Viši, brži, stariji: Kako su se tijela vrhunskih fudbalera mijenjala tokom 50 godina

Dva istorijska gola na Svetskim fudbalskim prvenstvima za muškarce pričaju priču o radikalnoj transformaciji i fudbala i tela njegovih elitnih igrača.

Tokom napetih i spektakularnih 30 sekundi 1970. godine, Brazil je dodavao loptu preko osam igrača pre gromovitog šuta desnog beka Karlosa Alberta.

Četvrti gol protiv Italije u finalu Svetskog prvenstva često se smatra jednim od najsjajnijih momenata u istoriji turnira.

Ali skočimo napred pet decenija i za sličan manevar od sedam pasova Argentine protiv Francuske u finalu 2022. godine, koji je završio krilni napadač Anhel di Marija, bilo je potrebno svega 12 sekundi.

Taj gol iz 1970. godine „ne bi bio moguć danas, kaže doktor Orlando Laitano, profesor sa Univerziteta u Floridi i vodeći stručnjak za fiziologiju vežbanja.

Kad bi taj brazilski tim mogao da putuje kroz vreme, njihova akcija bi najverovatnije bila zaustavljena od savremenih protivnika.

I, kaže doktor Laitano, „najveći jaz ne bi bio u talentu - već u fiziologiji“.

'Borba za svaki centimetar'

Doktor Laitano, koji je sarađivao sa brazilskim nacionalnim timom na Svetskom prvenstvu 2014. godine, kaže da su savremeni fudbaleri postali biološki drugačiji igrači u odnosu na njihove prethodnike.

Evolucija vežbe i medicine, i promene u načinu na koji se igra igra, znače da se elitni fudbal razvio u borbu za svaki centimetar prostora na terenu i „kao posledica toga, savremeni igrači su postali brži i jači“, kaže on.

Podaci iz prethodnih pet decenija pokazuje da su vrhunski fudbaleri postali viši i vitkiji, prema istraživačima sa Univerziteta u Vulverhemptonu u Velikoj Britaniji.

Uporedili su informacije o hiljadama igrača iz najviše engleske fudbalske lige od 1970-ih do 2020-ih - iz Prve lige do 1992. godine, a potom iz Premijer lige, u kojoj su danas dobro zastupljeni elitni igrači iz čitavog sveta.

Prosečna visina je između 1973. i 2013. godine porasla za više od četiri centimetra.

Ovaj trend se nastavio u narednoj deceniji za golmane i odbrambene igrače, mada se prosečna visina za napadače i vezni red malo smanjila.

Istraživači su zaključili i da igrači iz najviših liga postaju „koščatiji i mršaviji“.

To znači da sve više naginju telesnim oblicima sa visokim, vitkim igračima laganije građe i dugih udova, što dokazuje povećanje rezultata iz merenja zvanog Recipročni indeks težine (RPI), koji meri visinu u odnosu na težinu na način koji ističe vitkost.

Autori studije sugerišu da do promene u telesnom tipu dolazi zbog boljih terena i sve više rada koji se traži od savremenih igrača.

Sedamdesetih su tereni usred zime znali da postanu veoma blatnjavi „i igrači su morali da budu veoma mišićavi da bi ostvarili dobar učinak“, kaže profesor emeritus Alan Nevil, jedan od koautora studije.

Ali danas, sa boljim terenima, „dobijate ove lakše, mršavije igrače koji mogu da igraju sa dužim periodima koncentrisanih izliva energije“.

Stručnjaci kažu da se veliki deo te energije troši na brzinu.

Mnogo više sprinta za pobedu

Nekoliko studija procenilo je da su igrači 1970-ih i 1980-ih retko probijali barijeru brzine od 30 kilometara na čas, ali na Svetskom prvenstvu 2022. godine, najmanje 10 igrača trčalo je brzinama većim od 35 kilometara na čas.

A ključno, igrači moraju da postignu te najviše brzine više puta tokom utakmice.

„Ako pogledate napadače iz prošlog veka, oni su mogli da hodaju tokom većeg dela utakmice, pa da eksplodiraju u nekoliko akcija i možda postignu gol.

„To više ne postoji“, kaže Jens Bangsbo, profesor fiziologije vežbanja na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Na poslednjem Evropskom prvenstvu za muškarce, odigranom u Nemačkoj 2024. godine, igrači su trčali brzinama od 25 kilometara na čas ili većim oko 12 puta po utakmici, prema UEFA, glavnom fudbalskom telu u Evropi.

Broj sprintova je, međutim, zavisio od pozicije - centralni bekovi i centralni igrači veznog reda jurili su na svim cilindrima u proseku osam puta po utakmici, dok su napadači to radili 12, a bekovi 14 puta.

