Deficit se mora spustiti, pa i stezanjem kaiša

Crna Gora će u naredne tri godine samo djelimično ispuniti glavne uslove za učlanjenje u Evropsku monetarnu uniju - Eurozonu, odnosno od četiri kriterijuma ispuniće dva. Javni dug će u 2029. godini biti za dlaku ispod granice od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda na 59,9 odsto, dok će tekući prihodi biti za dva odsto iznad tekućih rashoda. Ni tada neće biti ispunjeni uslovi da deficit državnih finansija bude ispod tri odsto jer će iznositi 3,2 osto, a i neće biti ni gotovinskog suficita (gotovinski prihodi veći od gotovinskih izdataka) već deficita za minus 0,6 odsto BDP-a.

To je navedeno u Predlogu smjernica makroekonomske i fiskalne politike za period 2026-2029, koji je pripremio kabinet ministra finansija Novice Vukovića, i koji je usvojila Vlada.

Predlog novog Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti predviđa da Ministarstvo finansija donosi posebne mjere kako bi se deficit i javni dug zadržali unutar ovih kriterijuma, kroz uštede, povećanja prihoda ili druge načine.

Crna Gora, prema zvaničnim državnim politikama, planira da nakon učlanjenja u Evropsku uniju do kraja 2028. godine, konkuriše i za članstvo u eurozonu - zajednicu država koje koriste euro i vode zajedničku monetarnu politiku.

Prema novim pravilima eurozone ERM II, država može postati član eurozone najmanje dvije godine nakon učlanjenja u Evropsku uniju, što bi u najboljem slučaju značilo u 2031. godini. Crnoj Gori je formalno odobreno korišćenje eura kao valute iako nije član Eurozone.

Ovi kriterijumi, i bez te obaveze, dio su fiskalne odgovornosti i zvanični cilj u fiskalnoj politici.

“Kriterijum kojim se propisuje da budžetski deficit opšteg nivoa države neće biti veći od 3% BDP-a nije ispunjen u godinama projekcije, međutim uz obezbijeđenu stabilnu konvergenciju ka definisanim okvirima, krećući se od 3,7% u 2026. godini do 3,2 % BDP-a u 2029. godini. Kada je u pitanju očekivano kretanje javnog duga, u srednjem roku, ono je stabilno, ako se posmatra procenat učešća javnog duga u BDP-u, s blagim trendom pada. Nivo javnog duga projektovan je da se kreće u rasponu od 68% u 2026. godini do nivoa od 59,9% u 2029. godini, te se ovaj kriterijum ispunajva i dostiže nivo ispod 60% BDP-a u 2029. godini”, navedeno je u Predlogu smjernica makroekonomske i fiskalne odgovornosti.

Procjenjuje se i da primarni gotovinski suficit neće biti dostignut u posmatranom srednjoročnom periodu, ali se navodi da se primarni deficit smanjuje, dostižući nivo od minus 0,6% u 2029. godini a sada je 1,7 odsto BDP-a.

Javni dug trenutno na 68 odsto

Ovi kriterijumi nalaze se u postojećem Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, ali i u novom o kojem će Skupština raspravljati na vanrednoj sjednici 24. avgusta.

I dosadašnji zakon predviđao je da Ministarstvo finansija posebnim mjerama i smjernicama reaguje u svakoj godini ukoliko je deficit veći od tri odsto i javni dug veći od 60 odsto, kako bi se u toj godini ili najkasnije u naredne tri godine ispunili ti kriterijumi.

U predlogu novog Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti takođe se određuju fiskalna pravila da javni dug neće preći 60 odsto BDP-a ni deficit budžeta tri odsto BDP-a.

Trenutno je prema podacima Ministarstva finansija javni dug na 5,8 milijardi eura ili 68 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda, dok je deficit (manjak) državnih finansija za ovu godinu 318 miliona eura ili 3,7 odsto BDP-a.

Plan mora sadržati smanjenje rashoda

U predlogu novog zakona, koji će, ukoliko ga Skupština usvoji, početi da se primjenjuje od 1. januara naredne godine, predviđeno je da se mjere kojima se javni dug i deficit moraju spustiti ispod granice ovih kriterijuma, određuju fiskalnim strategijama za tu godinu i srednjoročni budžetski okvir za naredne tri godine.

