Vide li neke žene boje koje ostali ne opažaju

Dejzi Stivens, BBC Svetski servis

Likovna umetnica Končeta Antiko kaže da je, kada je shvatila da njeni učenici ne vide boje koje ona opaža, imala osećaj kao da ju je neko „polio ledenom vodom".

Antiko kaže da u svakodnevnim prizorima, poput senki, vidi „bezbroj nijansi boja", dok većina ljudi vidi samo jednu nijansu.

Pretpostavljala je da svi vide svet kao i ona, sve dok iz reakcija njenih učenika nije shvatila da nije tako.

„Kasnije sam neke od njih pitala: 'Zašto mi to nikada niste rekli?'", priseća se.

„Odgovorili su mi: 'Pa, vi ste nastavnica.

„Mi smo pretpostavili da je to vaš umetnički izraz'."

Antiko je kasnije, zahvaljujući genetskom testiranju, saznala da ima biološku predispoziciju za tetrahromatiju, oblik pojačane percepcije boja zbog koje neko može da prepozna suptilne razlike u svetlosti koje su nevidljive standardnom oku.

Dodatni tip ćelija

Većina ljudi ima tri tipa fotoreceptorskih ćelija u mrežnjači oka koje su odgovorne za percepciju boja i nazivaju se kupaste ćelije ili čepići.

Svaki tip ovih ćelija reaguje na određeni opseg talasnih dužina svetlosti, koji približno odgovara crvenoj, zelenoj i plavoj boji.

Kupaste ćelije zatim šalju signale mozgu.

Boja koju opažamo zavisi od kombinacije signala koje mozak prima od različitih vrsta kupastih ćelija.

Međutim, neki ljudi mogu da imaju i četvrti tip kupastih ćelija.

U teoriji, to znači da njihov mozak prima više informacija, i raznovrsnijih, što bi moglo da poveća osetljivost na boje duž celog spektra vidljive svetlosti.

Dve varijante gena

Geni koji određuju kupaste ćelije osetljivi na crvenu i zelenu boju nalaze se na X hromozomu.

Da bi neko bio tetrahromat, potrebno je da ima i ispoljava dve različite varijante jednog od tih gena.

Pošto žene imaju dva X hromozoma, a muškarci najčešće samo jedan, tetrahromati uglavnom mogu da budu samo biološke žene.

Kod muškaraca, ista ova varijanta gena najčešće dovodi do nekog oblika poremećaja raspoznavanja boja.

Prisustvo četvrtog tipa kupastih ćelija naziva se retinalna tetrahromatija, a genetskim testiranjem moguće je utvrditi da li neko ima varijante gena koje omogućavaju razvoj sva četiri tipa kupastih ćelija.

Prema podacima Projekta za istraživanje tetrahromatije koji sprovodi Univerzitet u Njukaslu u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), smatra se da oko 12 odsto žena ima ovaj genetski potencijal, iako istraživanja ukazuju da taj procenat može da se razlikuje kod različitih populacija.

Međutim, prisustvo dodatnog tipa kupastih ćelija ne znači nužno i razvijenije opažanje boja.

To stanje se zove funkcionalna tetrahromatija i mnogo ga je teže naučno dokazati, objašnjava dr Kimberli A. Džejmson iz Brunson centra za translaciona istraživanja vida pri Univerzitetu Kalifornije u Irvajnu, u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Ipak, postoje razlozi da se veruje da ovaj genetski potencijal može da dovede do razvijenije percepcije boja.

Istraživanje koje je sprovela Džejmson pokazalo je da žene koje imaju četiri tipa kupastih ćelija dele spektar boja na veći broj zasebnih nijansi, što ukazuje na to da mogu da razlikuju više različitih boja nego trihromati – ljudi koji imaju tri vrste čepića.

Slični dokazi postoje i u životinjskom svetu.

Kod pojedinih vrsta majmuna Novog sveta, mužjaci su dihromati, odnosno imaju dva tipa kupastih ćelija, dok su ženke trihromati i imaju tri vrste čepića.

Naučnici su primetili da trihromati brže pronalaze i jedu crvene plodove od dihromata, što ukazuje na to da crvenu boju uočavaju lakše i jasnije.

Ako bi se isti princip primenio na ljude tetrahromate, žene koje imaju dodatni tip čepića bi videle boje drugačije, kaže dr Dženi Bosten, neuronaučnica koja proučava vizuelnu percepciju na Univerzitetu u Saseksu u UK-u.

Međutim, naučnici i dalje raspravljaju kako bi to moglo da izgleda.

'Neopisive boje'

„Postoji gledište…da ako neko ima dodatni receptor za boje… možda može da vidi boje koje su jednostavno neopisive - isto kao što nekome ko ne razlikuje crvenu i zelenu boju ne može da se objasni kako te boje izgledaju", kaže dr Majkl Njuol, filozof na Univerzitetu u Adelejdu u Australiji i autor naučnog rada o tome šta vide tetrahromati.

