Mehmed Baždarević za BBC: Bosna može da prođe grupu, nisam doživio ovakvu euforiju

„Rezultat je izuzetan i možemo biti prezadovoljni što smo osvojili bod, Kanada je imala više igre i šansi", priča legenda sarajevskog Željezničara

1454 pregleda1 komentar(a)
Mehmed Baždarević bio je selektor Bosne i Hercegovine od 2014. do 2017, ali nije uspeo da se sa njom plasira na Svetsko prvenstvo, Foto: Sportsfile/Corbis/Sportsfile via Getty Images
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Grujica Andrić

BBC novinar

Kada je bio u igračkom zenitu, dva puta mu se nije dalo da u dresu Jugoslavije zaigra na Mundijalu, jer se jednom isprečila povreda, a drugi put suspenzija.

Kada je reprezentacija Bosne i Hercegovine nastajala, njegova igračka karijera se bližila kraju, pa ni u plavo-žutom dresu nije doživeo da nastupi na Svetskom prvenstvu.

To mu nije uspelo ni kao selektoru 2018, jer u kvalifikacijama Bosna nije mogla preko Belgije, tada jedne od najboljih selekcija sveta, i Grčke.

Danas Mehmed Baždarević kao navijač prati Bosnu i Hercegovinu na Mundijalu iz Francuske, gde decenijama živi sa porodicom.

„Optimista" je po pitanju mogućeg plasmana ekipe Sergeja Barbareza u drugi krug, kaže za BBC na srpskom.

Razgovaramo nekoliko dana posle meča u kojem je Bosna izvukla bod u neizvesnom meču protiv domaćina Kanade, koji je mogao da se završi i pobedom i porazom.

„Rezultat je izuzetan i možemo biti prezadovoljni što smo osvojili bod, Kanada je imala više igre i šansi", priča legenda sarajevskog Željezničara.

„Ne bih rekao da imamo laku grupu i lake protivnike, već dobru grupu i rivale, sa kojima možemo da igramo - ako Bosna bude na svom nivou, može ravnopravno da se suprotstavi i Švajcarskoj, a pogotovo Kataru.

„Ako ne možemo da napravimo rezultat protiv ove tri reprezentacije, onda i ne treba da prođemo u drugu fazu Mundijala", dodaje Baždarević, koji je od decembra 2014. do oktobra 2017. bio selektor Zmajeva, kako je nadimak selekcije BiH.

Fudbalska euforija zahvatila je Bosnu i Hercegovinu mnogo pre početka Mundijala, na koji se zemlja prvi put plasirala od 2014.

Hiljade navijača otputovale su u Severnu Ameriku, a sličice i albumi sa junacima reprezentacija gotovo da ne mogu da se kupe na ulicama bosansko-hercegovačkih gradova.

„Nikada nisam doživeo veću euforiju, možda je to i zbog toga teškoća koje je reprezentacija prošla u kvalifikacijama, posebno u baražu.

„U Bosni je uvek vladala euforija oko velikih takmičenja, a sada je ta euforija eksplodirala i za stepenik je veća, jer su se u reprezentaciji pojavili neki novi klinci, a sa njima i neki novi, mlađi navijači", kaže Baždarević.

Euforija se prenela u Toronto, gde je Bosna odigrala prvi meč protiv Kanade, a hiljade navijača u plavo-žutom učinile su da se Barbarezov tim oseća kao da igra u Zenici.

Navijači su „položili veliki ispit", pa bi atmosfera za Bosnu „morala da bude dodatna snaga", smatra Baždarević.

„Mada smo mi na ovim prostorima takvi: kad pobedimo - euforija, kad izgubimo - depresija.

„To nekada zna da se izduva kao balon", upozorava legendarni vezista.

'Sport nikada nije delio Bosnu, politika jeste'

Aktuelni tim BiH odudara od svakodnevnice u toj države, gde tri konstitutivna naroda - Bošnjaci, Srbi i Hrvati - gotovo ni oko čega ne mogu da se dogovore.

