Dobrotska torta - strpljenje, vještina i tradicija
„Mendule, bademi, prvo moraju da se opare, ogule, prosuše, samelju i tek onda stavljaju u tortu. Obično ih ide oko pola kilograma, tako da je Dobrotska torta dosta skupocjena i vrlo delikatna za izradu“, objašnjava Milica Strugar
Zovu je kraljicom bokeljske trpeze, ali i carskom tortom. Ipak, iza Dobrotske torte krije se mnogo više od dobrog ukusa – strpljenje, vještina i tradicija koja se generacijama čuva u dobrotskim kućama.
O tajnama ove posebne poslastice razgovarali smo sa Milicom Strugar, koja kaže da je Dobrotska torta mnogo više od običnog deserta.
„Receptura Dobrotske torte, njen ukus, izgled, a posebno vještina njene izrade, proglašeni su kulturnim dobrom i zaštićeni zakonom“, ističe Strugar, podsjećajući na doprinos pokojnog dr Miljenka Pasinovića očuvanju ove tradicije.
A kada je riječ o samoj pripremi, jedan sastojak posebno se izdvaja – mendule, kako se u Boki nazivaju bademi.
„Mendule, bademi, prvo moraju da se opare, ogule, prosuše, samelju i tek onda stavljaju u tortu. Obično ih ide oko pola kilograma, tako da je Dobrotska torta dosta skupocjena i vrlo delikatna za izradu“, objašnjava Strugar.
Ipak, dobra riceta sama po sebi nije dovoljna.
„Recept je jako važan, ali ako se ne nalazi u dobrim rukama, neće ispasti baš dobro. Potrebni su veliko strpljenje, fokusiranost i posvećenost.“
Upravo zbog toga njen omiljeni trenutak dolazi tek na kraju cijelog procesa.
„Najdraži mi je momenat kada je izvadim iz rerne i vidim da je savršena. Moje zadovoljstvo je tada potpuno, jer znam koliko sam energije, ljubavi i strpljenja uložila.“
Ljubav na prvi pogled – i zalogaj
Dobrotsku tortu nije naučila da pravi po porodičnoj tradiciji, već sama, nakon što ju je prvi put probala kod komšinice.
„Kada sam je prvi put ugledala, bila sam fascinirana njenim izgledom. Bila sam jako mlada i kada sam vidjela te kraljevske, slatke krunice – meni je to bilo prelijepo“, prisjeća se kroz osmijeh.
A onda je uslijedio i prvi zalogaj.
„To uopšte nije ličilo ni na jednu tortu koju sam do tada probala. Specifičan ukus. Divan.“
U njenom filu spajaju se mendule (bademi) Maraskino, bjelanca i korica limuna, ali kada bi Dobrotsku tortu morala opisati samo jednom riječju, Milica ne bira nijedan od njenih sastojaka.
„Harmonija. Harmonija ukusa, izgleda i tradicije. To je jedno blago koje je sačuvano toliki period i prenošeno iz generacije u generaciju.“
Dobrotska torta tradicionalno je bila dio važnih porodičnih trenutaka – fešti, svadbi, rođenja i drugih svečanosti. Tako je i danas, a Milica je za vjenčanja ukrašava na poseban, tradicionalan način.
Posebno su zanimljive reakcije onih koji je probaju prvi put. Očekuju klasičnu tortu, krem, čokoladu ili šlag, a dobiju sasvim drugačiji ukus i teksturu.
„Prvo bude iznenađenje. A kada im ispričate o starosti recepta i kažete da u nju ide pola kilograma mendula, onda kažu: ‘Baš je neobična’. Poslije odmah pitaju kako se pravi.“
A može li se onda posjetiti Dobrota, a ne probati njena najpoznatija torta?
„Može, naravno – ali bi bilo šteta!“, odgovara Milica.
Zato njene male Dobrotske torte odavno ne ostaju samo u Boki.
„Putovale su do Los Anđelesa, Italije, Beograda, Rijeke, Zadra… Ne znam gdje sve nisu stigle.“
I možda upravo u tome leži najljepša priča Dobrotske torte – mala je da stane u kutiju, dovoljno velika da u njoj putuje dio Boke.
( Nina Marković )