Crna Gora blizu članstva, i Đukanović u igri

Inicijativa nemačkog kancelara Fridriha Merca predočena čelnicima EU u prošlonedeljnom pismu ne usporava i ne ugrožava put Crne Gore ka punopravnom članstvu u EU, naprotiv, kreiraju se uslovi da u sledećoj godini Crna Gora i Island potpišu Pristupni sporazum sa EU, a da Ukrajina dobije status koji bi ličio, po formi, na pridruženog člana, budući da je evropska perspektiva jedna od ključnih tačaka u budućim pregovorima o završetku ruske invazije na Ukrajinu.

“Vrlo je važno iskoristiti maksimalno kreiranu pozitivnu atmosferu jer kockice počinju da se sklapaju i Mercovo pismo je deo te šire slike. Ako prođe referendum na Islandu krajem avgusta o nastavku pregovora sa EU, onda ćemo imati veliki ‘bum’ u procesu proširenja u prvoj polovini 2027. godine. Potpisivanje sporazuma o punopravnom članstvu sa Crnom Gorom i Islandom i rešenje sui generis za Ukrajinu koje će ličiti na status pridruženog člana”, rekao je “Vijestima” izvor u EU koji radi na procesu proširenja i upoznat je sa dosijeom Crne Gore.

Ovde treba precizirati da pozicija “pridruženog člana” (associated membership) već postoji u pravnom poretku EU. To je status koji imaju zemlje koje potpišu Pristupni sporazum i čekaju na kompletiranje procesa ratifikacije u članicama EU koji traje između godinu i po i dve godine. Reč je, dakle, o statusu koji će imati Crna Gora i, najverovatnije, Island od sledeće godine.

Razlika između Ukrajine i Crne Gore je u tome što je ratifikacija Pristupnog sporazuma sa Podgoricom više tehničko-proceduralno pitanje koje eventualno može da ima neke unutrašnje političke implikacije, kao u Francuskoj gde je potrebna kvalifikovana tropetinska većina u parlamentu ili većina na referendumu, ako ga predsednik Pete republike raspiše, što je malo verovatno.

U slučaju Kijeva proces ratifikacije u članicama EU biće uslovljen ispunjavanjem Kopenhaških kriterijuma i drugih parametara koji su neophodni da bi jedna kandidatkinja ušla u EU, što znači da će proći dosta vremena pre nego što Ukrajina postane punopravna članica EU. Podsetimo, Ukrajina ima poseban kanal finansiranja iz EU, nije uključena u fondove koji su predviđeni za zemlje kandidate. Pre nego što Kijev uđe u EU biće promenjena pravila za upotrebu kohezionih fondova u Uniji kako ne bi bili dovedeni u pitanje za zemlje koje ih sada koriste.

Jednostavno, EU mora da pronađe solomonsko rešenje za Ukrajinu kako bi se zemlja stabilizovala i kako bi se zaustavio rat. Ta vrsta hibridnog “pridruženog člana” jedino je izvodljivo rešenje imajući u vidu otpore u državama članicama EU koje gledaju svoje nacionalne interese i ne žele da ugroze svoje pozicije. To posebno važi za istočnoevropski blok, uključujući i Poljsku, jer bi sve ostale bez kohezionih fondova, osim Bugarske, ako bi Ukrajina odmah po postojećim pravilima ušla u EU.

Postepena integracija u EU država Zapadnog Balkana, koja se navodi u pismu kancelara Merca, odnosi se i na Crnu Goru, ali na proaktivan način. Štaviše, Crna Gora je već počela da se postepeno integriše u EU o čemu svedoči i ulazak u SEPA zonu i taj proces traje već dve godine. Međutim, to ne znači da će Crna Gora biti usporena, a kamoli blokirana na putu ka punopravnom članstvu.

Postepeno članstvo ne znači da EU želi da ostavi države kandidate zaglavljene u limbu “postepenog članstva”. Uostalom, proces postepene integracije zapadnobalkanskih država već je počeo kroz realizaciju Plana rasta za Zapadni Balkan.

Dakle, nije namera EU da proces postepenog pristupanja pretvori u beskrajan, naprotiv, cilj EU je da sve zemlje kandidati postanu punopravne članice. Drugi par rukava je ako države kandidati ne budu ispunjavale uslove i svojom voljom ili nesposobnošću svojih političkih elita ostanu u limbu. Proces proširenja i sa tzv. postepenim članstvom biće baziran na zaslugama (merit based). Član 11 Plana rasta EU za Zapadni Balkan ima formulaciju koja predviđa punopravno članstvo državama regiona, dajući tako još jednu garanciju.

