CEES: Finansijska pismenost mora postati sastavni dio formalnog i neformalnog obrazovanja mladih

Finansijska pismenost mora postati sastavni dio formalnog i neformalnog obrazovanja mladih, kako bi sigurnije koristili digitalne finansijske usluge i donosili odgovorne finansijske odluke, ocijenjeno je iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES).

Istraživanje i radionice sprovedene u okviru projekta Digitalna bezbjednost za veću finansijsku inkluziju mladih pokazali su da je potrebno snažnije uključivanje tema finansijske pismenosti u formalno i neformalno obrazovanje.

Projekat, koji je realizovao CEES, obuhvatio je istraživanje među više od hiljadu mladih uzrasta od 15 do 25 godina, kao i radionice održane u sedam srednjih škola širom Crne Gore. Cilj je bio da se sagleda nivo finansijske i digitalne finansijske pismenosti mladih, ali i da se kroz direktan rad sa učenicima identifikuju izazovi i potrebe za dodatnim obrazovanjem u ovoj oblasti.

Rezultati istraživanja pokazali su da vrijednost indeksa digitalne finansijske pismenosti iznosi 41,3 kod mlađe grupe i 58,2 kod starije, dok za ukupnu populaciju mladih od 15 do 25 godina iznosi 49,9. Ovi pokazatelji ukazuju da su finansijska i digitalna finansijska pismenost mladih u Crnoj Gori na umjerenom nivou, ali i da postoji jasan prostor za unapređenje, posebno među srednjoškolcima.

Zaključci radionica pokazali su da mladi prepoznaju značaj finansijske pismenosti i da svakodnevno koriste različite digitalne finansijske alate, ali da im često nedostaju sigurnost i navike za njihovu odgovornu primjenu.

“Učenici su pokazali da finansijska i digitalna pismenost nije pitanje teorijskog znanja, već praktična životna vještina koja direktno utiče na njihove svakodnevne odluke”, navodi se u saopštenju.

Tokom radionica posebno je istaknuto da digitalna plaćanja nijesu automatski bezbjedna. Iako većina mladih zna za online prevare, dio njih i dalje nije siguran kako da reaguje u rizičnim situacijama ili kako da zaštiti svoje podatke. Zato je naglašena potreba za kontinuiranom edukacijom o digitalnoj bezbjednosti, zaštiti ličnih podataka i odgovornom korišćenju finansijskih usluga na internetu.

Radionice su ukazale i na potrebu razvijanja osnovnih finansijskih navika, poput planiranja budžeta, praćenja troškova i štednje. Istovremeno, složeniji pojmovi poput kamatnih stopa, zaduživanja i digitalnih finansijskih ugovora i dalje predstavljaju izazov za veliki broj mladih, što potvrđuje potrebu za dodatnim obrazovanjem kroz praktične i životno primjenjive sadržaje.

“Posebno ohrabruje činjenica da sami mladi prepoznaju značaj ovih tema i iskazuju interesovanje za dodatnu edukaciju o digitalnom bankarstvu, online plaćanjima, zaštiti od finansijskih prevara i upravljanju ličnim finansijama”, dodaje se u saopštenju.

Iz CEES-a su ocijenili da rezultati projekta predstavljaju dobar temelj za dalje unapređenje politika i programa usmjerenih na jačanje finansijske i digitalne pismenosti mladih.

“Unapređenje finansijske pismenosti zahtijeva kontinuiranu i koordinisanu posvećenost svih nadležnih institucija, kroz formalno i neformalno obrazovanje, kao i kampanje podizanja svijesti”, navodi se u saopštenju.

CEES će nastaviti aktivnosti u ovoj oblasti, kako bi doprinio daljim reformama u obrazovnom sistemu, na tržištu rada i u finansijskom sektoru, sa ciljem povećanja finansijske sigurnosti, digitalne bezbjednosti i ukupne konkurentnosti mladih u Crnoj Gori.

Projekat Digitalna bezbjednost za veću finansijsku inkluziju mladih realizuje CEES kroz program Zaštita prava i promocija digitalnog građanstva: Crnogorski digitalni štit (MDS), koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) u partnerstvu sa SHARE fondacijom, u saradnji sa Agencijom za audiovizuelne medijske usluge, uz finansijsku podršku Evropske unije i kofinansiranje Ministarstva regionalno-investicionog razvoja i saradnje sa nevladinim organizacijama.

( MINA business )