Novi talas afričke svinjske kuge: U Srbiji ubijeno blizu 30.000 životinja

Balkanom ponovo hara afrička kuga svinja, virus za koji ne postoji lek i zbog kojeg su stočari godinama unazad gubili desetine hiljada životinja.

Od početka ove godine u Srbiji je eutanazirano više od 29.000 životinja zbog zaraze virusom afričke kuge, a zabeležena je u više od 670 poljoprivrednih gazdinstava, saopštili su iz Ministarstva poljoprivrede.

Iz ovog ministarstva nisu odgovorili na pitanja BBC novinara o preduzetim i planiranim merama za suzbijanje, nastaloj šteti, prognozama daljeg širenja zaraze i efektima na snabdevanje i cene na tržištu svinjskog mesa.

Poslednjih godina, ovo je bar treći veliki talas ovog virusa, kojim ljudi ne mogu da se zaraze, a šteta bi na godišnjem nivou u celoj Srbiji mogla da iznosi oko 50 miliona evra, rekao je Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije.

Najteža situacija je u Sremskom i Mačvanskom okrugu, ali su vanredne mere zbog suzbijanja virusa proglašene i u beogradskoj opštini Obrenovcu i u Velikoj Plani u Podunavlju.

BBC novinar je kontaktirao pet stočara iz Mačve i Srema, ali nisu želeli da pričaju.

Ove godine bolest je zabeležena i u Hrvatskoj, gde je eutanazirano više od 3.700 svinja, kao i u Mađarskoj i Rumuniji, koja je u junu pooštrila mere prevencije za širenje virusa.

U sremskoj opštini Ruma, najpogođenijoj u Srbiji, dosad je likvidirano više od 20.000 grla, a samo na jednoj farmi i više od 11.000, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).

U rumskom selu Grabovci na obali Save situacija je teška, mnoga domaćinstva ostala su potpuno bez svinja, izvestio je RTS.

„Sa svinjama sam delio život, pričao sam sa njima, sve moje krmače su me znale.

„Meni sad teško da pričam to, zato što ih znam poimence. Vezan sam za njih“, rekao je Dušan Đorđević, stočar iz Grabovaca, za Radio-televiziju Stara Pazova.

Svinje su se, opisao je Đorđević, „teturale, udarale jedna o drugu i padale", a bolest je najpre primetio kod prasadi.

Finansijska šteta koju bi država trebalo da mu nadoknadi neće rešiti njegov problem, kaže.

„Država je tu korektna, ali što smo mi nastradali. Čija šteta, toga i sramota", dodaje.

Kakve će biti posledice po tržište?

Uprkos nevoljama koje je afrička kuga svinja donela pojedinim stočarima, ona ne bi trebalo da se značajnije odrazi na maloprodajne cene svinjskog mesa u Srbiji, kaže agroekonomista Milan Prostran za BBC na srpskom.

„Razlog je što smo, nažalost, poslednjih sedam ili osam godina postali veliki uvoznici svinjskog mesa i prasadi za tov.

„Ukoliko se i pojavi neki deficit na tržištu, ti dobro uigrani timovi za uvoz će ga vrlo brzo nadoknaditi i ne treba strahovati da mesa neće biti", objašnjava Prostran, koji je bio ministar poljoprivrede u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Pad domaće proizvodnje na račun uvoza ilustruje podacima - Srbija je na popisu poljoprivrede iz 1990. imala 4,3 miliona svinja, 2012. ih je bilo 3,4 miliona, a na prethodnom popisu 2023. tek 2,26 miliona.

„Moguće je da će neko od proizvođača svinjskog mesa ili klanična industrija pokušati da afričku svinjsku kugu navede kao razlog za povećanje cena, ali potrošači će ih demantovati, jer kupovna moć nije na tom nivou", dodaje.

Situaciju ne vidi kao „tragičnu", ali upozorava da bi mogla da se pogorša ako se bude uvećavao broj okruga u Srbiji u kojima je virus zabeležen.

„Tih 30.000 svinja je tek oko jedan odsto grla u Srbiji, a imamo i relativno nizak nivo potrošnje svinjskog mesa zbog niskog standarda i zato što se ljudi iz zdravstvenih i verskih razloga sve više opredeljuju za živinsko meso", kaže Prostran.

Ministarstvo poljoprivrede u pogođenim područjima uvelo je zabranu kretanja ljudi kroz šume i lovišta kako bi se sprečilo širenje zaraze.

„Ja snosim odgovornost kao ministar, ali ona mora da postoji na svim nivoima sistema", rekao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Bio je nezadovoljan jer se u nekim pogođenim sredinama nisu poštovale propisane mere, pomenuvši primer Obrenovca u kojem mnoga zaražena gazdinstva nisu bila obeležena.

Tokom pisanja ovog teksta, iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije saopšteno je da je u selu kod Sremske Mitrovice uhapšen muškarac sumnji da nije poštovao mere sprečavanja i suzbijanja afričke kuge svinja i da je nastavio da prerađuje svinjsko meso.

