Kada će afrička reprezentacija podići trofej na Mundijalu
Afrika je imala troje četvrtfinalista - Kamerun 1990, Senegal 2002. i Ganu 2010. godine, prije nego što je Maroko izbacio Belgiju, Španiju i Portugaliju na putu do posljednje četvorke u Kataru
Rob Stivens i Ijan Vilijams
BBC sport Afrika
„Ako postoji nešto što želim da vidim pre nego što me Bog uzme pod svoje, bilo bi sjajno da neka afrička zemlja osvoji Svetskog prvenstvo, zato što je ovo turnir koji svi strastveno obožavamo u Africi.“
Sandej Oliseh je bio deo prvog afričkog tima koji je osvojio fudbalsko zlato na Olimpijskim igrama, pomogavši da Nigerija uđe u olimpijsku istoriju u Atlanti 1996, ali ovaj 51-godišnjak i dalje čeka da vidi to dostignuće postignuto na Svetskom prvenstvu.
Do sada su odigrana 22 izdanja svetskog turnira od 1930, za to vreme je kontinent predstavljalo 49 timova, iz 13 zemalja, a iz Afrike je došao samo jedan polufinalista.
Taj istorijski trenutak bio je pre četiri godine, u Kataru, kad je Maroko ostvario novi presedan za drugi najveći i drugi najmnogoljudniji kontinent na svetu.
To znači da se predviđanje trostrukog osvajača Svetskog prvenstva, Brazilca Pelea, koji je 1970-ih rekao da će se neka afrička zemlja dokopati trofeja do 2000, još nije ostvarilo.
Veliko pitanje je: koliko ćemo još dugo morati na to da čekamo?
Praćenje obrasca
Afrika je imala troje četvrtfinalista - Kamerun 1990, Senegal 2002. i Ganu 2010. godine, pre nego što je Maroko izbacio Belgiju, Španiju i Portugaliju na putu do poslednje četvorke u Kataru.
Jedna stvar koja stoji iza uspeha ovih Severnoafrikanaca je dugogodišnje ulaganje koje podržava kralj Muhamed VI.
Akademija i kompleks za trening vredan 65 miliona dolara, od kojih oba nose njegovo ime, otvoreni su 2009. i 2019, i pomogli su da se Lavovi sa Atlasa nametnu kao najbolje plasirana afrička reprezentacija.
„Maroko je stvorio obrazac kako to može da se postigne, a to su godine i godine ulaganja u narodski fudbal i akademije“, rekao je za BBC Sport Afrika bivši nigerijski kapiten Viljam Trost-Ekong.
„Sve kreće od strukture, uz planiranje. Ulaganje je veoma, veoma važno.
„To mora da bude nešto što polazi od federacija koje uživaju podršku na nivou vlade.
„Maroko je uložio ne samo novac, već i vreme i trud, sa jasnom predstavom o tome kako mogu da napreduju. Ustanove koje poseduju, doslednost u svim uzrasnim grupama, mislim da je to obrazac koji može da se sledi.“
Afrička fudbalska konfederacija (Caf) pokušava da pojača budžete nacionalnih federacija i klubova povećavši nagradni fond za Afrički kup nacija i njegova kontinentalna klupska takmičenja, kao i ulaganje u školske šampionate.
„Neka afrička zemlja će biti šampion sveta“, predvideo je Patris Mocepe, predsednik CAF-a.
„Radimo na tome da to postignemo, u to ulažemo i sigurni smo da će se to na kraju desiti.“
Klod le Roj, koji je vodio Kamerun na Svetskom prvenstvu 1998. i bio selektor pet drugih afričkih zemalja, kaže da će ulaganje u omladinu doneti dugoročne prednosti.
„Ako želite da imate nacionalne timove konstantno visokog kvaliteta u Africi, morate da radite sa omladinskim kategorijama“, kaže ovaj 78-godišnjak.
„To je osnova svega.“
- Sastavi svih 48 reprezentacija na Mundijalu
- Bosna i Hercegovina - zemlja gde se više navija za komšiluk, nego za domovinu
- Svetsko prvenstvo 2026: Tajna veza travnate površine i rezultata utakmice
Borba za predstavljanje
Egipat je od 1934. bio jedini takmičar sa kontinenta, u prvih osam izdanja turnira, a Afrika je bojkotovala finale 1966, pošto je FIFA saopštila da neće imati direktan prolaz na Svetsko prvenstvo te godine u Engleskoj.
Kontinent je poslao jednu reprezentaciju na finala 1970, 1974. i 1978, za razliku od najmanje devet iz Evrope i tri iz Južne Amerike.
Dva mesta bila su dostupna od 1982, tri 1994, i pet od 1998. pa nadalje, kad se turnir proširio na 32 tima.
Šest se takmičilo 2010. kad je Južna Afrika bila domaćin, ali na ovogodišnjem turniru sa 48 timova u Kanadi, Meksiku i SAD biće do sada najveći broj ekipa sa kontinenta, sa devet automatski kvalifikovanih uz Demokratsku Republiku Kongo, koji je napredovao kroz među-konfederacijske plejofove.
„Mi smo u usponu - naše lige, Caf, Afrička liga šampiona, Afcon“, rekao je Ronven Vilijamson, kapiten Južnoafričke Republike, za BBC.
„Sve se neuporedivo popravilo. Činjenica da toliko mnogo zemalja ide da se takmiči na najvišem nivou je fantastična.“
Sa 37 pobeda na prethodne 162 utakmice na Svetskim prvenstvima, Vilijams i Trost-Ekong veruju da će veća zastupljenost i promena u formatu prema kom dve trećine timova ide dalje kroz grupnu fazu takmičenja, biti veliki pozitivni pomak za poboljšanje afričkog učinka.