Đukanović shvatio istorijski momenat?

Milo Đukanović je evropskim partnerima u poslednjih nekoliko nedelja stavio do znanja da je prepoznao i shvatio da Crna Gora ponovo prolazi kroz istorijski važan period i da ima nameru da, kao što je u prošlosti bio na visini zadatka istorijskog trenutka za Crnu Goru, to bude i ovog puta.

Bivši predsednik Crne Gore rekao je evropskim zvaničnicima da će pomoći koliko god može da zemlja završi pregovore sa EU i da će iskoristiti sve svoje veze i uticaj da pomogne u preskakanju prepreka i finalizaciji pregovaračkog procesa, kako na unutrašnjem tako i na spoljnopolitičkom planu. Konkretno, Đukanović bi mogao da iskoristi svoju specifičnu težinu u DPS-u za konstruktivan pristup poslanika najveće opozicione partije u radu parlamenta kroz pravovremeno usvajanje zakona i drugih neophodnih akata za ispunjavanje uslova iz EU agende.

Osim Đukanovića, veoma se angažovao i bivši predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić. EU je ohrabrila sve političke i javne ličnosti koje imaju mobilizacionu snagu ili su društveni faktor da pomognu na “poslednjoj milji” do završetka pregovora Podgorice.

Od Đukanovića i Krivokapića najviše se očekuje da pomognu u rešavanju spora sa Hrvatskom. Zagreb, generalno, ostaje najveća i najteža politička prepreka. U institucijama EU smatraju da bi ujedinjen nastup Podgorice, tu se misli na poziciju i opoziciju, prema Zagrebu značajno, možda i presudno, približio dve strane dogovoru.

Šef misije EU Johanes Satler lično je uložio veliki trud da doprinese kreiranju što šireg konsenzusa među političkim subjektima u Crnoj Gori oko uspešnog završetka pregovaračkog procesa. Koliko je u tome uspeo videćemo već u narednim mesecima, najviše kroz rad parlamenta, odnosno ponašanje poslanika DPS-a.

Signali koji su stigli od počasnog predsednika DPS-a jesu ohrabrujući, ali imajući u vidu prethodna iskustva i senzibilan politički momenat u Crnoj Gori - približavamo se i izbornoj godini - treba uzeti sa oprezom i rezervom te indikacije.

Spajić kod Makrona

Prvi sastanak Radne grupe za izradu Pristupnog sporazuma EU sa Crnom Gorom prošao je mnogo bolje nego što se očekivalo i što je najvažnije nije bilo opstrukcije ni sa jedne strane, uključujući i trojku Francuska, Belgija, Holandija koja je bila, da upotrebimo eufemizam, najpedantnija.

U toku je priprema drugog sastanka Radne grupe i atmosfera je veoma konstruktivna. Francuzi više ne stavljaju klipove u točkove i ponašaju se kooperativno i korektno. Jesu pedantni u sagledavanju svakog detalja, traže objašnjenja, postavljaju pitanja, ali ne da bi usporili rad ili opstruisali funkcionisanje Radne grupe. Kada dobiju pojašnjenja i odgovore od Podgorice i EK, dozvoljavaju, bez ikakvih problema, da se rad nastavi.

Važan momenat biće i susret premijera Milojka Spajića sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Crnogorski premijer od oktobra je radio na organizaciji susreta sa jednim od najvažnijih lidera EU i čekanje se isplatilo budući da sastanak dolazi u izuzetno dobrom trenutku za otklanjanje svih nesporazuma ili mogućih prepreka.

Naravno, treba imati u vidu veoma napetu političku situaciju u Francuskoj i činjenicu da ulazimo u dugu i iscrpljujuću predsedničku kampanju koja će se okončati izborima za Jelisejsku palatu u proleće 2027. godine. Za Crnu Goru je veoma važno da proširenje EU ne bude negativna tema predizborne kampanje i u tom kontekstu bi kreiranje tiketa Crna Gora - Island, sa geopolitičkom konotacijom Ukrajine kao slučaja sui generis, moglo da bude od velike pomoći Podgorici da realizuje nacionalni cilj ulaska u punopravno članstvo EU do kraja ove decenije.

( Željko Pantelić )