Zbog objava na društvenim mrežama možete završiti u zatvoru u zemljama Zaliva

Od izbijanja američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara 2026, države Zaliva su hapsile, gonile i deportovale ljude optužene za objavljivanje sadržaja koji se smatra štetnim po nacionalnu bezbednost.

Vlasti su izdale nove dekrete, ograničile mogućnosti za žalbu sudu i primenile postojeće zakone, među njima i oduzimanje državljanstva pojedincima.

Posle oduzimanja državljanstva od 69 ljudi, Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina objavilo je da je to urađeno „zbog veličanja ili saosećanja sa neprijateljskim iranskim aktima ili zbog kontakta sa spoljnim stranama“.

Snage bezbednosti su pojačale praćenje korisnika i aktivista na društvenim mrežama.

Međunarodne i lokalne organizacije za ljudska prava kažu da ove mere predstavljaju udarac slobodi mišljenja i izražavanja.

U Bahreinu i Kuvajtu, uhapšeni su pojedinci iz različitih profesija.

Među njima su novinari, influenseri, aktivisti za ljudska prava i obični ljudi.

Zemlje kažu da su optuženi, između ostalog, za podsticanje sektaških sukoba, širenje lažnih vesti, zloupotrebu mobilnih telefona i druga dela za koja se smatra da podrivaju državnu bezbednost.

Nekoliko zemalja Zaliva upozorilo je na početku sukoba da se ne snimaju i ne objavljuju video snimci ili informacije povezani sa iranskim napadima na njihovu teritoriju.

Porodice uhapšenih u Bahreinu i Kuvajtu kažu da se plaše proizvoljnih mera, poput uskraćivanje pravednih suđenja ili oduzimanje državljanstva osuđenima.

Ovo dolazi nakon novog zakona o državljanstvu koji je uveden u Kuvajtu i nedavnog kraljevskog dekreta u Bahreinu.

Prema rečima kuvajtskog aktiviste, koji je razgovarao sa BBC Njuz pod uslovom anonimnosti, vlasti su uvele ratne mere za praćenje onlajn aktivnosti.

Aktivista kaže da to uključuje kontrolne punktove na nekim putevima, gde policajci pretražuju mobilne telefone i pregledaju poruke, fotografije i glasovne beleške.

Kuvajt oslobodio novinara Ahmeda Šihaba Eldina

Nakon nedelja pritvora u očekivanju istrage o navodnoj zloupotrebi društvenih medija, Sud bezbednosti Kuvajta doneo je presude protiv 135 ljudi.

Sedamnaest optuženih osuđeno je na tri godine zatvora u slučajevima vezanim za društvene medije.

Jedan optuženi, koji živi u inostranstvu, osuđen je na ukupno 10 godina zatvora u odsustvu.

Sud je odbio da kazni 109 optuženih, ali im je naložio da obrišu određene objave, dok je devet oslobođeno.

Svi su se suočili sa optužbama poput podsticanja sektaških sukoba i širenje lažnih vesti.

Među oslobođenima je bio i kuvajtsko-američki novinar Ahmed Šihab Eldin, koji je uhapšen početkom marta, tokom posete porodici u Kuvajtu.

Šihab Eldin je nagrađivani novinar koji je radio sa nekoliko međunarodnih medijskih organizacija.

On je, kako se navodi, optužen za širenje lažnih informacija, nanošenje štete nacionalnoj bezbednosti i zloupotrebu mobilnog telefona.

U saopštenju, Kolinfion Galager, međunarodni pravni savetnik njegovih sestara Lare i Lume, koje žive van Kuvajta, rekao je: „Olakšanje nam je što je, nakon 52 dana u pritvoru, Ahmed proglašen nevinim po svim optužbama.“

Strah od oduzimanja državljanstva

Kuvajt je u martu izdao dekret kojim se izriču zatvorske kazne od tri do deset godina, zajedno sa novčanim kaznama u rasponu od 5.000 do 10.000 kuvajtskih dinara (oko 13.800 do 27.700 evra), za objavljivanje materijala koji se smatra potkopavanjem vojske ili „namernim narušavanjem poverenja“.

Vlada je takođe objavila da osniva posebne sudove za nacionalnu bezbednost i borbu protiv terorizma.

Mahmud Šalabi iz međunarodne organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel kaže da su mere dovele do široko rasprostranjene samocenzure, koja ugrožava nezavisno novinarstvo.

BBC Njuz je razgovarao sa kuvajtskim državljaninom čiji je rođak pritvoren na početku rata.

Objasnio je da se hapšenja obavljaju zbog objava na društvenim mrežama, uključujući lajkovanje ili interakciju sa objavama, među kojima su i izrazi tuge zbog ubistva vrhovnog vođe Irana Alija Hamneija u izraelsko-američkim napadima.

Kuvajtski državljanin, koji je odbio da mu se otkrije identitet, dodao je da je većina pritvorenih iz šiitske zajednice, što je, prema njegovom mišljenju, dovelo do toga da mnogi ljudi oklevaju pre nego što izraze svoje mišljenje na društvenim mrežama.