Trčati sprint brzo je jedno, kaže profesor Bangsbo, ali najvažnija sposobnost je da to može da se radi iznova i iznova.

„Suština fudbala danas praktično je pitanje oporavka - sposobnost da se oporavite što je brže moguće“, objašnjava profesor Bangsbo, i sam bivši profesionalni fudbaler i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za fudbalsku formu i fiziologiju.

Ovo ubrzanje u igri, naročito u protekloj deceniji, uglavnom je bilo motivisano povećanom upotrebom taktike velikog pritiska - brzih, koordinisanih pokušaja da se preuzme posed lopte od odbrambenih igrača protivničkog tima, pre nego što uspeju da je proslede dalje uz teren.

Da sve bude zanimljivije, igra nije doživela veliko povećanje pređenih udaljenosti.

Studije pokazuju da su 1970-tih igrači hodali, trčali ili jurili u proseku 8,7 kilometara po meču, što je skočilo na vrhunac od 11,4 kilometra 1990-ih, ali je u međuvremenu opalo.

Igrači na Svetskom prvenstvu 2022. godine su, prema Međunarodnog fudbalskoj federaciji (FIFA) prešli u proseku 10,6 kilometara po utakmici, mada je to variralo od pozicije do pozicije.

Da li fudbaleri igraju previše?

Podaci ukazuju i da neki fudbaleri visokog nivoa igraju češće.

Studije su pokazale da je broj utakmica koje odigra većina klubova širom sveta, stabilna, oko 42.

Teret, međutim, može da postane mnogo veći za elitne igrače.

Na primer, odbrambeni igrač za Liverpul i holandsku reprezentaciju Virdžil van Dajk već je odigrao 65 utakmica ove sezone, među njima 10 za vlastiti nacionalni tim, pre Svetskog prvenstva, prema podacima koje je objavio FifPro, sindikat međunarodnih igrača.

FifPro kaže da zahtevi od igrača „nikad nisu bili veći“ i pozvao je na njihovu pojačanu zaštitu u vidu odmora i perioda oporavka.

„Broj odigranih utakmica definitivno je problem povezan sa rizikom od povreda“, kaže profesor Bangsbo.

Studija koju je naručila UEFA, objavljena 2023. godine, pokazala je nešto što je opisala kao „zabrinjavajuće“ - povećanje stope istezanja tetiva tokom prethodnih osam sezona.

U šest od 10 slučajeva, igrači su se povređivali dok su trčali ili prelazili u sprint.

Studija nije proučavala uzroke, ali su autori sugerisali da bi faktori mogli biti povećanje intenziteta elitnog fudbala i gust raspored igre.

„Igrači danas rade na granicama vlastitih sposobnosti.

„Bez odgovarajućeg perioda oporavka, njihova tela na kraju samo popuste“, kaže profesor Laitano.

Veterani u usponu

Ali ima i dobrih vesti.

Napreci u sportskoj nauci, od režima treninga do ishrane i oporavka, omogućili su fudbalerima da nastave duže da igraju na elitnom nivou.

Prosečno godište klubova u Uefinoj Ligi šampiona, najvažnijem klupskom takmičenju na svetu, poraslo je sa 24,9 godina 1992. godine na 26,5 2018. godine.

Poslednja tri Svetska prvenstva bila su najstarija u istoriji, prema FIFA - turnir iz 2018. godine zabeležio je najveće prosečno godište igrača na turniru, 27,9 godina.

Samo sedam igrača starih 35 godina ili više učestvovalo je na Svetskom prvenstvu 1990. godine, dok ih je bilo 41 na turniru 2022. godine, prema podacima koje je sakupio doktor Džošua C. Fdžectul, data naučnik i ekonomista sa Univerziteta u Oslu.

Ove godine, Fifin zvanični spisak timova pokazuje da ima 72 igrača starijih od 35 godina.

Osam igrača imaju 40 ili više godina - više nego u svim dosadašnjim svetskim prvenstvima zajedno.

„Igrači koji vode računa o sebi i slede odgovarajući režim treninga i protokol oporavka imaju mnogo više šansi da igraju na visokom nivou duže nego pre“, kaže doktor Laitano.

Grafike: Kerolin Souza i Danijel Ark-Lopez

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Vodič kroz istoriju lopti Mundijala, njihove vrline i mane
• Svaki četvrti fudbaler na Mundijalu ne igra za zemlju u kojoj rođen
• Radio u banci, a sada igra za Zelenortska ostrva na Mundijalu
• Od heroja do 'tereta' Portugala: Da li je prošlo vreme Kristijana Ronalda
• Projekat Mbape: Kako je rastao najbolji strelac Francuske
• Pet mundijalskih bajki koje se pamte

( BBC Serbian Svi članovi )