“Radi otklanjanja rizika od nestabilnosti javnih finansija, ako javni dug pređe 60% BDP-a, Fiskalna strategija obavezno sadrži plan fiskalne konvergencije (približavanje zacrtanim ciljevima) kojima se osigurava silazna putanja javnog duga u srednjem roku. Plan fiskalne konvergencije sadrži godišnje fiskalne ciljeve, mjere fiskalne politike, očekivani uticaj mjera na budžetski suficit ili deficit, javni dug i putanju neto rashoda, kao i vremenski okvir za postizanje usklađenosti sa kriterijumima fiskalne odgovornosti”, navedeno je u predlogu zakona koji se nalazi pred poslanicima.

Slične mjere predviđene su i u slučaju narušavanja parametara za deficit javnih finansija.

“Ako u toku fiskalne godine dođe do strukturnih poremećaja koji mogu imati negativne efekte na utvrđeni nivo suficita, odnosno deficita opšteg nivoa države, zaduživanje po pitanju neto rashoda, Vlada je dužna da: izvrši analizu negativnih efekata na utvrđeni nivo deficita opšteg nivoa države i javnog duga i da pripremi izmjenu Fiskalne strategije kojom se definišu mjere fiskalne politike za sanaciju deficita opšteg nivoa države”, navedeno je u predlogu zakona.

Predviđa se i da nedavno osnovani Fiskalni savjet treba dati saglasnost na fiskalne strategije koje priprema Ministarstvo finansija.

Prekoračenje mjerila samo u slučaju rata, pandemije...

Predlog zakona predviđa moguće izuzetke u kojima bi javni dug i deficit bili iznad utvrđenih kriterijuma, a to su veliki vanredni događaji van kontrole Vlade “uključujući ozbiljan ekonomski poremećaj, elementarnu nepogodu ili veći ekološki udes, epidemiju ili vanredno stanje u oblasti javnog zdravlja, ratno ili vanredno stanje, ozbiljnu prijetnju nacionalnoj bezbjednosti, mjeru podrške finansijskom sektoru neophodnu za očuvanje finansijske stabilnosti, masovni migrantski ill humanitarni talas, odnosno drugi vanredni događaj sa značajnim fiskalnim uticajem koji se nije mogao razumno predvidjeti”.

Međutim, i kod takvih velikih vanrednih događaja odstupanje ovih kriterijuma ne smije da ugrožava fiskalnu održivost u srednjem roku, odnosno i u slučaju rata, pandemije ili migrantskog talasa, deficit i javni dug se moraju vratiti ispod kriterijuma u roku od tri godine.

Predlog zakona ostavlja mogućnost i za privremeno odstupanje od ovih kriterijuma samo u slučaju potrebe za povećanjem rashoda za odbranu u skladu sa međunarodnim obavezama i standardima kolektivne bezbjednosti. I u ovim slučajevima fiskalnom strategijom se moraju dokazati razlozi za rast tih troškova, odnosno nivo godišnjeg odstupanja u odnosu na raniji predlog, i njihovo trajanje. Takođe, i u ovom slučaju javni dug i deficit se moraju vratiti u prihvatljive granice za najviše tri godine.

U obrazloženju predloga novog zakona se navodi da on predstavlja nastavak reforme sistema upravljanja javnim finansijama Crne Gore.

“Važeći zakon iz 2014. godine postavio je temelje fiskalne discipline i transparentnosti, ali je u međuvremenu došlo do značajnog razvoja međunarodnih standarda i obaveza u procesu pristupanja EU. Bez donošenja novog zakona Crna Gora ne bi mogla ispuniti obaveze iz pregovaračkih poglavija 32 i 33 niti odgovoriti na savremene zahtjeve fiskalne discipline i transparentnosti.

Prve mjere za sprečavanje rasta javnog duga u narednoj godini

Ministarstvo finansija u Predlogu smjernica makroekonomske i fiskalne politike do 2029. predviđa i da će javni dug u 2027. godini iznositi 5,73 milijarde eura ili 63,8 odsto BDP-a.

Odnosno, u prvoj godini primjene novog zakona jedan od najvažnijih kriterijuma biće iznad propisane granice, zbog čega zakon predviđa izuzetak za prvu godinu.

“Ako je nivo javnog duga u trenutku stupanja na snagu ovog zakona iznad 60% BDP-a, Vlada je dužna da pripremi plan fiskalne konvergencije iz člana 26 stava 1 ovog zakona kao sastavni dio prve naredne Fiskalne strategije. Do usvajanja prve Fiskalne strategije iz stava 1 ovog člana, Vlada je dužna da preduzima mjere kojima se sprečava dalje povećanje javnog duga iznad nivoa zabilježenog u godini stupanja na snagu ovog zakona”, navedeno je u predlogu.

( Goran Kapor )