U kontroli njegovog gazdinstva pronađeno je više od sedam tona svežeg mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa za koje osumnjičeni nije posedovao prateću dokumentaciju i dokaz o poreklu, dodali su.

Afrička kuga svinja u Srbiju je stigla 2019. godine iz regiona, a prenele su je divlje svinje koje su se kretale između država, rekao je Glamočić na sednici skupštinskog odbora za poljoprivredu.

Najveće širenje zaraze dosad je zabeleženo 2023, kada su desetine hiljada svinja uginule ili su eutanazirane zbog ove bolesti.

• Afrička svinjska kuga na Balkanu: Šta mogu biti posledice neizlečive bolesti
• Ptičiji grip stigao na Balkan, šta treba da znate
• Amerika: Pacijent zaražen ptičjim gripom bez kontakta sa životinjama

Šta je afrička kuga svinja?

Ovu bolest izaziva virus, a pogađa domaće i divlje svinje i druge životinje.

Širi se kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, ishranom pomijama u kojima ima zaraženih ostataka hrane, kao i prevoznim sredstvima, poput kamiona ili traktora.

„Afrička kuga svinja praktično je fatalna bolest za sve svinje, prenose je ljudi, ali ljudi ne obolevaju", objasnio je Miroslav Valčić sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu za BBC na srpskom 2023.

„Međutim, u Srbiji promet proizvoda poput kobasica i onoga što se nije termički obradilo, nije uvek pod kontrolom.

„Ključna stvar je da se sprovodi rigidna kontrola svih proizvoda od svinjskog mesa, a da uzgajivači, i na velikim i malim farmama, vode računa o biosigurnosti", dodao je profesor.

Bolest se može prepoznati ukoliko iznenada ugine jedne ili više svinja, ako životinje izgube apetit, imaju povišenu telesne temperature, krvave stolice, otežano dišu, kašlju, povraćaju, ako krmače pobace ili su nesigurne u hodu, objasnili su iz Uprave za veterinu.

Virus može da se zadrži i na leševima uginulih i zaklanih životinja, glodarima ili insektima, a može da preživi sedam dana van domaćina i mesecima u zaleđenom mesu.

Kada se bolest razvije, životinja može da ugine za nekoliko dana, a smrtnost ide i do 100 odsto, podaci su Svetske organizacije za zdravlje životinja (OIE).

Kako ne postoji lek koji sprečava širenje virusa, jedini način suzbijanja je ubijanje živih životinja i uklanjanje leševa neškodljivim spaljivanjem.

Neškodljivo spaljivanje je postupak uništavanja opasnog otpada u posebnim, zatvorenim pećima (spalionicama) na vrlo visokoj temperaturi, pri čemu se sprečava širenje zaraza i zagađenje vazduha i tla.

Pogledajte video: Svinje kao terapeutske životinje i ljubimci u Srbiji

Šta čeka stočare, a gde završavaju uginule životinje?

Neškodljivo spaljivanje za uginule životinje u Sremu uglavnom se obavlja u kompaniji Energo-zelena u Inđiji.

U toj opštini meštani se već nedeljama žale na neprijatan miris, tvrdeći da se širi usled uništavanja ostataka životinja.

Zbog toga je predsednik opštine Marko Gašić sazvao je hitan sastanak predstavnika vlasti, opozicije i industrije.

Aktivisti pokreta Kreni-promeni tvrde da je kod sela Klenak nadomak Rume bilo i nezakonitog odlaganja uginulih životinja na divljoj deponiji.

Dok njihove uginule životinje odvoze na spaljivanje, mnogi sremski stočari ostaju praznih obora.

Nije dovoljna naknada štete, ako su obori prazni i odatle se domaćinu „niko ne javlja i grokće", kaže stočar Dragoljub Tadić iz sela Grabovci za RTS.

Uticaj afričke svinjske kuge osećaće se i narednih meseci, kaže agroekonomista Prostran.

„Postoji propisan period u kojem posle zaražavanja stočari ne mogu da se bave proizvodnjom, dok se ne završi kompletna dezinfekcija i ustanovi se da je bezbedno za nastavak - uglavnom nekoliko meseci", kaže on.

„Nije prijatno, posebno zbog toga što su ljudi ušli u proizvodnju hrane za životinje - sada neće imati životinje, a pitaće se šta će sa kukuruzom, ječmom ili slamom koje su spremili za životinje.

„Neko vreme će im biti vezane ruke", zaključuje Prostran.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Krava i svinja u Srbiji sve manje, farmeri u minusu: Šta može biti rešenje
• Zašto je pirotska ovca na ivici opstanka
• Aflatoksin u srpskom mleku i dalje viši nego u EU: Šta to znači za potrošače, a šta za mlekare

( BBC Serbian Svi članovi )