Koštin kabinet otvorio kanal komunikacije s Kremljom

Član kabineta predsjednika Evropskog savjeta Antonija Košte stupio je u kontakt kako bi otvorio kanal komunikacije s Kremljom, kazao je jedan zvaničnik Evropske unije (EU) za portal „Politiko“.

Direktno obraćanje - koje predstavlja odstupanje od faktičke politike EU da se ne razgovara direktno s Rusijom od početka njene invazije na Ukrajinu 2022. godine - dolazi u trenutku kada evropski lideri raspravljaju o otvaranju direktnih pregovora s Moskvom o okončanju rata.

Kontakti, za koje je zvaničnik kazao da su se dogodili proteklih sedmica, opisani su kao kratki i nevezani za „suštinska pitanja“, ali kao odraz činjenice da EU ima „konkretne interese koje će morati da brani“.

„Zato je važno imati uspostavljene diplomatske kanale s Rusijom“, kazao je zvaničnik. „Politiko“ navodi da mu je odobrena je anonimnost kako bi govorio o osjetljivoj diplomatiji. O kontaktima s Moskvom prvi je izvijestio Blumberg.

Iako su pojedini lideri EU posljednjih mjeseci imali direktne kontakte s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom - a troje ambasadora Francuske, Britanije i Njemačke sastalo se početkom juna u Moskvi sa zamjenikom ruskog ministra spoljnih poslova - nije bilo usklađenog niti zvaničnog napora koji bi podržale Evropska unija ili većina prijestonica EU.

Košta je „blisko koordinisao s evropskim liderima o mogućem angažmanu s Rusijom i pitanjima o kojima bi se razgovaralo kada dođe pravi trenutak“, kazao je zvaničnik, dodajući da EU „nije posrednik“ između Ukrajine i Rusije.

Portparol njemačkog kancelara Fridriha Merca odbio je da komentariše. Francuski zvaničnik takođe je odbio da komentariše, piše „Politiko“.

Razgovori o uključivanju Evrope u pregovore između Rusije i Ukrajine intenzivirani su otkako je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski prošlog mjeseca, tokom skupa na Kipru, pozvao lidere EU da preuzmu aktivniju ulogu u mirovnim pregovorima između Kijeva i Moskve.

Ukrajinski lider je tvrdio da bi EU trebalo da istupi, imajući u vidu da su se SAD povukle iz tih napora, kazale su za „Politiko“ diplomate upoznate s njegovim izjavama tokom neformalnog skupa lidera EU. Njegov ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da bi EU trebalo da ima ulogu u pregovorima zajedno sa SAD.

Pozivi na direktne razgovore podstakli su raspravu među 27 država članica bloka o tome ko bi, ako iko, trebalo da predstavlja EU. Poljska i baltičke zemlje usprotivile su se tim naporima, tvrdeći da bi direktni razgovori mogli da oslabe pritisak na Moskvu, dok je francuski predsjednik Emanuel Makron podržao razgovore.

Na konferenciji G7 u Evijan le Benu, u Francuskoj, predsjednik SAD Donald Tramp je rekao da će Vašington ponovo pokazati interesovanje za pregovore Ukrajine i Rusije nakon što je njegova administracija postigla okvirni sporazum o prekidu vatre s Iranom.

Makron je na konferenciji Makron pohvalio napore SAD da okončaju ruski rat, dodajući da takve inicijative dosad nijesu dale rezultate. „Predsjednik Donald Tramp je, kao i mi, upravo priznao da kod Rusije ne postoji ozbiljna želja da donese mir.“

“Politiko” navodi da će pitanje uloge Evrope u mirovnim pregovorima vjerovatno biti pokrenuto tokom sastanka lidera EU danas u Briselu, ali da se ne očekuje odluka o tome ko bi trebalo da ih predvodi.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je danas ponovila poziv da EU imenuje jednog izaslanika koji bi vodio kontakte s Rusijom o Ukrajini. Predložila je da ta osoba ne bude iz neke od velikih evropskih zemalja, prenio je Rojters.

Meloni je rekla novinarima na kraju samita G7 da bi mnoštvo diplomatskih grupa unutar Evrope moglo da stvori konfuziju, zbog čega je važno pronaći jedinstven glas koji bi govorio u ime bloka u odnosima s Rusijom.

„Bilo bi veoma teško predložiti nekoga iz neke od najvećih evropskih zemalja“, rekla je novinarima, dodajući: „Po mom mišljenju, predlaganje nekog od tih kandidata otežalo bi postizanje dogovora, pa bih se umjesto toga okrenula srednje velikim silama EU.“

( A.Š. )