Prema istom izvoru, neki pritvorenici su prebačeni u centralni zatvor Kuvajta, među njima i trudnice.

On je rekao da su pritvorenici koji nisu Kuvajćani premešteni u objekte za deportaciju pre napuštanja zemlje.

Kuvajtski državljanin je napomenuo da su advokati izrazili bojazan da bi državljanstvo nekih pritvorenika moglo biti oduzeto ako se protiv njih donesu presude.

Prema članu 13 novog zakona o državljanstvu Kuvajta, državljanstvo se može oduzeti nakon osude za zločine koji se tiču državne bezbednosti, bogohuljenje protiv Boga ili emira, kao i dela koja se smatraju štetnim po politički, društveni ili ekonomski sistem zemlje.

Član 14 dozvoljava oduzimanje državljanstva ako se utvrdi da je osoba radila u interesu strane države koja je u ratu sa Kuvajtom ili sa kojom su prekinuti politički odnosi.

BBC Njuz je više puta kontaktirao kuvajtske vlasti kako bi odgovorio na navode u vezi sa uslovima i razlozima za pritvor, ali do objave ovog teksta nije dobio odgovor.

Bahrein oduzeo državljanstvo od 69 ljudi

Hapšenja u Kuvajtu poklopila su se sa sličnim u Bahreinu.

Amnesti internešenel kaže da se mnogi pritvorenici u obe zemlje gone zbog korišćenja prava na slobodu izražavanja, uključujući i optužbe kao što su širenje „lažnih vesti“ ili zloupotreba društvenih medija.

Regionalni istraživač organizacije za Bliski istok i Severnu Afriku, Mahmud Šalabi, rekao je za BBC Njuz da postoji „ozbiljna zabrinutost“ u vezi sa pravičnim postupkom.

„U Bahreinu je nekim pritvorenicima uskraćen pristup advokatu“, kaže, dodajući da su nedavne zakonske promene u Kuvajtu „efikasno eliminisale jedan nivo žalbe u pravosudnom sistemu“.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina objavilo je 27. aprila da oduzima državljanstvo 69 ljudi zbog, kako su naveli, „veličanja ili simpatiziranja neprijateljskih iranskih postupaka ili uspostavljanja kontakata sa spoljnim stranama“.

Zvaničnici su napomenuli da su svi oni bili nebahreinskog porekla.

Ministarstvo je saopštilo da su oduzimanja obavljena u skladu sa direktivama koje je izdao kralj Hamad bin Isa Al Kalifa i da su zasnovana na članu 10 bahreinskog Zakona o državljanstvu.

On dozvoljava oduzimanje državljanstva u slučajevima u kojima pojedinci nanose „štetu po interese Kraljevstva“ ili radnje za koje se smatra da su u suprotnosti sa dužnošću lojalnosti prema državi.

Među onima kojima su oduzeta državljanstva ima dece, čak i jedna beba, objavila je međunarodna organizacija Hjuman Rajts Voč.

U objavi na društvenoj mreži Iksu, Sajed Ahmed Alvadaei, direktor u bahreinskom Institutu za prava i demokratiju, opisao je ovaj potez kao „početak opasne ere represije, sa posledicama koje će odjekivati generacijama“.

'Hapšenja posledica kriminalnih dela'

Hjuman rajts voč kaže da je Bahrein od početka sukoba zabeležio dokumentovani porast represije, među kojima i pritvore povezane sa mirnim protestima, antiratnim stavovima ili deljenjem snimaka na mreži.

Bahreinske vlasti su za BBC Njuz rekle su da su hapšenja zasnovana isključivo na krivičnim delima.

U saopštenju, portparol vlade je rekao da je, kao deo napora da se održi bezbednost i stabilnost i suoči sa onim što je opisao kao „očigledna iranska agresija“, određeni broj ljudi pritvoren zbog dela koja su kriminalizovana prema bahreinskom zakonu.

To je komunikacija sa stranom državom - Iranom - kontaktiranje organizacija koje je portparol opisao kao terorističke grupe, kao što je Iranska revolucionarna garda.

Takođe su učestvovali i širili lažne ili obmanjujuće informacije na mreži, koje „predstavljaju podršku iranskoj agresiji i njenim terorističkim ćelijama“.

Događaji se dešavaju usred šireg regionalnog konteksta, gde je nekoliko zemalja Zaliva objavilo hapšenje navodnih ćelija optuženih za planiranje napada i podrivanje unutrašnje bezbednosti.

Neke su vlasti povezale sa iranskom Islanskom revolucionarnom gardom (IRGC), dok se za druge kaže da su povezane sa libanskim Hezbolahom, koji ima podršku Teherana.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Život između dve 'ljute vatre': Svedočenja sa Bliskog istoka
• GPS ometanja: Nevidljiva bitka u ratu na Bliskom istoku
• Šta Iranci mogu da čuju o ratu
• Izraelski vojnik kažnjen zbog razbijanja statue Isusa u Libanu
• Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu
• Uloga sajber ratovanja u Iranu

( BBC Serbian Svi članovi )