Pad rumunskog bedema: Kako je oživjela ekstremna desnica

„Poslednja šansa za Rumuniju“ – tako je do prije nekoliko nedelja nazivana četvoročlana vladajuća koalicija u Bukureštu. Kada je ovaj savez formiran u leto 2025. svi su se nadali da će dobra uprava i korenite reforme zaustaviti uspon desničarskih ekstremista u ovoj zemlji na jugoistoku Evrope.

Ta nada je potpuno pokopana. Rumunski ekstremni desničari bilježe nagli rast u anketama, dok stranke mejnstrima sve dublje tonu u politička taktiziranja i međusobne svađe.

Prošle su tri nedelje otkako je vlada liberalnog premijera Ilijea Bolojana srušena na glasanju o nepovjerenju – i to glasovima iz sopstvenih redova. Od tada, partije demokratskog spektra ne uspevaju da se dogovore oko nove vlade i imena novog premijera, uprkos brojnim pokušajima posredovanja predsjednika države Nikušora Dana.

Ali to nije sve. Dok je srušeni Bolojanov kabinet još samo formalno na funkciji, Socijaldemokrate (PSD) – kao najjača parlamentarna stranka i formalno proevropska opcija – u parlamentu sve češće vode zajedničku politiku sa najvećom desničarskom strankom, Alijansom za ujedinjenje Rumuna (AUR).

Politikološkinja Raluka Aleksandresku zbog toga otvoreno govori o „normalizaciji desnog ekstremizma" u zemlji.

Zajedničko glasanje iza zatvorenih vrata

Prekretnica u ovoj normalizaciji ekstremista dogodila se već 5. maja 2026. tokom glasanja o nepoverenju vladi. Socijaldemokrate, koje su do kraja aprila bile dio vladajuće četvoročlane koalicije, pokrenule su tu inicijativu ruku pod ruku sa AUR-om i zajedno oborile vladu.

Iako je u rumunskom parlamentu i ranije bilo primera saradnje demokratskih stranaka i desnih ekstremista, ovako koordinisana akcija za rušenje izvršne vlasti nikada ranije nije viđena. Time je srušen politički „sanitarni kordon" prema ekstremnoj desnici, koji su do tada podržavale i same socijaldemokrate.

Iako PSD od tada uporno ponavlja kako nema nameru da ulazi u zvaničan savez sa AUR-om, praksa ih potpuno demantuje. Sredinom maja, socijaldemokrate su u skupštinskom Odboru za ljudska prava, zajedno sa tri desničarske stranke, podržale predlog zakona kojim bi se ukinula zabrana antisemitske, fašističke i rasističke propagande. Tek nakon oštrog bunta javnosti, lider PSD-a Sorin Grindeanu povukao je ovaj potez, nazvavši ga „slučajnim iskliznućem“.

Međutim, prošle nedelje su PSD i AUR u Senatu ponovo glasali identično – ovog puta za zakon protiv nevladinih organizacija, skrojen po ruskom i mađarskom uzoru (Putinovom i Orbanovom modelu). Prema tom predlogu, NVO moraju javno da objave imena svih donatora koji godišnje uplate više od 1.000 eura, iako u Rumuniji već važe izuzetno stroga pravila o transparentnosti NVO sektora. Nekoliko stotina organizacija je protestovalo, ali za sada bezuspješno.

Potom su u srijedu (27. maja) socijaldemokrate i ekstremni desničari zajedno izglasali zakon pod parolom „Ne damo našu zemlju“ (bukvalno: „Ne prodajemo našu zemlju“). Cilj zakona je da se spriječi ranije planirani izlazak državnih preduzeća na berzu i prodaja manjinskih paketa akcija. Taj projekat je pokrenula upravo Bolojanova vlada kako bi unijela red, efikasnost i transparentnost u rad državnih firmi opterećenih sumnjama na korupciju, ali i da bi obezbedila prihode za ogroman budžetski deficit.

Simbol korupcije

Više je nego simbolično što je upravo PSD pokrenuo zakon pod sloganom „Ne prodajemo našu zemlju“ i izglasao ga zajedno sa AUR-om i još dvije ekstremne desničarske grupacije.

Upravo su današnje socijaldemokrate, kao naslednici nekadašnjeg komunističkog aparata, preuzele vlast nakon pada diktatora Nikolaja Čaušeskua 1989. godine – najprije pod imenom Front nacionalnog spasa (FSN), a potom kao PSD. Slogan „Ne prodajemo našu zemlju“ tada je služio kao moto tokom nasilnih akcija protiv antikomunističkih demonstranata, boraca za građanska prava i opozicionih stranaka, koje je režirao upravo taj Front.

Partija PSD se za to nikada nije izvinila. Nekadašnje stecište starih Čaušeskuovih kadrova, oficira zloglasne Sekuritatee i socijalističkih direktora fabrika, obezbedilo je nakon 1990. nesmetan prenos moći za staru elitu.

PSD je do danas ostao apsolutni simbol korupcije u Rumuniji. Ideološki, ova stranka nema nikakve veze sa klasičnom evropskom socijaldemokratijom – u pitanju je desnonacionalistički i populistički pokret koji je još devedesetih godina vladao u koaliciji sa ultranationalistima i ekstremistima.

Od krize vlade do krize sistema

Ipak, proteklih godina su i druge stranke demokratskog spektra doprinele davanju legitimiteta ekstremnoj desnici. Među njima je i današnja zeleno-desnoliberalna stranka Unija spasimo Rumuniju (USR), koja je još u septembru 2021. zajedno sa AUR-om podnijela zahtjev za izglasavanje nepovjerenja tadašnjoj vladi (koji na kraju nije ni stigao na glasanje). Bez obzira na ishod, to je bio prvi veliki politički događaj kojim je ekstremna desnica uvučena u legitimne političke tokove.

Danas tri desničarske stranke u Rumuniji – pored AUR-a, tu su još i partija SOS Rumunija i partija Mladih (POT) – zajedno drže oko 35 odsto poslanika u oba doma rumunskog parlamenta. Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, ukoliko bi se izbori održali sada, sam AUR bi osvojio 32 odsto glasova, što ga stavlja daleko ispred drugoplasiranog PSD-a koji ima 24 odsto.

Zbog toga prijevremeni izbori nikako nisu u interesu demokratskih stranaka. Međutim, analitičari u Rumuniji strahuju da će trenutna paraliza i taktičke igre socijaldemokrata samo dodatno ojačati ekstremnu desnicu pred redovne parlamentarne izbore krajem 2028. godine.

Kako upozorava politikolog Kristijan Pirvulesku: „Saradnja između PSD-a i AUR-a je ogromna strateška greška koja bi trenutnu krizu vlasti vrlo lako mogla da pretvori u opštu krizu sistema.“

Opasnost za Evropu

Ovakav razvoj događaja ne predstavlja opasnost samo za Rumuniju, već i za cijelu Evropu.

Rumunija je šesta po veličini članica EU i ključni saveznik NATO na jugoistoku kontinenta, gdje se nalaze najveće i najvažnije vojne baze u regionu. Ona dijeli najdužu granicu EU sa Ukrajinom i važi za tihog, ali izuzetno stabilnog i doslednog partnera napadnute susedne zemlje.

Ukoliko bi proruska, izrazito antiukrajinska i antievropska stranka AUR došla na vlast – makar i kao podrška nekoj manjinskoj vladi – cijeli taj bezbjednosni sistem mogao bi da se uruši.

( Deutsche Welle )