„Veća dostupnost biće ključni faktor na duže staze za timove koji će biti kompetitivniji“, rekao je Trost-Ekong.
„Potrebna vam je ta vrsta vidljivosti za poboljšanje. Što više iskustava steknu, biće sposobniji u izlaženju na kraj sa pritiskom.“
„Iskustvo je neprocenjivo.“
Pogledajte video Lopta sa veštačkom inteligencijom menja suđenje ofsajda
Zadržavanje i privlačenje talenata
Dok je nekada postojao odliv talenata, kada su igrači rođeni u Africi ili sa afričkim nasleđem birali da prestavljaju evropske zemlje, kontinent sada počinje da koristi veliku dijasporu.
Dodatna prednost je da su neki od tih igrača učili na akademijama vrhunskih evropskih klubova.
Pored sopstvenog ulaganja, Maroko je uspeo da ubedi nekoliko igrača rođenih u inostranstvu, među njima golmana Jasina Bunua (Kanada) i Ašrafa Hakimija i Brahima Dijaza (obojicu u Španiji), da obuku dres Atlaskih lavova.
U međuvremenu, debitanti Zelenortska Ostrva i Demokratska Republika Kongo, koji su se vratili u finala prvi put posle 1974, kvalifikovali su se nakon što su privukli pregršt talenata iz dijaspore.
Od tima sa 26 igrača ovog potonjeg, 11 je rođeno u Francuskoj, pet u Belgiji, dva u Švajcarskoj i jedan u Engleskoj.
Odbrambeni igrači Aron Van-Bisaka i Aksel Tuanzebe promenili su nacionalni tim nakon što su predstavljali Englesku na omladinskom nivou.
„Regrutovanje je masivno“, rekao je bivši kapiten Gabrijel Zakuani za podkast Više od rezultata.
Ovaj 39-godišnjak danas radi kao tehnički konsultant koji identifikuje igrače podobne za nacionalni tim, pre nego što počne da ih ubeđuje da zastupaju Leoparde.
„Morate da navedete igrače da veruju u vašu viziju. Oni potencijalno ne mogu da igraju za Englesku, Belgiju ili Francusku, ali i dalje mogu da stignu do Mundijala“, objasnio je on.
„Najbolji primer je Aksel Tuanzebe. On je prošao kroz sistem sa Engleskom i potom postigao gol koji nas je doveo na Svetsko prvenstvo.
„Ovo je završetak iz bajke i verovatno priča koju ću koristiti kod sledećeg igrača kog pokušam da dovedem u zemlju.“
Sve više vere
U međuvremenu, podvizi Maroka u Kataru inspirisali su fudbalere sa čitavog kontinenta da je plasman makar među četiri najbolje ekipe moguć.
„Ono što je uradio Maroko bio je početak za nas Afrikance da krenemo da verujemo da možemo da doguramo daleko“, kaže golman Bafane Bafane, Vlijams.
„Sve počinje od te vere, a onda morate da izađete na teren i date sve od sebe.“
Pravi mentalni sklop takođe je ključan, prema napadaču Senegala Ilimanu Ndiajeu.
„Ne bih se ni trudio da spakujem kofer i putujem na Svetsko prvenstvo da to nije zato da bih ga osvojio“, rekao je on za BBC Svetski servis.
„Ne igram na ovim turnirima da bih samo bio turista.“
„Ono što je Maroko uradio na poslednjem Svetskom prvenstvu trebalo bi da posluži kao nadahnuće za sve afričke timove.“
Sastojak koji nedostaje
Pored svih ulaganja, veće zastupljenosti i samopouzdanja, bilo koji potencijalni svetski šampion mora da ima i malo sreće.
Senegal je bio pobeđen, danas ukinutim pravilom zlatnog gola 2002, dok bi Afrika imala prvog polufinalistu još 2010. da napadač Gane Asamoa Đan nije tokom izvođenja penala pogodio urugvajsku prečku na kraju produžetaka u meču četvrtfinalu.
Zapadnoafrikanci su potom eliminisani u izvođenju penala.
Uz sada dodatu još jednu nokaut fazu, izbegavanje povreda i isključivanja iz igre takođe će biti ključno.
„Bilo je mnogo napretka“, kaže Majkl Esijen, bivši reprezentativac Gane za afrički BBC Sport.
„Sve što nam nedostaje je sreća. Mi samo moramo da nastavimo da verujemo i nadamo se da će se to jednog dana dogoditi.“
Maroko i Senegal, na svetskoj rang listi osmi i 14, nude Africi najbolju nadu za pobedu nad moćnim evropskim i južnoameričkim timovima, ali oba imaju nezgodne grupe.
Ako afričke ekipe budu ponovo omanule, onda će Maroko imati izvesnu prednost domaćeg terena 2030, kad će kraljevstvo biti domaćin zajedno sa Portugalom i Španijom, i nada se da će tad dospeti u finale.
Jaz do ostvarivanja statusa sportske elite nesumnjivo je manji, a trenutak kad će fudbaleri sa kontinenta podići trofej Svetskog prvenstva, i postati pan-afričke legende, sve je bliži.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Šta je zabranjeno na stadionima tokom Mundijala
- Filmovi, serije i fudbal - 26 predloga za gledanje tokom Mundijala 2026.
- Rat SAD i Irana i oko fudbala: Šta (ni)je dozvoljeno iranskim fudbalerima
( BBC Serbian Svi članovi )