"Štitimo božje djelo": Časne sestre protiv tehnoloških korporacija

Lebo Diseko

Reporterka za verska pitanja, BBC Svetski servis

Suzan Fransoa možda nije ono što mnogi zamišljaju kad pomisle na katoličku časnu sestru.

Ne nosi odoru, skromnu uniformu koja podrazumeva tuniku i veo.

I aktivna je na TikToku.

Njen fid je ispunjen video snimcima kako stoji ispred centra za privođenje imigranata u Nju Džersiju u Sjedinjenim Državama, gde se bori za migrante i njihove porodice.

Ali Suzan privlači sve više pažnje zbog drugačije vrste aktivizma.

Ona i njene koleginice iz Kongregacije sestara Svetog Josifa od mira, koja okuplja 88 sestara u SAD i Velikoj Britaniji, takozvane su akcionarske aktivistkinje.

One koriste položaj akcionara da vrše pritisak na velike korporacije da se bave pitanjima poput klimatskih promena, prava na zemljište domorodačkih naroda i rasne pravde.

„Kao blagajnica sestara, ja zastupam naše interese... kad zahtevamo od njih da zastupaju javni interes“, kaže ona.

U skorašnjem slučaju, one su pokušale da navedu odbor tehnološkog giganta Palantira da se pozabavi njihovim razlozima za zabrinutost.

Časne sestre su smatrale da softver za veštačku inteligenciju ove kompanije koriste američka Služba za imigraciju i carinu (ICE) i druge državne agencije da „pronalaze i napadaju migrante radi pritvaranja i deportacije“.

To je, tvrdile su one, potencijalno kršenje ljudskih prava.

Konkretno, sestre su želele da Palantir sprovede Procenu uticaja na ljudska prava (HRIA), kako bi proverili koliko se njegovi proizvodi i usluge koriste za ublažavanje bilo kakvih potencijalnih negativnih efekata.

One su koristile nešto što je poznato kao rezolucija akcionara – predlog s pozivom na konkretnu akciju za koju se onda glasa na godišnjem generalnom sastanku kompanije.

Predlog je dobio samo 13 odsto glasova, ali sestra Suzan i dalje to doživljava kao pobedu, tvrdeći da osnivači kompanije kontrolišu 49,9 odsto akcija sa pravom glasa.

„To znači da od ukupnih neinsajderskih glasova, 56 odsto se složilo sa sestrama“, kaže ona.

„To što se toliko akcionara složilo sa nama, mislim da je vrlo indikativno.“

BBC se obratio Palantiru tražeći komentar, ali kompanija nije odgovorila.

Međutim, u prethodnom saopštenju akcionarima, kompanija je rekla da je akcija časnih sestara bila „zasnovana na nerazumevanju i netačnostima u vezi sa radom Palantira“, i da Palantir nije kompanija za podatke, ne prodaje lične podatke niti pruža usluge rudarenja podataka.

Glasalo se manje od dve nedelje pošto je u maju papa Lav XIV predstavio prvi veliki dokument o učenju – encikliku – koji je upozorio da veštačka inteligencija mora da bude „razoružana“ da bi se sprečilo da „dominira čovečanstvom“.

Papa je tvrdio da veštačka inteligencija treba da se koristi za „javni interes“ i da ljudsko dostojanstvo mora da se zaštiti.

Tempiranje glasanja bilo je slučajno, ali sestra Suzan je bila ohrabrena ovim: „Pročitala sam njegovu encikliku mnogo, mnogo puta, i ona samo potvrđuje sve ono što stoji iza naših napora“, kaže ona.

Palantir nije jedina kompanija u kojoj su časne sestre iznele predlog akcionarskih rezolucija, ili zapretile njima, kako bi izvršile pritisak na odbore da se pozabave onim što one doživljavaju kao moralna pitanja.

One su prozvale Sitigrupu, jednu od najvećih bankarskih institucija na svetu, zbog njenog finansiranja projekata fosilnog goriva u amazonskom basenu.

Časne sestre su bile zabrinute kako to utiče na domoroce u ovoj oblasti i tražile da Sitigrupa izda izveštaj o tom pitanju.

U aprilu 2024. godine, banka je to i učinila.

Upitana da li su takve rezolucije istinski efikasan metod uticaja kad mnoge od njih ne uspevaju da dovedu do većinskog broja glasova, sestra Suzan kaže da to zavisi od toga kako merite uspeh.

„Našu prvu rezoluciju je podnela kongregacija iz 1976. godine i bilo je to za kompaniju za koju ste možda čuli po imenu Kolgejt-Palmoliv. Radilo se o pitanju seksizma i predstavljanja žena u reklamama.“

Akcionari su izvršili pritisak na kompaniju da ukine rodnu diskriminaciju.

Kompanija se usprotivila rezoluciji, tvrdeći da je predlog nepotreban, i glasanja nije uspelo.

Uprkos tome, pola veka kasnije, sestra Suzan nije razočarana.

„Da li je seksizam uklonjen iz reklama? Nije. Da li je drugačije danas nego što je bilo 1970-tih? Jeste.“

„Za sestre, i većinu investitora motivisanih vrednostima i verom, uspeh je što se ova pitanja postavljaju i što moraju da se rešavaju na nivou članova odbora u kancelariji.“

Dakle, kao akcionarke, da li časne sestre zarađuju novac upravo od kompanija čije prakse kritikuju?

Da, kaže sestra Suzan, priznajući ironiju.

Ali ona dodaje da se profit iz ovih ulaganja koristi za zdravstveno osiguranje starijih opatica i da one drže samo mali procenat akcija.

Sestra Suzan takođe čvrsto stoji iza toga da postoje neke kompanije u koje nikad ne bi nimalo uložile, kao što su proizvođači oružja i oni čija je primarna aktivnost proizvodnja fosilnih goriva.

Ali ona tvrdi da moraju da se hvataju u koštac sa velikim korporacijama i da budu prisutne na mestima na kojima se donose odluke.

„Ako se izuzmemo iz centara moći... onda ne utičemo na načine na koje se stvari rešavaju.“

Kongregacija Sestre Svetog Josifa od mira osnovana je 1884. godine u vreme pape Lava Trinaestog, čiji je rad inspirisao aktuelnog papu da uzme njegovo ime.

Sestra Suzan kaže da je prvi Lav napisao prvi dokument o katoličkom socijalnom učenju o ljudskom radu, a da su obojica papa učestvovala u socijalnim pitanjima koja su najvažnija u životima ljudi.

Dakle, kada neki dovode u pitanje da li grupa časnih sestara uopšte treba da pokušava da utiče na poslovnu praksu na način koji se može doživeti politički - naročito u vreme sve veće polarizacije – sestra Suzan ima odlučan odgovor na to.

„Mi ne promovišemo političke partije. Mi promovišemo vrednost božjeg dela i da svi ljudi imaju ljudska prava. A ako je to politički, onda u redu.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Prkosne časne sestre ne moraju u starački dom, ali da se 'skinu' sa društvenih mreža
• Časne sestre koje uzgajaju kanabis mole se za profit
• Džetseterka koja se odrekla svega i postala časna sestra koja ne govori
• Izopštene: Žene koje se bore da budu katoličke sveštenice
• Misterija ubistva 11 časnih sestara u Drugom svetskom ratu: Žrtva ili mit
• Papa dao instrukcije časnim sestrama za korišćenje društvenih medija

( BBC Serbian Svi članovi )