I uoči prvenstva su podele postale očigledne, pa ima i onih koji na Mundijalu ne navijaju za zemlju u kojoj su rođeni i odrasli.

Ali, u reprezentaciji zajedno igraju Bošnjaci, Srbi i Hrvati, a selektor Sergej Barbarez potiče iz porodice u kojoj ima predstavnike sva tri naroda.

„To je velika stvar i nadam se da može da bude velika stvar u budućnosti, jer znamo koliko smo jaki i kreativni kada smo zajedno.", ističe Baždarević.

Kako kaže, on multietničku Bosnu „nikada nije ni rastavljao", a nije to čini ni sport.

„Podeljeni smo samo u političkom svetu i glavama onih koji nemaju previše razuma.

„Reprezentacija nikad ne sme biti podeljena, kako to želi naš politički svet, a ovo je momenat da još malo poguramo to naše zajedništvo", veruje 65-godišnji trener, koji je decenijama igrao i radio u Francuskoj.

Još veće zajedništvo u taktičkom smislu želi da vidi na terenu, ukazujući da je selekcija do plasmana na Mundijal pretežno došla individualnim bljeskovima ponajboljih igrača, poput 40-godišnjeg Edina Džeka ili mladih zvezda Asmira Barjaktarevića i Kerima Alajbegovića.

„Mislim da moramo da igramo kolektivniji i disciplinovaniji fudbal - u tom kolektivu će individualci i improvizacija doći do izražaja", zaključuje Baždarević.

Mundijalski 'žal'

Iako je bio jedan od najboljih jugoslovenskih vezista tokom 1980-ih, o čemu svedoči i priznanje za najboljeg fudbalera jugoslovenskog prvenstva 1985, Mundijali su ga zaobilazili.

Odigrao je više od 50 mečeva za Jugoslaviju, nastupio na Evropskom prvenstvu, osvojio je i olimpijsku bronzu, ali dva puta mu je najveći reprezentativni fudbalski turnir izmakao.

Uoči Svetskog prvenstva 1982. u Španiji se povredio, Jugoslavija nije učestvovala 1986, a četiri godine kasnije bio je suspendovan pošto je na utakmici sa Norveškom u Sarajevu u jesen 1989. pljunuo ka turskom sudiji Jusufu Namoluu.

U vreme Mundijala 1994, koji se kao i ovaj održavao u Americi, Jugoslavija se raspadala u krvavom ratu, a Baždarević je kasnije postao prvi kapiten samostalne Bosne i Hercegovine, za koji je odigrao samo dva meča.

Monte Fresco/Mirrorpix/Getty Images

Pokušao je i kao selektor BiH da se domogne Mundijala, kada je reprezentaciju preuzeo od Safeta Sušića 2014.

U kvalifikacionoj grupi za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. njegov tim bio je treći iza Belgije i Grčke, koja je izjednačujući gol postigla u poslednjim trenucima međusobnog duela, pa je Baždareviću treći put izmakao mundijalski san.

„Žal mi je veći što sam to propustio u igračkoj karijeri, nego u selektorskoj, gde je to bilo vrlo teško, iako smo skoro i prošli, nedostajalo je dva minuta", seća se Mehmed.

Sportsfile/Corbis/Sportsfile via Getty Images

'Hrvatska ima kvalitet i instituciju Luku Modrića'

Upravo na tom Mundijalu, koji je Bosna propustila, počeo je niz medalja Hrvatske.

Tada je stigla do finala sa Francuskom, a četiri godine kasnije u Kataru osvojila je treće mesto.

Objašnjenje za fudbalski fenomen balkanske zemlje sa manje od četiri miliona stanovnika traže mnogi, a mnogi navijači to pripisuju „kultu reprezentacije", smatrajući da ga Hrvati imaju, za razliku od drugih balkanskih selekcija.

