Toni Kaskarino za BBC: O rimskoj noći za pamćenje, lažnom doktoru Spoku i neuništivim Ircima

Sredina je juna 1994, njujorški asfalt se maltene topi pod zracima Sunca, a grupa momaka u zelenim trenerkama, kačketima i majicama sa grbom na kojem je detelina sa tri lista, šeta čuvenom Petom avenijom.

Dok razgledaju zgrade koje paraju nebo, prilazi im jedan od prolaznika i pita:

„Hej momci, odakle ste i šta radite ovde?“

Najviši među njima, pomalo iznenađen pitanjem, odgovara:

„Mi smo iz Irske, došli smo da igramo na Svetskom prvenstvu".

Tako se taj visoki momak, Toni Kaskarino, u razgovoru za BBC na srpskom prisetio koliko je na ulicama gradova u Sjedinjenim Državama ljude zanimao Mundijal 1994.

„Zaista nisu mnogo znali o tome, jer su Amerikom toliko dominirali košarka, bejzbol, američki fudbal.

„Ali sada će sigurno biti drugačije, dolazak igrača kao što su Lionel Mesi i Luis Suarez je podigao fudbal u toj zemlji, a već dugo imaju i sjajne ženske ekipe", kaže Kaskarino, koji danas radi kao komentator za radio TalkSport i piše kolumne u Tajmsu.

Republika Irska se, poput Srbije, nije plasirala na Mundijal u SAD, Kanadi i Meksiku, a poslednji put je bila deo svetske smotre 2002.

Toni Kaskarino je bio deo najuspešnije generacije u istoriji irskog fudbala - one koju je sa klupe predvodio Džek Čarlton.

Igrala je ta ekipa na Evropskom prvenstvu 1988. Nemačkoj, a potom i na dva Mundijala zaredom - 1990. u Italiji i 1994. u SAD.

„Mundijal u Italiji je za mene bio poseban iz više razloga - prvi put u karijeri sam igrao Svetsko prvenstvo i to u zemlji odakle je poreklom moj otac.

„A Italija je imala u to vreme i najjaču fudbalsku ligu na svetu", kaže Kaskarino.

U kvalifikacijama za turnir u Italiji, Kaskarino je dao dva gola, a seća se euforije koja je zahvatila „Smaragdno ostrvo".

Kaže da ga uvek obuzme nostalgija kada se priseti ovog turnira.

„Osetio sam to uzbuđenje i u porodici, morao sam da nabavim karte za bar 30 članova familije i prijatelja", govori.

Žreb je hteo da Irci u grupi budu sa dve sile - Holandijom, tadašnjim prvakom Evrope, i velikim rivalom Engleskom, a tu je bio i Egipat.

„Užasna kišovita noć na Sardiniji", jasno kao dan 36 godina kasnije Kaskarino crta sliku utakmice sa Englezima.

Ali Irska je bila borbena i hrabra i osvojila bod.

Kaskarinov direktni protivnik na terenu bio je defanzivac Teri Bučer, za koga naglašava da je, „jedan od najboljih štopera u engleskoj ligi u to vreme".

Zanimljivo je bilo i u pripremi utakmice, jer selektor Džek Čarlton, Englez, nije želeo da izgubi od reprezentacije sa kojom je kao igrač 1966. osvojio titulu svetskog prvaka.

„Njegov brat Bobi Čarlton došao je da razgovara sa Džekijem kod nas u kamp.

„Mora da je to bio čudan osećaj za dva brata", kaže Kaskarino.

Takmičenje u grupi, Irci su završili sa tri osvojena boda - jer su sva tri meča odigrali nerešeno.

Protiv Egipta u Palermu nije bilo golova i Kaskarino kaže da su svi u timu bili razočarani, selektor Čarlton ljut na njih, a mediji su ih „razapeli".

Utisak su popravili u trećem remiju, protiv Holandije koju je tada predvodio jedan od dva najmoćnija trija u svetskom fudbalu - Rud Gulit, Marko van Basten i Frank Rajkard, svi članovi Milana.

Drugi trio dolazio je iz Nemačke i iz drugog milanskog kluba, a činili su ga Lotar Mateus, Jirgen Klinsman i Andreas Breme.

„Nismo pobedili nijednu utakmicu u grupi, ali nismo ni izgubili. To je ono čuveno pitanje kako gledate - da li je čaša poluprazna ili polupuna", naglašava Kaskarino.

Đenova, rodni grad velikog moreplovca Kristofera Kolumba, i 25. jun 1990. upisani su u istoriju irskog fudbala.

U duelu sa Rumunijom, reprezentacija Irske je pobedila posle penala i plasirala se među osam najboljih na svetu.

Ali, daleko od toga da je ova utakmice bila spektakl.

„Rumuni su igrali destruktivno, mada ni mi nismo stvorili mnogo šansi", priznaje bivši fudbaler.

Mnogo zanimljivije je bilo prilikom izvođenja penala, a Kaskarino nije ni znao da će izvesti udarac sa 11 metara.

„Sedeo sam na centru i saigrač Rej Hauson me pita: 'Da li ti šutiraš?'

„Imali smo trojicu određenih i nedostajala su nam dvojica i Hauton mi je rekao: 'Moraš'", kaže Kaskarino.

Ali nije se Hauton tu zaustavio, već je hteo da motiviše saigrača.

„Viknuo je - 'jesi li čovek ili miš', a drugi saigrač Endi Taunsend dobacio je 'dodaj mu sir'".

Kao iz topa je posle toga Kaskarino krenuo ka lopti - nije bio 'miš', dao je gol iz penala, a Irska je kasnije prošla.

Pobeda nad Rumunijom značila je za Irce odlazak u Večni grad i duel sa domaćom Italijom na Olimpijskom stadionu.

Azuri su slovili za favorite, tako da Kaskarino i drugovi nisu osećali pritisak, a kaže da ih je dodatno rasteretio potez selektora Čarltona.

„Veče pre meča, sazvao je sastanak u hotelu i kada smo sišli na recepciju, sačekala su nas dva bureta Ginisa.

„Džek nam je rekao je: 'Sutra igrate protiv Italije na Olimpijskom stadionu u Rimu, i sudija vam neće ništa dati. Dakle, popijte par piva večeras, jer ćete sutra ići kući".

Te noći Irci su se zabavljavli u hotelu, družili se sa italijanskom policijom i zaposlenima.

Sledeće večeri su igrali na Olimpiku, izgubili od Italije 1:0, ali prema Kaskarinovim rečima, pružili najbolju partiju na turniru.

„Čarltom mi je godinama kasnije rekao da nije želeo da uzimamo tablete za spavanje.

„Popiješ nekoliko Ginisa, malo se zabaviš, naspavaš, prošetaš, dremneš popodne i spreman si za veče - to je bio njegov rezon, a odnos je tražio samo krv i znoj svakog dana".

• Heroj Švedske sa Mundijala 1994. za BBC: 'Jugoslavija nam pokazala koliko smo jaki'
• Bosna i Hercegovina - zemlja gde se više navija za komšiluk, nego za domovinu
• Svetsko fudbalsko prvenstvo 2026: Raspored utakmica, rezultati i tabele

Amerika ogrnuta u irske zastave

Četiri godine kasnije, Kaskarino je ponovo bio deo irskog tima, ali je zbog problema sa povredom, odigrao samo jednu utakmicu - u porazu 2:0 od Holandije u osmini finala.

„Istegao sam mišić lista nedelju dana pre početka Mundijala kada smo bežali od grmljavine na pripremema - sa terena smo utrčali u teretanu i tu sam se povredio", rekao je bivši fudbaler Čelsija, Milvola i Seltika.

Irci su u prvom kolu, pred 80.000 na stadionu Džajantsa u Njujorku, napravili senzaciju i pobedili Italiju 1:0.

Kaskarino se priseća da su Italijani delovali „šokirano", kao i da je njegov saigrač Pol Mekgrat, „stavio u džep" Roberta Bađa, tada verovatno najboljeg fudbalera na svetu.

Njujork i 350 kilometara severniji Boston tradicionalno imaju velike irske zajednice, ali intenzitet podrške sa tribina iznenadio je i igrače ove reprezentacije.

„Po celom stadionu su bile irske zastave sa natpisima gradova iz cele zemlje.

„A Džek Čarlton mi je u šali rekao - izgleda da si ti jedan od retkih Italijana na stadionu", navodi Kaskarino.

Ako je u Njujorku Irce dočekala vrućina, u drugom kolu protiv Meksika u Orlandu na Floridi bio je - pakao.

Meksikanci su pobedili sa 2:1, a Irci su tek u narednoj utakmici grupne faze, osvojivši bod protiv Norveške, osigurali osminu finala.

„Koliko je samo bilo vruće u Njujorku, a tek na Floridi - tada nije bilo pauze za osveženje.

„Mislim da smo u Orlandu igrali na 43 stepena, imao sam osećaj kao da trčimo u sauni", seća se.

Baš u ovom gradu u srcu Floride, Kaskarino je drugi put tog leta u Americi video koliko ih fudbal nije zanimao.

„U hotelu je bila konvencija ljubitelja Zvezdanih staza. Sećam se da sam ušao zajedno Džonom Oldridžom i Rejom Hautonom, a pored nas - lažni doktor Spok i kapetan Kirk.

„U holu skoro da nije bilo fudbalskih navijača, već samo ljudi obučenih kao likovi iz Zvezdanih staza - popularnih 'trekija'", dodaje.

U Orlandu se i završila druga irska avantura na Mundijalu - Holandija je bila prejaka, lako je slavila sa 2:0 golovima Denisa Bergkampa i Vima Jonka.

Kaskarino na predstojećem Mundijalu kao glavne favorite vidi Francuze, iako kaže da mu se sviđa brazilska ekipa.

„Volim Rafiniju i Vinisijusa. Tu je i Portugal koja ima neverovatan talentovan vezni red", ocenjuje.

Japan mu je interesantna selekcija, a očekuje da iznenađenje napravi neki afrički tim.

„Senegal, Obala Slonovače, Maroko, neko od njih će stići daleko, verujem čak do polufinala", prognozira.

Kaskarino kaže da veruje da bi Hrvatska mogla da napravi dobar rezultat, ako Luka Modrić i ostali iskusni igrači budu zdravi i spremni.

„A Bosnu predvodi Džeko, ima 40 godina. Ali nije to čudno, mnogi selektori su odlučili da zovu iskusne igrače - Ronaldo, Mesi, Lukaku, Nejmar.

„Znaju treneri da bez iskustva nema ni rezultata", zaključuje Kaskarino.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Sastavi svih 48 reprezentacija na Mundijalu
• Sećanje na moj prvi Mundijal
• 'Mundijal nije naš, već njihov': Navijači koji ne mogu da dobiju američku vizu
• Četrdesetogodišnjaci su u modi: Koji će veterani obeležiti Mundijal
• Pet mundijalskih bajki koje se pamte
• Filmovi, serije i fudbal - 26 predloga za gledanje tokom Mundijala 2026.

( BBC Serbian Svi članovi )