Zaljubili su se, a zatim prekršili zakon da bi provjerili da li su u srodstvu

„Problem je u tome što kada ne znate ko je dao spermu za vaše začeće, možete da mislite da je to svako."

Artur Kermalvezen, koji je začet doniranom spermom, u Parizu je godinama razmišljao da li je negde video mogućeg biološkog oca.

„Zamišljao sam da bi mogao da bude moj nastavnik, neko koga sam viđao u autobusu... i bio sam veoma ljut jer je tako nemoguće živeti."

Kada se zaljubio u Odri, koja je takođe začeta spermom davaoca u Parizu, to pitanje je postalo još važnije.

Odri kaže da je to bila „ljubav na prvi pogled", ali je pitanje bilo da li je ta veza bila romantična ili je reč o genetskoj privlačnosti?

U vreme kada su rođeni, u Parizu su postojale samo dve banke sperme, a mnogi muškarci su bili davaoci više puta, pa je postojala stvarna mogućnost da su polubrat i polusestra.

Artur i Odri su želeli da saznaju da li su u srodstvu pre nego što počnu da žive zajedno.

Međutim, zbog zakona koji regulišu genetsko testiranje i anonimnost davalaca sperme u Francuskoj, bilo im je izuzetno teštko da dobiju odgovore.

U Francuskoj genetski test može da naloži i nadgleda samo naučni istraživač, lekar i sudija, a zaprećena kazna za posedovanje kompleta za genetsko testiranje kod kuće je više od 3.500 evra.

Zbog toga kompanije kao što su 23andMe, Ancestry i MyHeritage njihove komplete za DNK testiranje ne nude u Francuskoj.

Zagovornici ovog zakona, koji je na snazi od 1994. godine, kažu da on sprečava ustupanje osetljivih genetskih podataka komercijalnim kompanijama, kao i porodične sporove koji mogu da nastanu usled neočekivanih rezultata testiranja.

Međutim, Artur naglašava da je Francuska jedina zemlja u Evropi u kojoj je upotreba ovakvih testova nezakonita.

Poznanstvo zahvaljujući zajedničkoj borbi

Pre nego što su joj roditelji saopštili da je začeta spermom davaoca, Odri je završila studije prava i specijalizovala se za oblast bioetike.

Zbog toga je potpuno razumela da je francuskim zakonom, koji je bio na snazi više od 30 godina, bila zagarantovana anonimnost davalaca sperme, čak i posle njihove smrti.

Međutim, Odri je začeta 1979. godine, pre nego što je taj zakon usvojen.

Dok je tragala za drugim ljudima začetim spermom davalaca koji su rođeni pre 1994. godine, srela je Artura.

On je napisao knjigu u kojoj je detaljno opisao želju da sazna više o njegovom biološkom poreklu.

Odri kaže da je bila zapanjena koliko je Artur precizno izrazio osećanja koja je ona teško uspevala da pretoči u reči.

Oboje su imali porodice koje su ih volele, ali su istovremeno želeli da saznaju više od nepoznatim ljudima koji su doprineli njihovom začeću.

Kada su se sreli, odmah su osetili međusobnu privlačnost.

Ali to je ujedno bio i problem.

Morali su da saznaju istinu o njihovim očevima, ali niko od nadležnih nije bio spreman da im je otkrije.

U potrazi za istinom

Posle višemesečne potrage, pronašli su lekara u južnoj Francuskoj koji je, za 900 evra u gotovini, uradio genetske analize.

Rezultat je pokazao da nisu u krvnom srodstvu.

Ali nisu bili sigurni da li mogu da mu veruju.

„Brinuli smo da je možda šarlatan", kaže Odri.

Razmišljali su da obave kućni DNK test radi potvrde rezultata, ali je Odri, kao advokatkinja, bila odlučna da postupa u skladu sa zakonom.

Zato je od 2010. godine pokrenula niz pravnih postupaka protiv francuskog sistema.

Želela je da sazna da li je njen davalac sperme još uvek živ i, ako jeste, da li i dalje želi da ostane anoniman.

Da li je mogla da dobije podatke koji ne otkrivaju identitet davaoca, na primer, koliko je puta donirao spermu, i da li bi Artur mogao da bude njen polubrat?

Svi njeni pokušaji su bili bezuspešni.

Najviši francuski upravni sud je 2015. godine odbio njenu poslednju žalbu.

Neposredno pre rođenja prvog deteta, jedan lekar je pristao da istraži informacije o njihovim davaocima sperme.