„Postoji i druga mogućnost - da oni zapravo samo mogu da razlikuju mnogo suptilnije prelaze između boja koje drugi ne vide".

Teško je naučno proceniti boje koje ljudi vide.

„Nemoguće je izmeriti čak i subjektivni doživljaj boja normalnog trihromate", kaže Bosten.

Džejmson kaže da je dodatni problem to što verovatno postoji više različitih oblika tetrahromatije i da je moguće da postoje značajne razlike u zavisnosti od osetljivosti dodatne vrste kupastih ćelija.

Ipak, analiza sposobnosti ljudi da raspoznaju boje ili načina na koji opisuju razlike između nijansi može da pomogne istraživačima da bolje razumeju razlike u načinu na koji ljudi opažaju boje, kaže Bosten.

Kako prepoznati tetrahromatu

Jednostavnom pretragom interneta može se pronaći više sajtova koji nude onlajn testove za utvrđivanje tetrahromatije, ali stručnjaci upozoravaju da je na taj način nemoguće utvrditi da li je neko tetrahromat.

Većina savremenih ekrana koristi samo tri kanala za prikaz boja - crvene, zelene i plave.

To znači da ako tetrahromati mogu da vide boje koje drugi ne opažaju, te boje verovatno neće moći dobro da vide na ekranu.

Iako ovo otežava testiranje, dosledno uočavanje razlika između boja koje neko vidi u stvarnom svetu i onih prikazanih na ekranu može da ukaže na tetrahromatiju, kaže Njuol, dodajući da to ipak u velikoj meri zavisi od tehnologije koja se koristi.

Ako neko primećuje da stalno opaža boje drugačije od drugih, to je pokazatelj da je možda tetrahromat, kaže Džejmson.

„Oni su toga veoma svesni... još od detinjstva imaju izoštreniju i osetljiviju percepciju boja od drugih ljudi", kaže ona.

Još jedna zanimljiva pojava koja može da ukaže na tetrahromatiju je izrazita osetljivost na jako svetlost LED sijalica u poređenju sa toplijim tonovima osvetljenja.

„Žene tetrahromati... ne podnose sijalice koje nemaju izraženu komponentu svetlosti dugih talasnih dužina", kaže Džejmson.

„One se raspravljaju sa ukućanima i govore im: 'Ne podnesim ovo svetlo, ne podnosim ove fluorescentne cevi, zbog njih sam nesrećna i osećam se loše'".

Takođe, ljudi čiji očevi imaju blaži oblik poremećaja raspoznavanja boja imaju veće šanse da budu tetrahromati.

Međutim, znatno pouzdaniji način da se utvrdi da li je neko tetrahromat su genetsko testiranje i laboratorijska ispitivanja.

Od retinalne do funkcionalne tetrahromatije

Još jedno pitanje na koje naučnici nemaju odgovor u vezi sa tetrahromatijom jeste šta je uztrok, ako uopšte postoji, razvoja retinalne tetrahromatijue u funkcionalnu tetrahromatiju.

„Da li neko mora da ima veoma specifičan tip kupastih ćelija?

„Ili je u pitanju način na koji je neko naučio da koristi signale koje ti čepići šalju?", pita se Bosten, dodajući da bi uztrok mogao da bude povezan i sa prilagodljivošću drugih delova vizuelnog sistema.

„Druga mogućnost je da ti ljudi moraju da koriste te signale o bojama za nešto što im je važno u svakodnevnom životu kako bi razvili sposobnost da ih razlikuju".

Slikarka Antiko veruje da se upravo to njoj dogodilo.

„Razvila sam sopstvenu sposobnost raspoznavanja boja.

„To je kao mišić", kaže ona.

„Slikam još od detinjstva... to je kao da sam provela 100.000 sati mešajući boje.

„Radim to svakog dana, sve vreme".

'Smela tvrdnja'

Rasprava i dalje traje o tome da li postoji funkcionalna tetrahromatija.

Bosten kaže da je teorija da neki ljudi imaju proširenu sposobnost raspoznavanja boja „veoma smela tvrdnja".

Ali, kaže da pošto ne postoji „savršen eksperiment, jednostavno pokušavate da prikupite što više podataka iz različitih testova i studija slučaja, a kada sve to sagledate u celini, zaključujete: 'Pa, dokazi u velikoj meri idu u prilog toj tvrdnji'".

Antiko, međutim, ne dozvoljava da je sumnje drugih obeshrabre i kaže da „ima sreće" što ima ovu genetsku mutaciju.

„Neverovatno je da mogu da vidim stvari koje drugi ljudi ne opažaju", kaže ona.

„Zbog toga mi je život prelep".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Svi članovi )