojne projekte.

Takav sistem vlasništva uspostavljen je posle ukidanja ropstva na Barbudi 1834. godine.

Zvanično ga je priznala vlada Antigve i Barbude 2007. usvajanjem zakona koji reguliše vlasništvo, korišćenje, promet, i upravljanje zemljištem na Barbudi.

Miranda kaže da ima zakup nad oko 12 hektara obale, ali da trenutno može da pristupi samo parceli od oko tri hektara.

Ostatak zemljišta nezakonito zauzimaju strani investitori Murbee Resorts i Peace Love and Happiness (PLH) kaže Globalna mreža za pravnu akciju (Global Legal Action Network).

Kompanija Murbee u saopštenju ukazuje da je zakoniti zakupac na Barbudi i da „nije izvodila građevinske radove ni na jednoj parceli za koju nema zakonsko ovlašćenje da to radi".

Kompanija PLH tvrdi da „ne zauzima niti je ikada zauzimala" zemljište, kao i da „strogo poštuje" sve sporazume od kada je potpisala ugovor o zakupu na Barbudi u februaru 2017.

Miranda kaže da je, kao i mnogi drugi aktivisti na Barbudi, odlučna da se bori za pristup njenoj parceli.

„Kada biste došli ovde i sami to doživeli, zaista biste razumeli zašto smo toliko vezani za ovaj mali komad stene koji imamo", priča ona.

Mirandino zemljište je poslednji deo južne obale Barbude kojem lokalno stanovništvo još može slobodno da pristupi.

Kao i mnoge plaže širom karipskih ostrva gde lokalno stanovništvo nije odgovarajuće zaštićeno imovinskim pravima, sada i ovu plažu ugrožavaju bogati investitori koji žele da je pretvore u ekskluzivan kompleks rezervisan isključivo za turiste.

Jedan od investitora projekata koji je svega nekoliko kilometara od Mirandinog placa je oskarovac Robert de Niro.

On i australijski milijarder Džejms Paker su u grupi investitora koji vode projekat Paradise Found, u okviru kojeg se gradi luksuzni kompleks The Beach Club Barbuda.

U ovom velikom rizortu od skoro 162 hektara, koji bi trebalo da bude završen 2026. biće i luksuzni hotel Nobu Beach Inn biće 17 vila i 25 kuća na samoj obali mora.

Meštani kažu da više ne mogu da odu, čak ni da vide plažu na kojoj se gradi rizort, pošto je nedavno izgrađen obilazni put kojim je kompleks praktično ograđen.

Početna cena parcele na toj lokaciji je sedam miliona američkih dolara (nešto više od 860.000 evra).

Rizort je, na zvaničnom sajtu projekta, opisan kao „retka ostrvska zajednica na jednoj od poslednjih netaknutih obala Kariba".

Ova „zajednica" je nastala samo zahvaljujući zaobilaženju zakona o imovinskim pravima iz 2007. godine, tvrdi Džon Masington, predsednik Saveta Barbude, lokalne vlasti na ostrvu.

Da bi omogućila izgradnju kompleksa The Beach Club, vlada je 2015. godine usvojila novi zakon o projektu Paradise Found, koji predviđa da se zakon iz 2007. godine ne primenjuje na kompleks Beach Club.

Aktivisti su pokrenuli pravni postupak koji je stigao sve do najvišeg sudskog organa za žalbe za Antigvu i Barbudu - Sudskog komiteta Državnog saveta u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

Antigva i Barbuda su zadržale ovakvu pravnu strukturu i posle sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1981. godine.

Ovaj sud je 2022. godine presudio u korist vlade Antigve i Barbude, zaključivši da „prava dodeljena stanovnicima Barbude isključivo na osnovu njihovog statusa stanovnika ostrva... ne predstavljaju vlasnički interes niti pravo nad imovinom".

Grupa koja vodi projekat Paradise Found saopštila je da je kompleks The Beach Club „razvijen u skladu sa zakonima i procedurama dobijanja dozvola na Antigvi i Barbudi", kao i da je zadržan slobodan pristup plaži Princezi Dajani, koja je sada deo kompleksa.

Barbuda nije jedino karipsko ostrvo na kojem zakoni iz kolonijalnog doba izazivaju sporove oko prava nad zemljištem.

Oko 1.600 kilometara zapadno od Barbude, na Jamajci, vodi se još jedna dugogodišnja kampanja da se meštanima obezbedi pristup plažama.

Sadašnji zakon koji reguliše imovinska prava diskriminiše Jamajčane jer „jasno navodi da nemamo nikakva prava nad obalom", kaže Devon Tejlor, predsednik organizacije Jamaica Beach Birthright Environmental Movement (Jabbem).

Vlada Jamajke nedavno je predložila novi zakon koji bi trebalo da meštanima da veća prava za pristup plažama.

Ovaj zakon, umesto da pruži veća prava Jamajčanima, uvodi dodatna ograničenja gde mogu da idu, jer podstiče hotele da lokalnom stanovništvu prodaju propusnice za pristup plažama, ukazuje Tejlor.

„Praktično prodajete ljudima pristup njihovim sopstvenim plažama", kaže.

Veruje da se time zemlja vraća u neku vrstu „kolonijalne logike".

Vlada Jamajke je upitana za komentar.

Prema podacima organizacije Jabbem, sada je manje od jedan odsto obale Jamajke dostupno lokalnom stanovništvu bez naknade.

Ova organizacija, zajedno sa drugim lokalnim grupama, trenutno vodi pet odvojenih pravnih sporova protiv vlade Jamajke i privatnih investitora zbog slobodnog pristupa plažama.

Kako turisti sve češće tragaju za skrovitim odredištima, pravni sporovi se vode i na manjim karipskim ostrvima, poput Grenade.

Kris Dejvis, predsednik aktivističke grupe Grenada Land Actors, strahuje da bi rast potražnje i gradnja novih velikih rizorta mogli da unište šarm Grenade, koji je čini posebnom, kako za lokalno stanovništvo, tako i za turiste.

Karibi su „region na svetu koji najviše zavisi od turizma", podaci su Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Amerikanci čine oko polovinu ukupnog broja turista u regionu.

Za vlade u ovom regionu stalni rast turizma predstavlja privlačan put ka ekonomskom rastu i razvoju.

„Putovanje nikada nije neutralno, ono ima i ekonomsku i moralnu težinu.

„Ovakvi projekti često potiskuju stanovnike sa obala njihovih predaka, ograničavaju slobodan pristup plažama i uzimaju prihode upravo onim ljudima čija kultura pruža iskustvo turistima", kaže Devon.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Hoće li na jugu Crne Gore iznići novi Dubai
• Kupiš kuću, dobiješ pasoš: Kako karipske države privlače investitore
• Transformacija malog karipskog ostrva u utočište za divlje životinje
• Da li je Budva crnogorska Azurna obala
• „Novi Sad na vodi": Ideja javna, investitor privatan, a čija će biti obala
• 'Havana je prazna, kao da je sve mrtvo': Kuba u velikoj krizi

( BBC Serbian Svi članovi )