Ne mogu svi da izmire račun za NATO

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute insistiraće na samitu Alijanse ove sedmice na tome da države članice ispunjavaju obećanje o povećanju izdvajanja za odbranu. Ipak, napredak je neujednačen, a taj pritisak već opterećuje budžete pojedinih zemalja, navodi agencija Rojters.

Pod pritiskom predsjednika SAD-a Donalda Trampa, članice vojnog saveza od 32 zemlje dogovorile su se na prošlogodišnjem samitu da do 2035. povećaju izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a, što je nešto više nego dvostruko u odnosu na ukupni nivo izdvajanja evropskih država i Kanade u 2025. godini.

Od tada su se, međutim, izdvojila dva tabora: jedan predvode Njemačka i uglavnom nordijske i istočnoevropske zemlje, koje su pronašle fiskalni prostor za povećanje potrošnje; u drugom su nekoliko velikih igrača koji imaju poteškoća da učine isto.

“Ujedinjeno Kraljevstvo, na primjer, ne uspijeva. Francuska ne uspijeva, a ni Italija”, rekao je za Rojters Guntram Volf, viši saradnik ekonomskog instituta Bruegel, govoreći o tri najveće evropske ekonomije poslije Njemačke.

NATO navodi da su njegove evropske članice i Kanada prošle godine realno potrošile dodatnih 90 milijardi dolara na odbranu u poređenju sa 2024, dok nastoje da do 2035. povećaju osnovnu vojnu potrošnju na 3,5 odsto BDP-a, uz dodatnih 1,5 odsto BDP-a za stavke povezane sa bezbjednošću.

Uoči samita, Rute je naglasio da je prošlogodišnje povećanje potrošnje u nominalnom iznosu bilo još veće, 139 milijardi dolara, i da postoji “snažna posvećenost” da se kombinovani cilj od pet odsto dostigne na vrijeme.

Njemačka će iskoristiti promjenu pravila kojom se stavke za odbranu izuzimaju iz strogih ograničenja zaduživanja kako bi udvostručila potrošnju na više od 200 milijardi eura, odnosno 228,38 milijardi dolara, od sada do 2030. godine, prema nacrtu budžeta u koji je Rojters imao uvid uoči jučerašnjeg razmatranja u kabinetu.

Poljska, Litvanija i Estonija, zemlje u kojima je percepcija prijetnje koju predstavlja Rusija najizraženija, već su na dobrom putu da ispune nove ciljeve, pri čemu je Varšava prošle godine za odbranu izdvojila čak 4,3 odsto BDP-a.

Djelimično bez pokrića

U drugim zemljama taj pritisak nailazi na političke i fiskalne prepreke.

Britanija je prošle sedmice najavila planove za dodatnih 15 milijardi funti za odbrambenu potrošnju, djelimično finansiranih rezovima na drugim mjestima. Međutim, ispostavilo se da trećina tog iznosa i dalje nema obezbijeđeno finansiranje, što stvara rani budžetski izazov za vjerovatnog novog premijera Endija Barnama.

Suštinski, plan su kritikovali opozicioni političari i bivši vojni komandanti jer ne precizira kada će izdvajanja za odbranu dostići tri odsto BDP-a, na putu ka ispunjavanju britanske obaveze prema NATO-u da do 2035. izdvaja 3,5 odsto BDP-a.

“Izdvajanja za odbranu vjerovatno će ostati jedan od najvećih fiskalnih pritisaka sa kojima će se Ujedinjeno Kraljevstvo suočavati u srednjem roku”, rekao je za britansku agenciju Maks Vorner, viši istraživač-ekonomista u Institutu za fiskalne studije.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni trebalo bi da na samitu kaže da će Rim, uprkos jednom od najvećih tereta duga u Evropi, povećati osnovnu i neosnovnu odbrambenu potrošnju na 2,8 odsto BDP-a u 2026. godini, što je otprilike 0,71 procentni poen više nego prošle godine.

Ali, pošto veća vojna potrošnja nije popularna među mnogim biračima uoči nacionalnih izbora sljedeće godine, najveći dio povećanja doći će iz potrošnje za unutrašnju bezbjednost.

Planovi koje je Francuska detaljno predstavila u aprilu povećali bi njena izdvajanja za odbranu na 2,5 odsto BDP-a do kraja decenije, sa sadašnjih oko dva odsto, čak i dok pokušava da ukupni deficit uskladi sa pravilima eurozone - što je težak budžetski cilj dok se približavaju predsjednički izbori sljedeće godine.

Španska socijalistička vlada, u međuvremenu, ne pokazuje spremnost da odustane od odbijanja da za odbranu izdvaja više od 2,1 odsto BDP-a, pri čemu će nova sredstva u velikoj mjeri biti usmjerena ka tehnologijama koje imaju civilnu primjenu.

Evropske odbrambene kompanije skeptične

Zvaničnici NATO-a doveli su u pitanje tvrdnje tri zemlje, Češke, Slovenije i Albanije, da su ispunile stari cilj Alijanse od dva odsto BDP-a i zatražili od njih da preispitaju i ponovo dostave podatke o izdvajanjima.

“Za nas je izazov da obezbijedimo da saveznici ostanu na kredibilnom putu ka obavezi od 3,5 odsto. Ako se stalno krećete oko dva odsto, onda nijeste na kredibilnom putu”, rekao je visoki zvaničnik NATO-a.

Volf iz Bruegela primijetio je da, za razliku od prošlogodišnjeg samita u Hagu, evropski lideri sada mogu da pogledaju Trampa u oči i kažu da su učinili više kako bi preuzeli teret ukrajinskog ratnog napora, koji je pokazao da može da odoli ruskom napredovanju.

Ipak, čak i ako evropska javnost možda počinje da prihvata da bi više novca trebalo izdvajati za vojsku, pojedini posmatrači tvrde da će dobavljače oružja morati uvjeriti da će državna potrošnja za odbranu ostati visoka prije nego što ulože sredstva potrebna za povećanje kapaciteta.

“Postojalo je vrijeme prije Trampa, a postojaće i vrijeme poslije Trampa, tako da se ovaj cilj od pet odsto može promijeniti u svakom trenutku”, rekla je Ana Boata, šefica ekonomskih istraživanja u Allianz Tradeu.

“Zato mislim da među evropskim odbrambenim kompanijama postoji određena doza skepticizma prema stvarnom povećanju investicija kako bi se povećala proizvodnja”, rekla je ona.

( N.B. )