Najbolji dresovi u istoriji Mundijala i šta ih čini tako slavnim

Neki kažu da se život može meriti svetskim prvenstvima, četvorogodišnjim crticama na liniji života, od deteta, preko tinejdžera, do odraslih ljudi.

Niz fudbalskih uspomena - timovi koje ste voleli, heroji kojima ste se divili i legendarni dresovi koje su nosili.

Upravo o njima danas pričamo, garniturama koje pričaju priču.

O bezvremenskim remek-delima.

Ali šta je to što jednom dresu daje tako dugovečno nasleđe?

„Većina mojih omiljenih fudbalskih dresova potiče iz detinjstva, iz 1990-ih i ranih 2000-ih“, kaže Metju Volf, autor dresova Nigerije za Svetsko prvenstvo 2018, koji su postali svetski hit, kao Francuske, kasnijeg šampiona sveta.

„To je period života kada igrači zaista deluju kao superheroji, a njihovi dresovi imaju gotovo magičnu auru", dodaje Amerikanac koji je radio i na opremi dvostrukog evropskog prvaka Pari Sen-Žermena, kao i brojnih klubova iz MLS-a.

Posebno izdvaja garniture Meksika 1998, SAD 1994, Nemačke 1990. i 1994, Japana 1998, kao i Kamerunov dres bez rukava iz 2002. godine.

Ostali su mu, kako kaže, u posebnom sećanju, zato što su mu kao dečaku „delovali ogromno, moćno i veličanstveno".

„Dres postaje ikoničan delom i zbog onoga što se dogodilo dok ga je neko nosio, a protok vremena menja način na koji ga doživljavamo i cenimo", kaže Volf.

Ipak, smatra i da je danas mnogo teže steći status istinske ikone.

„Fudbalski pejzaž se promenio, a tržište je prezasićeno“, objašnjava on.

„Danas postoji toliko timova i toliko novih dresova - i klupskih i reprezentativnih - da je veoma teško da se neki pojedinačni model izdvoji i ostane upamćen.

„Iako je inspirativno videti kako se estetika i kultura pojedinih nacija izražavaju kroz dizajn opreme, to istovremeno otvara pitanja potrošačke kulture - gde se završava autentični kulturni izraz, a gde počinje proizvodni ciklus i neprestana potreba da se izbacuje nešto novo.“

Deset najkultnijih mundijalskih dresova

Imajući sve to u vidu, vraćamo se u prošlost.

Jer, kada govorimo o dresovima, nostalgija je neizbežna - ona maglovita sećanja iz detinjstva koja s vremenom dobijaju zlatni sjaj.

Lako bi bilo napraviti listu sastavljenu isključivo od smelih dezena i širokih krojeva devedesetih i ranih dvehiljaditih, ili od kasnih osamdesetih, čiji su izgledi danas ponovo postali modni klasik.

U pravljenju liste postavili smo i jednostavno pravilo - samo jedan dres po Mundijalu i samo jedan po državi.

• Fudbalski navijači koji su uticali na današnju modu
• Zašto su fudbalski dresovi preskupi
• Šta su ofsajd, indirekt i VAR: Sedam fudbalskih pojmova koje treba da znate

Kamerun, 2002.

Ovo je možda pomalo sporan izbor, jer ovaj dres zapravo nikada nije zaigrao na Svetskom prvenstvu.

Upravo zato je ostao upamćen.

Kamerun je na Afričkom kupu nacija nastupao u revolucionarnom dresu bez rukava, ali Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) pred Mundijal 2002. nije bila oduševljena tom idejom.

„Svi u Africi želeli su da nose taj dres“, prisetio se nekadašnji vezista Erik Đemba-Đemba u razgovoru za BBC Sport Afrika.

Čak je i Serena Vilijams prihvatila trend, pa je na Rolan Garosu te godine nosila opremu inspirisanu zabranjenim kamerunskim dizajnom.

Organizatori joj, međutim, nisu dozvolili da na leđima nosi njen srećni broj 26.

Međutim, kompanija Puma je za Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji te 2002. ipak morala da na originalni dizajn doda rukave.

To nije bio poslednji sukob Kameruna i FIFA oko opreme.

Samo dve godine kasnije zabranjen je i njihov čuveni „kombinezon“ model - dres i šorts u jednom komadu.

Engleska, 1966.

Crveni dres „Tri lava“ postao je besmrtan zbog onoga što simbolizuje - jedinu titulu prvaka sveta u istoriji Engleske.

Odmah priziva slike velikog finala na Vembliju, het-trika Džefa Hersta i čuvene lopte za koju se i danas raspravlja da li je zaista prešla gol-liniju.

To je i slika Bobija Mura kako na ramenima saigrača podiže trofej Žila Rimea.

U konkurenciji su bili i dresovi iz 1982. i 1990. godine, ali ako na listi može biti samo jedan engleski dres, onda je to ovaj.

Francuska, 1982.

„To je bila moja najlepša utakmica. Nijedan film, ni pozorišna predstava, ne bi mogli da prenesu toliko emocija i protivrečnosti.

„Bila je potpuna. Bila je veličanstvena."

Tako je kapiten Francuske Mišel Platini kasnije opisao polufinale protiv Zapadne Nemačke.

Brutalan start golmana Haralda Šumahera nad Patrikom Batistonom, spektakularnih 3:3 posle produžetaka i prvo izvođenje penala u istoriji svetskih prvenstava - sve to učinilo je taj meč legendarnim.

A Francuzi su kroz vrelu noć u Sevilji izgledali besprekorno elegantno u jednom od najlepših domaćih dresova koje je fudbal ikada video.

Pogledajte legendarne dresove koje su BBC reporteri snimili na Evropskom prvenstvu 2024:

https://twitter.com/bbcnasrpskom/status/1806378962438041604

Holandija, 1974.

Prkosan, tvrdoglav i neverovatno harizmatičan - Johan Krojf bio je zaštitno lice revolucije poznate kao „totalni fudbal“.

Do Mundijala 1974. već je osvojio tri Kupa šampiona sa Ajaksom i dva puta poneo Zlatnu loptu.

Upravo tada nastao je njegov najpoznatiji potez - čuveni „Krojfov okret“.

Međutim, Krojf je na terenu nosio drugačiji dres od saigrača.

Dok su ostali imali tri Adidasove pruge na rukavima, njegov dres imao je samo dve.

Razlog je bio jednostavan - Krojf je bio pod ugovorom sa Pumom i već je odbijao da nosi Adidasovu obuću.

Posle natezanja između proizvođača opreme, igrača i holandskog saveza postignut je kompromis - jedna pruga je uklonjena.

„Fudbalski savez je potpisao ugovor sa Adidasom bez konsultacija sa igračima“, napisao je Krojf u autobiografiji.

„Mislili su da ne moraju da nas pitaju jer je dres njihov, a ja sam im rekao: 'Možda jeste njihov dres, ali glava koja viri iz njega je moja.'“

Hrvatska, 1998.

Davor Šuker i crveno-beli kvadrati preko ramena.

Veličanstveno.

Šahovnica, preuzeta sa hrvatskog grba, učinila je reprezentaciju trenutno prepoznatljivom na svakom terenu.

Hrvatska je oduševila već na Evropskom prvenstvu 1996. i tada je imala sjajan dres, ali Mundijal u Francuskoj imao je posebnu težinu.

Bila je to prva svetska smotra za zemlju koja je samo sedam godina ranije proglasila nezavisnost.

Predvođeni Šukerom, Robertom Jarnijem, Zvonimirom Bobanom, Robertom Prosinečkim i ostatkom sjajne generacije, Hrvati su stigli do polufinala.

Tamo su čak poveli protiv domaćina Francuske golom Šukera, ali su na kraju poklekli pred inspirisanim Lilijanom Tiramom.

U meču za treće mesto, u jednako legendarnom plavom rezervnom dresu, savladali su Holandiju i osvojili bronzanu medalju.

5. Nigerija, 2018.

Nigerijski dres iz 2018. bio je fenomen i redak primer da komad opreme tako brzo postane legendaran, ne zbog toga ko ga je nosio na terenu, već zbog toga kakav je trag ostavio u kulturološkim i modnim krugovima.

Tri miliona ljudi je nabavilo dres u pretprodaji, a posle njegovog puštanja u prodaju stvarali su se redovi ispred Najki prodavnica u Londonu.

„Crtali smo direktno po uzoru na istoriju nigerijskih dresova", kaže dizajner Volf.

„Onaj iz 2002. nam je bio uzor - ta briljantna nijansa zelene je nešto što sam želeo da vratim.

„Očigledno je da nas je inspirisao i dres iz 1994", dodaje.

Nije bio cilj da se izmisli nešto potpuno novo, već da se povuku veze sa onim što već postoji u fudbalskom identitetu zemlje, smatra dizajner.

„Na mnogo načina, trenutak je bio savršen. Nigerija je doživela njenih pet minuta u modi, muzici, poeziji, umetnosti, filmu...

„Objavljivanje dresa je došlo usred tog talasa i mislim da je odjeknulo zahvaljujući tom nadolazećem talasu", kaže Volf.

Odaje i priznanje svima u kompaniji Najki koji su doprineli.

„Dres ne postaje fenomen zbog jednog dizajnera, već zato što je mnogo ljudi uradilo smislen, temeljan posao", dodaje.

4. Brazil, 1970.

Verovatno ne postoji zemlja u svetu fudbala koja se toliko vezuje za boju dresa kao Brazil.

Čak i na starom snimku punom tačkica, žuti dres Brazila iz 1970. izgleda snažno i ostavlja utisak, te se uklapa u sliku o brazilskim igračima koji osvajaju svet na meksičkom suncu.

Pele, Karlos Alberto, Rivelino, Žairzinjo.

Arhivski snimci koji iskaču pred svaki Mundijal čine da se osećate da ste na Asteka stadionu i gledate sjajne Brazilce protiv Italije u njihovim jednostavnim žutim dresovima, koji su remek-delo fudbalskog folklora.