„Svi govore o kultu reprezentacije, ali ne bih ostajao samo na tome kako se oni bore za sopstvenu naciju, jer se svi bore, i Srbija i Bosna.

„Fudbal se ne igra kultom i euforijom - Hrvatska ima kvalitet i oni nikada nisu prestali da rade jako dobro i sa mladim i sa starijim igračima", smatra Baždarević.

REUTERS/Annegret Hilse

Na ovom turniru su Hrvati „za nijansu igrački slabiji" nego 2018. i 2022, ali su „i dalje reprezentacija koja ima i glavu i rep", dodaje.

„Iako bih želeo da Hrvatsku vidim daleko, daleko na ovom turniru, mislim da na ovom Svetskom prvenstvu to neće biti toliko daleko kao što su nas navikli prethodnih godina", objašnjava Mehmed.

Luka Modrić je i u 41. godini prva zvezda Hrvatske, a najavio je da će posle Mundijala zvanično završiti bogatu karijeru, tokom koje je bio proglašen i najboljim fudbalerom planete.

Baždarević ga naziva „fudbalskom institucijom" i „jednim od najvećih igrača svih vremena iz bivših jugoslovenskih zemalja, ako ne i najboljim".

„Skidam mu kapu do zemlje i nadam se da će ovo prvenstvo odigrati dobro, pa da to bude pravi oproštaj.

„Ne samo da je obeležio Balkan, nego i ceo svet, i ostaće takva praznina posle njegovog povlačenja.

„Morali bismo to do besvesti to da cenimo", smatra bivši kapiten i selektor Bosne i Hercegovine.

Ističe i Ivana Perišića, 37-godišnje krilo koje od 2011. nastupa za Hrvatsku i koji je uz Modrića bio najzaslužniji za reprezentativne uspehe prethodnih godina.

I njemu bi ovaj Mundijal mogao da bude poslednji.

„Za njega su ljudi još manje svesni kolika je fudbalska veličina", dodaje Baždarević.

Mundijal 'razvodnjen' novim formatom

Tokom najboljih igračkih dana Mehmeda Baždarevića na Svetskom prvenstvu igralo je samo 24 reprezentacije, a 1998, kada je bosansko-hercegovački vezista završavao profesionalnu karijeru, prvi put su nastupila 32 tima.

Ove godine ih ima još 16, pa više od 1.200 igrača dobilo je priliku da otputuje na najveći fudbalski turnir.

U novom formatu Baždarević ne uživa, pa „niti može, niti želi da isprati sve utakmice".

„Više od 100 utakmica za mesec dana - to je klasično razvodnjavanje kvaliteta", tvrdi.

Dok razgovaramo Nemačka završava premijerni duel sa Kurasaom, koji je savladala sa 7:1, a Baždarević ima utisak da je moglo da bude i dvostruko ubedljivije.

„Trebalo bi da igraju najbolji, a ne da otkrivamo da u nekim zemljama postoji fudbal tako što ih gledamo na Svetskom prvenstvu.

„Žao mi je ako manje ekipe nikada ne bi došle do turnira, možda ne bi ni moja Bosna, ali ovo nije sistem koji bih ja potpisao", kaže Baždarević.

REUTERS/Phil Noble

Prati i Francusku u kojoj decenijama radi i živi i smatra je „velikim favoritom", ali u taj krug svrstava i Nemačku, Španiju i Portugal.

„Brazil tu ne bih stavljao, a od autsajdera verujem u Obalu Slonovače i Maroko, iako verujem da će ovo Svetsko prvenstvo obeležiti favoriti na koje smo već navikli", kaće.

„Najsrećniji" bi bio kada bi se sve bivše jugoslovenske zemlje jednog dana našle na Svetskom prvenstvu, dodaje.

BBC: Možda ako se proširi na 64 selekcije, kao što su predložili krovne fudbalske organizacije Južne Amerike (KONMEBOL)?

„Možda ako budu baš išli svi", zaključuje sa osmehom Baždarević.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk