"Ne pristajemo na nepoštovanje": Šta generacija Z želi od posla, a šta nudi poslodavcima

„Mlad sam i važno mi je da nisam vezan toliko, ali bitan mi je i način rada, kolektiv, okruženje u kojem radiš, poslodavac koji ti veruje i razume kako stvari funkcionišu", nabraja 23-godišnji konobar

993 pregleda0 komentar(a)
Ilustracija, Foto: BBC/Jakov Ponjavić
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Grujica Andrić

BBC novinar

Više od trećine života Nikola Maričić je proveo radeći.

Možda to i ne bi bilo čudno da ovaj Beograđanin nema samo 23 godine.

Osam godina radnog staža prikupio je sklapajući televizore, radeći selidbe i dostave, pomažući na građevini, i najzad, u ugostiteljstvu, dok istovremeno studira na Fakultetu bezbednosti.

Pored zarade koja mu je „uvek bitna", i slobodni dani su mu „veoma važni", priča za BBC na srpskom.

„Mlad sam i važno mi je da nisam vezan toliko, ali bitan mi je i način rada, kolektiv, okruženje u kojem radiš, poslodavac koji ti veruje i razume kako stvari funkcionišu", nabraja 23-godišnji konobar.

Zaposlen je preko Omladinske zadruge, što znači da mu se ne uplaćuje staž kao kada bi imao standardni ugovor o radu.

Radni staž mu „trenutno nije preterano bitan" jer još studira, iako je primetio da njegove starije kolege ovaj uslov stavljaju više na listi prioriteta, dodaje.

Neke Maričićeve stavove dele i njegovi vršnjaci, pokazalo je istraživanje TalentIks 2026 platforme za zapošljavanje Poslovi Infostud.

U Srbiji 85 odsto pripadnika generacije Z, ljudi rođenih između 1997. i 2012, smatra važnim da lideri imaju poverenje u zaposlene i podržavaju fleksibilne načine rada, poput obavljanja posla od kuće.

Većina, 89 odsto, želi da radi u okruženju gde mogu slobodno da iznesu mišljenje, postave pitanje ili ukažu na problem bez straha od posledica, a 90 odsto veruje da njihove uloge, odgovornosti i očekivanja treba da budu jasno definisani.

Mladi u Srbiji „prate trendove i dele većinu očekivanja njihovih vršnjaka iz Evrope", kaže ekonomistkinja Dejana Pavlović za BBC na srpskom.

Poslednjih godina je zabeležen pad stope nezaposlenosti mladih u Srbiji i smanjenja udela mladih među nezaposlenima, koji nisu u sistemu obrazovanja, niti na obuci (NEET), dodaje.

„Međutim, ovi pokazatelji i dalje su nepovoljniji nego u većini država Evropske unije", zaključuje Pavlović, viša naučna saradnica Instituta ekonomskih nauka (IEN).

Generacija Z zarađuje više nego njeni prethodnici, čak i do 12 odsto, pokazalo je istraživanje britanske Rezolušn fondacije objavljeno u junu 2026.

Ne postoje podaci koji bi pružili uvid u situaciju u Srbiji, ali istraživanje Startuj Infostud iz 2024. pokazalo je da mladi očekuju veće plate - na prvom poslu od 89.345 dinara, u proseku.

Tokom dalje karijere, prosečan ispitanik želi platu 172.963 dinara, kaže Miloš Turinski iz Infostuda za BBC na srpskom.

Nije naglašeno sa kojim stepenom obrazovanja, iskustva ili znanja i u kojoj branši mladi imaju ovakva očekivanja.

Šta je mladima važno kada traže posao?

Pošto imaju između 24 i 30 godina, mnogi pripadnici generacije Z tek započinju karijere.

A to zna da bude „najveći izazov i prepreka", jer poslodavci često traže radnike sa iskustvom, što mladi na početku profesionalnog puta uglavnom nemaju, tvrdi Turinski.

Ipak, pošto se Srbija suočava sa manjkom radne snage već godinama, firme sve češće primaju mlade i bez iskustva na „juniorske pozicije, plaćene prakse i programe za početnike", dodaje.

Radna etika im se često razlikuje od poslodavaca, koji su po pravilu stariji, što može dovesti do nerazumevanja.

BBC

Prvo zaposlenje 26-godišnja Marta Jenić pronašla je 2022, dok je još bila studentkinja Filološkog fakulteta.

Predavala je drugim studentima francuski, a ubrzo se zaposlila u sektoru informacionih tehnologija u kompaniji u kojoj radi i danas.

Tada je imala dve gotovo iste ponude, ali joj je ova firma nudila rad od kuće, za koji kaže da je „velika korist".

„Kada sam našla ovaj posao, koji mi je prvi pravi, bile su mi mnogo bitne i kolege, jer su me ljudi plašili iskustvima sa lošim kolektivom i menadžerima koji mogu da te maltretiraju", priča Marta za BBC na srpskom.

Dobar kolektiv je i glavni razlog zbog kojeg već četiri godine radi u toj firmi, ali naglašava da su prioriteti počeli da joj se menjaju.

„Sada, kada imam više iskustva i znala bih da se snađem u nekim situacijama, kolektiv mi je postao manje važan i najbitniji mi je balans između posla i života - da ne zapostavljam privatan život.

„Uz to, plata je sada već postala vrlo bitna, jer imam 26 godina, to su godine kada treba kupiti automobil ili stan i izdržavati se, a ja pomažem i porodici", priča.

Više od tri četvrtine Martinih vršnjaka veruje da je važno da poslodavac jasno odredi i objasni kriterijume za određivanje plata i njihovog mogućeg povećanja, pokazalo je istraživanje TalentIks u kojem je učestovalo 11.222 ispitanika.

Njih čak 86 odsto smatra bitnim da poslodavci otvoreno govore o promenama, izazovima i rezultatima.

Istraživanje Ministarstva turizma i omladine iz 2025. pokazuje da je oko 85 odsto mladih prijavljeno na poslu, što je napredak u odnosu na prethodne godine.

U poređenju sa starijima, pripadnici generacije Z su „mnogo svesniji sopstvenih prava i očekivanja od poslodavca", žele da njihov rad bude plaćen i da postoji jasna razlika između stručne prakse i stalnog zaposlenja, kaže ekonomistkinja Dejana Pavlović.

To i omogućava i zakonodavni okvir, pošto je 2010. usvojen Zakon o volontiranju, a očekuje se i usvajanje Zakona o radnoj praksi, dodaje.

'Posao je važan, ali nije centar života'

Iva Gajić, BBC novinarka

Od prvog zaposlenja slušam rečenice poput: „Ćuti, važno je da imaš posao.“

Danas, kad odem na odmor, stariji me često pitaju:

„Šta ti kažu na poslu što toliko putuješ?“

Smatraju da je normalno da se život potpuno podredi poslu.

Meni to nikad nije imalo smisla.

Posao mi je važan, ali je samo deo mog života, ne i njegov centar.

Bitno mi je da imam vremena za sebe, za ljude koje volim i stvari koje me ispunjavaju, a da mi posao omogućava pristojan i stabilan život.

Ako ne napredujem ili se pojavi bolja prilika, nemam problem da odem i promenim posao.

To je prilično tipično za moju generaciju - ne ostajemo po svaku cenu tamo gde se ne osećamo cenjeno ili gde ne vidimo perspektivu.

Rekla bih da je generacija Z sposobna, brza, prilagodljiva i svesna sopstvene vrednosti.

Ne pristajemo na nepoštovanje i loše uslove, bez obzira koliko je „siguran posao“ u pitanju.

Šta mladi upisuju, a od čega beže?

Menjaju se i interesovanja mladih.

Posle zaključenih prijava za polaganje prijemnih ispita na Univerzitetu u Beogradu, čak 15 fakulteta zabeležilo je manje prijavljenih od određenog broja mesta.

Na Poljoprivrednom i Rudarsko-geološkom fakultetu je više nego trostruko manje prijavljenih od predviđene kvote za upis, a na Geografskom, Fizičkom i Fakultetu za fizičku hemiju više nego dvostruko manje.

Veliki broj slobodnih mesta ostao je i na Pravnom, Filološkom, Hemijskom, Šumarskom, Prirodno-matematičkom, Tehnološko-metalurškom, Pravoslavno bogoslovskom, Učiteljskom i Fakultetu bezbednosti.

Najveća potražnja u junskom upisnom roku bila je na Ekonomskom, Fakultetu organizacionih nauka (FON), Stomatološkom, Elektrotehničkom, Arhitektonskom Mašinskom i Medicinskom fakultetom, kao i studijama psihologije na Filozofskom fakultetu, prenosi list Blic.

Na nekim od smerova na ovim fakultetima i pet kandidata konkuriše za jedno brucoško mesto.

Pogledajte: Bumeri, X, milenijaci, Z ili Alfa - koja je vaša generacija

Crvene zastavice, usavršavanje i mentalno zdravlje

Istraživanje položaja i potreba mladih za 2025. Ministarstva turizma i omladine, pokazalo je da je tokom prethodne godine više od 36 odsto mladih završilo neki dodatni kurs ili obuku, najviše u oblastima stranih jezika, preduzetništva ili informacionih tehnologija.

Deset godina ranije, kada su predmet istraživanja bili pretežno milenijalci, taj udeo iznosio je 16 odsto.

Mladima je danas mogućnost profesionalnog razvoja gotovo jednako bitna kao i zarada, kaže Pavlović, stručnjakinja za tržište rada mladih.

„Žele dodatno usavršavanje, ulaganje u obuke i treninge, kao i priliku da kontinuirano uče", naglašava.

Njihova prednost je visok nivo tehnološke i digitalne obučenosti, kao i brzo usvajanje tehnoloških inovacija u radu, dodaje.

Poslodavci u Srbiji se suočavaju i sa sve većim protokom radne snage, koju sve teže zadržavaju u njihovim firmama.

Siguran posao, koji bi starije generacije više vrednovale, generaciji Z nije dovoljan razlog da ne potraže drugi, ukazuje Turinski.

Iako Nikola Maričić veruje da je bolje dugoročno raditi u jednoj firmi, nego menjati poslove često, ima i crvene linije koje ne prelazi.

„Postoje mesta u Beogradu gde ne smeš da popiješ čašu vode ili odeš na pauzu tokom smene, kao da si nečije kuče.

„Bio sam na razgovorima u nekoliko takvih lokala i odlučio da se tamo ne zaposlim", priča Nikola.

Tri godine starija Marta Jenić kaže da ponekad „mora malo više da trpi", jer zaradom pomaže i sestri i majci, ali ni ona nije spremna da pređe preko svega.

„Neprihvatljivo mi je da kod menadžmenta ili vlasnika ne postoji svest o ljudima u firmi, kada se svakodnevno radi prekovremeno, kada se to ne vrednuje i ne nudi kompenzacija za to, kada ne važe ista pravila za sve ili kada se bez najave nameće rad za vikende i praznike", nabraja.

Istraživanje Ministarstva omladine pokazalo je i da su mladi u Srbiji danas više zabrinuti za sopstveno mentalno zdravlje, a dve petine onih koji su bili zabrinuti potražilo savet ili stručnu pomoć.

„Za razliku od prethodnih generacija, oni više vode računa o mentalnom zdravlju i ne žele da rade u okruženju koje podrazumeva bilo kakav vid pritiska", kaže ekonomistkinja Pavlović.

'Generacija Z postavlja pitanja koja su stariji prećutali'

Kristina Kljajić, BBC novinarka

Moj prvi posao bio je na jednom festivalu, sa nekoliko mlađih drugarica koje su, kao i ja, tek ulazile u svet rada.

Jedan trenutak mi je ostao u glavi - još pre nego što smo počele da radimo, drugarica je pitala da li će honorar biti isplaćen unapred.

A onda je, kad je čula kako to obično ide, samo slegnula ramenima i rekla:

„A šta ako mi se ne svidi ovde?"

Iskreno, meni to nije zvučalo čudno ni drsko, jer sam se u tom trenutku pitala potpuno isto.

Nismo znale ništa o „pravilima igre".

„Deco, šta vam je pobogu, što ste toliko razmažene", rekla nam je moja majka kad smo se vratile posle prvog dana rada na festivalu.

Mora nešto i da se istrpi, dodala je.

Mislim da je to suština onoga što se pripisuje generaciji Z - ne lenjost ili neozbiljnost, nego spremnost da glasno postaviš pitanje, što generacije pre nas možda nisu imale.

Čini se da nam je važno da posao ima smisao, da radimo nešto što nam znači.

Vremenom sam naučila i da se taj smisao ponekad ne vidi odmah prvog dana, nego se gradi kroz rad.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk