Šta nove ruske prijetnje znače za rat u Ukrajini
Da li će Rusija, pojačavajući retoriku, takođe intenzivirati rat?
Moskva je pojačala pretnje Ukrajini i upozorila na „dosledne, sistematske udare na Kijev usmerene na njegov vojnoindustrijski kompleks“.
Takođe je upozorila strane državljane i diplomatsko osoblje da napuste grad „što je pre moguće“.
Zvuči zloslutno, ali da li signalizira nešto novo?
Da li će Rusija, pojačavajući retoriku, takođe intenzivirati rat?
S jedne strane, te pretnje nisu ništa novo.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine naglašava da Rusija svake nedelje cilja gradove već više od četiri godine.
Procenjuje se da „ukupni nivo bezbednosnih pretnji koje Rusija predstavlja za Kijev i druge gradove ostaje isti kao i prethodnih meseci i godina“.
Ono što je novo je jezik koji Kremlj koristi da opravda takve napade, i to je povezano sa jednim konkretnim incidentom.
Moskva je optužila Ukrajinu da je namerno ubila 21 studenta u napadu prošle nedelje na Starobilsk u Luganskoj oblasti.
Ukrajina i dalje insistira da je pogodila vojni objekat na teritoriji koju je okupirala Rusija.
Međutim, Moskva predstavlja incident, i ono što tvrdi da je namerni napad na civile, kao legitiman razlog za odmazdu.
U prošlosti, takvi napadi retko su zahtevali objašnjenje.
Niti je Rusija pokazala mnogo kajanja zbog izazivanja sopstvenih civilnih žrtava u Ukrajini.
Bilo kakva odmazda u Kijevu bi verovatno samo ubila još ljudi.
Ali Ivan Stupak, vojni analitičar i bivši ukrajinski obaveštajni oficir, veruje da je to znak da se Moskva bori da kontroliše narativ rata.
„Kada imate problema sa ekonomijom i ruskim društvom, onda postoji pritisak za osvetom“, kaže.
Retorika možda odražava rastuću frustraciju i bes u Kremlju, ali Andrij Kovalenko iz ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu veruje da postoje drugi razlozi za pretnje, koji nisu povezani sa napadom u Lugansku.
Prvi je nedostatak uspeha Rusije na bojnom polju, kaže on, dodajući:
„U odsustvu strateških rezultata na frontu, Kremlj pokušava da napravi psihološki pritisak na Ukrajinu.“
On veruje da se pritisak pravi i na saveznike Ukrajine, a Moskva upozorava diplomatsko osoblje da napusti Kijev.
Snažna evropska politička i i vojna podrška Ukrajini dugo se u Kremlju smatra glavnom preprekom njegovim ratnim ciljevima.
Treće, kaže Kovalenko, postoji „pokušaj da se skrene pažnja sa ukrajinskih udara dugog dometa na rusku teritoriju i njene sopstvene sposobnosti da brani teritorije, među kojima i Moskvu“.
Ukratko, rat, koji sada ulazi u petu godinu, trenutno ne ide u pravom smeru za Moskvu.
Institut za proučavanje rata sa iz Vašingtona procenio je da se „karakter rata menja u korist ukrajinskih snaga - barem za sada“.
Navodi da Rusija gubi više vojnika, a ostvaruje manje dobitaka.
Ruske žrtve već pet meseci premašuju mesečne brojke regrutovanja.
Pritisak u Moskvi raste.
Najdžel Guld-Dejvis iz Međunarodnog instituta za strateške studije kaže da se Rusija „suočava sa rastućim ograničenjima u ljudstvu i tehnologiji i da uskoro mora da odluči da li će prisilno mobilisati privredu i društvo“.
Prisiljavanje ljudi da se prijave za vojsku „bilo bi veoma revolucionarno i nepopularno“, kaže on, i moglo bi da nosi velike rizike za stabilnost Rusije.
Međutim, ništa od ovoga ne menja pretnju Ukrajini.
Kijev se još uvek oporavlja od najnovijeg „osvetničkog napada“ Rusije tokom vikenda, kada je Moskva lansirala skoro 600 dronova i 90 raketa.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana uništila je većinu dronova, ali je 35 raketa ipak pogodilo metu.
U bombardovanju je upotrebljena najmanje jedna ruska hipersonična raketa Orešnik – opremljena sa šest bojevih glava i izuzetno teška za obaranje konvencionalnim sistemima protivvazdušne odbrane.
Stupak kaže da je raketa upotrebljena u „propagandne svrhe“.
Do sada su ruski Orešnici nosili samo inertne bojeve glave i prouzrokovali su ograničenu štetu, dodaje.
Kijev bi mogao imati poteškoća da se nosi sa sličnim velikim napadima.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovio je apele saveznicima za više sistema protivvazdušne odbrane.
Jurij Inhat, portparol ukrajinskog vazduhoplovstva, kaže da glavni problem ostaje „ograničen broj raketa-presretača dostupnih za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu“.
Američki sistem Patriot ostaje jedino efikasno oružje za obaranje ruskih balističkih raketa.
Nema ih dovoljno.
Možda postoje znaci da je Rusija sve očajnija, ali i za Ukrajinu i njene saveznike to može biti razlog za zabrinutost.
Dodatno izveštavaju Anastasija Levčenko, Volodimir Ložko i Firl Dejvis
Ruski dron pogodio crkvu u Ukrajini pod UNESKO zaštitom
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Stiv Rozenberg: Internet pod sve čvršćom kontrolom Kremlja izaziva nezadovoljstvo u Rusiji
- 'Mislim da se rat u Ukrajini bliži kraju': Putin
- Roboti protiv robota - zabrinjavajuća budućnost ratovanja
- Veliki napad Kijeva dronovima na Moskovsku regiju, četvoro mrtvih
- 'Pobeda će uvek biti naša': Putin na vojnoj paradi u Moskvi
- Ruske porodice koriste AI da 'ožive' najbliže poginule u Ukrajini
( BBC Serbian Svi članovi )