Prema francuskom zakonu, lekar ima potpuni pristup ovakvim podacima o njegovim pacijentima, ali nije ovlašćen da ih sa njima i podeli.

Lekar je saznao da njihovi davaoci sperme nisu rođeni iste godine, što znači da nije mogao da bude isti muškarac.

Bila je to informacija koja im je promenila život, ali do nje su došli samo zato što je lekar pristao da prekrši pravila.

„Potpuno je neverovatno, jer to znači da lekar može da zna više od mene... o meni". kaže Odri.

Čak i posle ovog saznanja, Artur je strahovao da bi mogli da budu u krvnom srodstvu, pa su na kraju ipak uradili kućni DNK test.

Aktivisti za pravo ljudi začetih spermom davalaca da saznaju njihovo poreklo kažu da francuska zabrana nije mnogo doprinela sprečavanju ljudi da rade kućne DNK testove.

Organizacija DNA Pass procenjuje da je ovaj test uradilo mnogo više od milion Francuza.

Mnogi ih naručuju preko prijatelja u zemljama u kojima su zakonski dostupni, ili kompanija za dostavu iz susednih zemalja.

Test je pokazao da nisu u krvnom srodstvu.

Pronalaženje bioloških očeva

Rezultati DNK testa su im ubrzo otvorili nova vrata.

Posle 30 godina razmišljanja o tome ko bi mogao da bude njegov biološki otac, Artur je konačno stupio u kontakt sa njegovim davaocem sperme na Božić 2017. godine.

Ali je Odri doživela veliki šok.

Među ljudima, čiji DNK se podudarao sa njenim, bila je žena po imenu Sofi, koju je Odri zastupala na sudu.

Njih dve su se borile za slična zakonska prava.

„Otkrila sam da je Sofi, čiji sam slučaj zastupala na sudu, moja biološka polusestra", kaže Odri.

Odri i Artur su uradili DNK test zajedno sa još osmoro ljudi začetih spermom davalaca koji se bore za pravo na pristup informacijama o poreklu.

Ispostavilo se da od njih desetoro, četvoro imaju istog davaoca sperme: Odri, njen polubrat Peter, Sofi, i Sofijin polubrat David.

To je pokazalo koliko je stvaran bio rizik da imaju zajedničkog davaoca sperme.

Neprocenjiv dar

Mnogo godina kasnije, podudaranje DNK sa čovekom iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) je na kraju Odri dovelo do njenog davaoca sperme - muškarca po imenu Filip, ali je on u međuvremenu preminuo.

Odrina majka je Filipovoj porodici poslala pismo u kojem im je zahvalila na njegovom „daru", koji je opisala kao „neprocenjiv".

Njegova porodica je pozvala Odri u posetu.

„Svima su oči bile pune suza", priseća se Odri.

Njegova sestra nije znala da joj je brat bio davalac sperme.

Ovo otkriće je pružilo Odri odgovore za kojima je tragala decenijama.

Saznala je pojedinosti o zdravstvenoj istoriji njene biološke porodice.

Videla je fotografije i stare video-snimke Filipa.

„Mogu da ga gledam, da vidim kako se kretao i da čujem njegov glas."

Pravna borba koju je vodila Odri, kao i Arturova knjiga, doprineli su usvajanju izmena zakona o začeću spermom davalaca u Francuskoj, koje ljudima začetim posle aprila 2025. godine omogućavaju da kada postanu punoletni dobiju podatke o identitetu njihovih davalaca.

Međutim, za sada, Francuska ostaje jedna od retkih zemalja u Evropi u kojima je kućno DNK testiranje i dalje zabranjeno.

To znači da Odri nastavlja pravnu borbu.

„Svako ima pravo da zna svoje poreklo i pravo da zna svoju istoriju", kaže ona.

Zasnovano na epizodi emisije „The Gift" emitovane na BBC Radiju 4

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Davalac sperme koji ima najmanje 500 dece: „Netfliksova serija o meni je obmana"
• Holandski davalac sperme ima 550 dece, sud mu naredio da prestane
• Blizu 200 dece začeto spermom davaoca sa genetskom mutacijom koja izaziva rak
• Beba koju su začele tri osobe rođena u Grčkoj
• „Iznajmljujem matericu“: U Kolumbiji cveta komercijalno surogat majčinstvo
• Kako je rat u Ukrajini promenio svetsku trgovinu surogat majčinstvom

( BBC Serbian Svi članovi )