Između notifikacije i poziva: Zašto volimo glasovne poruke

Zvuk notifikacije za novu glasovnu poruku gotovo uvek mi izmami osmeh.

Još više uživam kada pritisnem dugme za snimanje i umesto da kucam, izgovorim sve što želim da kažem, priznajem.

I moji prijatelji verovatno dele ovo iskustvo - jedna od mojih najboljih drugarica stalno šalje glasovne poruke, a najduža je trajala čak 14 minuta.

Zvučala je kao mali podkast - u njoj su se smenjivali prepričavanje događaja, tuđe reakcije, smeh, nervoza i suze.

Bila je to prava vrteška emocija, a ja sam bila upućena u svaki detalj.

Tokom 2013. godine, Vocap, aplikacija za dopisivanje u vlasništvu kompanije Meta, uvela je funkciju razmene poruka koja omogućava slanje snimka glasa.

Iste opcije nešto kasnije uveli su i Vajber, Instagram i Telegram.

Glasovne beleške mogu ponuditi emocionalno slojevitije načine govora, rekao je Martin Graf, psiholog sa Univerziteta Južnog Velsa koji istražuje onlajn komunikaciju za BBC.

„Ako ne šaljete samo tekst, već i glas - prenosite emociju i time umanjujete neizvesnost, tako da smo sigurniji u onog sa kim razgovaramo“, dodao je.

Ali zašto ih toliko volimo?

One su granična pojava između pisane poruke i poziva, kaže Pavle Zeljić, doktorand književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

„Pojavljuju se kada običan poziv deluje komplikovano, ali i suviše kucanja postane problem, pa glasovna poruka postane linija manjeg otpora, jer zahteva manje truda i od pisanja, i od telefonskog razgovora", dodaje on za BBC na srpskom.

Ipak, zahtevaju i određeni trud primaoca, ako su suviše privatne ili poverljive, nekad se mora posegnuti za slušalicama.

• Zašto generacija Z i milenijalci zaziru od razgovora telefonom
• Roditelji, na vas je red: Popularna video igra uvodi nova pravila
• Šta znači biti pismen u 21. veku

Autentična komunikacija i novi žargon

Studentkinja Natalija Lukić glasovne poruke najčešće koristi iz dva razloga - kada ima mnogo toga da kaže i kada su joj praktičnije od kucanja.

„Kad idem ulicom ili radim nešto, lakše mi je da ovako komuniciram, a ako imam dosta toga da podelim, samo snimim mali podkast za prijatelje", kaže kroz osmeh.

Dodaje da joj se glasovne poruke dopadaju jer deluju prirodnije od tekstualnih.

„Na taj način lakše prenesem ono što želim da kažem, ali i emocije, poruka zvuči iskrenije i bliže nego kada je samo napišem", kaže ona.

Sa stanovišta jezika, glasovne poruke mogu biti i kratke, nedovršene misli, ali i duži, zaokruženi govori, poput čestitki ili poruka zahvalnosti, pa zbog toga predstavljaju poseban oblik komunikacije, piše u radu ruske naučnice Fenomen glasovnih poruka u savremenoj komunikaciji,

„Prednost je ogromna i ogleda se u svemu što prati sam govor – u tonu, intonaciji i boji glasa.

„Pisani tekst je nužno ograničen - bez obzira na upotrebu emodžija ili znakova uzvika, kucana poruka lako može delovati hladno, distancirano ili biti pogrešno shvaćena kao ironija ili ljutnja", objašnjava Elena Pavlović, istraživačica na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu za BBC na srpskom.

Na taj način glas „smanjuje prostor za nesporazume, olakšava saosećanje i unosi dozu bliskosti koju tekst na ekranu prosto ne može da zameni."

Glasovne poruke su fleksibilne - mogu biti vrlo kratke ili veoma duge.

„Nije baš lako reći da li će opstati posmatranje glasovne poruke kao nekakvog karakterističnog fenomena, ali deluje izvesno da će postati deo svakodnevice slično kao što je to učinio selfi", ukazuje Zeljić.

Pa ipak, fotografija sopstvenog lica uslikana prednjom kamerom, postala je ne samo uobičajena, nego i poželjna pojava u mnogim društvenim grupama.

„Jasno je da se ton i intonacija lakše prenose prirodnim glasom, nego preko teksta, i da to olakšava prenošenje finijih nijansi u iskazu, ali treba imati na umu da su mlađe generacije već dugo na internetu bile sklone da stilizuju i načine dopisivanja", dodaje on.

Tu nije reč samo o „tipičnim skraćenim oblicima reči, nego i svesnom neupotrebljavanju velikih slova, znakova interpunkcije, određenih emodžija, što sve predstavlja vid motivisanog stilskog postupka, a ne prosto zanemarivanje jezičkih konvencija."

U tom smislu, prelaz na glasovnu poruku kao medij možda može biti novi oblik „žargona autentičnosti" kojoj naročito generacija Z teži kao idealu, zaključuje on.

Pogledajte video o simbolima koji šalju važne poruke:

'Nekad je naporno preslušati, priznajem'

Natalija priznaje da joj ponekad nije lako da presluša duge glasovne poruke, ali joj u tome pomaže opcija za ubrzavanje zvuka.

„Ta funkcija odgovara našoj kratkoj pažnji", kaže ona.

Ipak, naučnici ne veruju da će glasovne poruke u potpunosti zameniti pisanu komunikaciju, već je dopuniti.

One imaju veću emocionalnost i fleksibilnost, ali nisu uvek praktične, piše u radu nemačkih istraživača.

Kada su se pojavile, jedan od glavnih izazova glasovnih poruka bila je njihova dužina.

Da bi olakšale slušanje dugih poruka, aplikacije za dopisivanje uvele su opcije za ubrzavanje reprodukcije, pa se poruke mogu slušati brzinom od 1,5 ili 2 puta većom od uobičajene.

„Rečenice u glasovnoj poruci su specifične - zadržavaju ležernost, nedovršenost i pauze koje su prirodne kada govorimo, ali ti obrasci sada postaju trajni deo naše svakodnevne digitalne komunikacije.

„Zbog toga će se format sigurno dalje razvijati, što već vidimo kroz uvođenje opcija za ubrzavanje snimaka ili automatsko pretvaranje glasa u tekst", zaključuje Pavlović.

Pogledajte video: Zašto gledamo ubrzane snimke na internetu

Pomaže ljudima sa disleksijom

Glasovne poruke mogu biti korisne i ljudima kojima čitanje i pisanje predstavljaju veći izazov.

Tridesetogodišnji Veljko Kovačević veruje da su mu glasovne poruke pomogle da lakše komunicira sa prijateljima.

„Pisanje sa disleksijom znači stalne borbe sa pravopisom i greškama u kucanju.

„Kada treba da napišem nešto duže ili složenije, glasovna poruka mi je mnogo jednostavnije rešenje, lakše mi je da izgovorim ono što mislim", kaže on.

Za ljude sa disleksijom, koje mogu imati teškoće sa brzim čitanjem, razumevanjem ili pisanjem teksta, glasovna poruka može biti jednostavniji način da razmene informacije i izraze misli, prema podacima Centra za disleksiju Američkog univerziteta Jejl.

Umirujuće dejstvo

Ponekad je dovoljno samo čuti nečiji glas da se osećamo bolje.

„Kad mi nedostaju sestre, volim da dobijem glasovnu poruku od njih.

„Imam osećaj kao da sam upućena u sve što se dešava, iako živimo u različitim državama", kaže pravnica Milica Pavlović.

Istraživači sa Univerziteta Viskonsin-Medison u SAD su 2011. godine merili kako grupa dece reaguje kada dobija telefonske pozive od roditelja, u poređenju sa tekstualnim porukama.

Utvrđeno je da se nivo hormona stresa, kortizola, smanjuje kada čuju glas roditelja u telefonskom pozivu, dok se oksitocin, hormon koji je zadužen u formiranju dobrih međuljudskih odnosa, povećava.

Studija je posmatrala telefonske pozive, a ne glasovne poruke, ali njen uvid u vrednost slušanja glasa bliskih ljudi - i dalje bi mogao biti relevantan, piše BBC.

I zato kad sledeći put čujem zvuk notifikacije za glasovnu poruku, znam da me sa druge strane ne čeka samo informacija, već mali deo nečijeg dana koji je, uz sve emocije, odlučio da podeli sa mnom.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Piši emodžijem da te ceo svet razume
• Ne, mala Marija vam ne traži da glasate za nju i njenu stipendiju
• Vocap uvodi mogućnost ispravke poslatih poruka

( BBC Serbian Svi članovi )