3. Amerika, 1994.

„Izvan naših granica bilo je dosta skeptičnosti većine ljubitelja fudbala u svetu, koji su se češali po glavi i pitali: 'kako ova nefudbalska nacija može da nosi ovo?'", priseća se Alan Rotenberg, predsednik tamošnjeg fudbalskog saveza u vreme održavanja Mundijala.

Većina američkih igrača nije želelo da postane predmet pošalica zbog dresova.

Kada je Adidas objavio izgled opreme pred turnir, defanzivac Aleksi Lalas i njegovi saigrači mislili su da ih snima skrivena kamera.

Velike zvezde na dresu boje ispranog teksasa možda su simbol Amerike, ali je u fudbalskom smislu to bilo smelo rešenje.

Makar nije prošao predlog da brojevi na dresu budu ispisani u duginim bojama.

Ali, dresovi su postali legendarni i zavoleli su ih američki reprezentativci, kao i navijači kojima su postali idoli, što je bez sumnje pomoglo ekipi da na turniru dogura do osmine finala, gde ih je izbacio budući prvak Brazil.

Ovaj dres verovatno ulazi među tri najčuvenija svih vremena zbog povratka Mundijala u Americku ovog leta.

2. Argentina, 1986.

Dva gola koja spadaju među najpoznatije pogotke u mundijalskoj istoriji postignuta su na istom meču, a strelac je bio isti čovek.

Božija ruka i neverovatni slalom driblinga, oba ih je izveo Argentinac Dijego Armando Maradona, obeležili su četvrtfinale Svetskog prvenstva 1986. godine.

Ali, jednako je zanimljiva i priča o dresovima koje su tog dana nosili Maradona i saigrači.

Fifa je obavestila argentinski savez da moraju da izađu u drugoj, tamno plavoj garnituri dresova kako bi se razlikovali od bele opreme koju su nosili Englezi.

Ali Argentina je prethodno pobedila Urugvaj u tim dresovima, za koje su igrači tvrdili da su nepogodni i da je teško igrati u njima po meksičkom suncu.

Proizvođač Le kok sportif nije imao zamenu, pa je direktor Karlos Bilardo poslao ljude u Meksiko Siti, odnosno naselje Tepito, kako bi pronašao druge.

Navodno je Maradona presekao i odabrao dresove, izgovorivši legendarnu rečenicu:

„Kako je ovo lep dres, Karlose. U njemu ćemo pobediti Engleze".

Šnajder je proveo cela 24 sata pre meča kako bi na nove dresove prišio brojeve i nacionalne simbole.

Stiv Hodž, bivši vezista Engleske, postavio je na aukciju dres koji je tada razmenio sa Maradonom 36 godina kasnije.

Prodat je za 7,1 milion funti (8,2 miliona evra).

1. Zapadna Nemačka, 1990.

Na prvom mestu je klasik dizajna, dres koji kolekcionari smatraju pionirom nove generacije - čuveni dres Zapadne Nemačke sa Mundijala 1990.

„Morate ga gledati iz ugla onoga što su do tada bili dresovi sa jednostavnim dizajnom", kaže Džon Bler, autor knjige Kultura dresova, za BBC.

„Ovo je kombinacija nečega što zaista odudara od te ere, opreme tima koji je osvojio Mundijal i prvog zaista izražajnog dizajna tog doba", dodaje.

Od dresa se umalo odustalo pred turnir, jer su ga reprezentativci nosili na Evropskom prvenstvu 1988, kada su kao domaćini ispali u polufinalu.

Dizajnerka Ina Francman je već radila na novom sve dok trener Franc Bekenbauer nije intervenisao i saopštio da želi da zadrži postojeći dres.

Francman je dizajnirala i tenisku opremu za Adidas i nije bila ljubiteljka fudbala, a povereno joj je da napravi „malu revoluciju" dresova fudbalske reprezentacije.

„Horst Dasler (sin osnivača Adidasa, Adolfa Daslera) je došao sa idejom da upotrebimo malo boje, pa su očigledan izbor bile boje nemačke zastave", opisala je ona.

Dasker je umro 1987. i nije dočekao da Zapadna Nemačka osvoji Mundijal, kao ni da dresovi u Italiji 1990. privuku veliku pažnju.

Bio je to trenutak Ine Francman, iako je pravo priznanje dobila tek decenijama kasnije.

„Dres je postao remekdelo godinama kasnije. Stvarno sam ponosna koliko je interesovanja izazvao, svi žele da znaju priču o njemu", dodaje Francman.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto je kupovina fudbalskog dresa postala luksuz
• Misteriozni bivši engleski fudbaler prodaje dresove sa Mundijala u Italiji 1990.
• Meksički 'Hram fudbala': Pet istorijskih trenutaka stadiona 'Asteka'
• Mundijal 1994. u Americi: Pet trenutaka (i jedan repić) po kojima ćemo ga pamtiti
• 'Gospodin Jedan klub': BBC je rangirao najveće u istoriji fudbala
• Treba li ikad šutirati 'Panenku' iz penala

( BBC Serbian Svi članovi )