Mogu li krupnije butine da vam pomognu da živite duže

Kejt Bouvi

BBC zdravlje

„Volela bih da nisu tako krupne.“

To je prva stvar koja bi padala na pamet britanskoj atletičarki Taši Tompson kad bi razmišljala o njenim butinama.

U nekim kulturama, vitke noge odavno se idealizuju kad su u pitanju standardi lepote.

„Ako ne ispunite ta očekivanja, možete da se osećate kao promašaj“, kaže Tompson za BBC Svetski servis.

Ali sve više dokaza ukazuje da se krupne butine nepravedno kritikuju i da su umesto toga povezane sa dugovečnošću.

Svako povećanje obima butina od pet centimetara povezuje se sa 18 odsto manjim rizikom od umiranja od bilo kog uzroka, pokazala je metaanaliza sprovedena na 25.000 učesnika.

Ali da li to stvarno znači da treba da pokušamo da povećamo veličinu naših butina?

Koje su prednosti krupnijih butina?

Razlog zašto su učesnici metaanalize iz 2020. godine živeli duže verovatno je taj što su imali jače mišiće nogu koji su uvećali njihove butine, smatraju stručnjaci.

„Postoje vrlo čvrsti dokazi da je jedno od tri tkiva koja se nalaze u butini, mišić, veoma snažno povezan sa zdravljem i dugovečnošću“, kaže Kler Stivs, profesorka starenja i zdravlja na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Kad imate veću mišićnu masu, to vam pomaže da regulišete nivo šećera u krvi, smanjujući rizik od dijabetesa, srčane bolesti i drugih hroničnih bolesti.

Manje butine bile su povezane sa povećanim rizikom od srčane bolesti i smrti i kod muškaraca i kod žena u studiji iz 2009. godine objavljenoj u Britanskom medicinskom časopisu.

Snažne butine mogu i da spreče krhkost i poboljšaju samostalnost starijim ljudima.

„Kvadricepsi su veoma važni za fizičku funkciju u poznijim godinama zato što vam oni omogućuju da ustanete iz fotelje i krećete se unaokolo“, objašnjava Stivs, koja je i specijalistkinja za gerijatriju u bolnici Gaja i Svetog Tome u Londonu.

Snaga koju mogu da proizvedu naše noge povezana je sa garancijom da će i naš mozak bolje stariti.

Studija koja je merila snagu nogu kod više od 300 bliznakinja pokazala je da je ona sa većom snagom u nogama na početku studije imala bolju kognitivnu funkciju i moždanu strukturu deset godina kasnije.

Ali zašto?

Aktivni mišići proizvode hemikalije za koje naučnici misle da mogu da zaštite naš mozak kako starimo smanjivši inflamacije i zaštitivši moždane mreže.

„Postoji i snažni efekat fizičke aktivnosti na naš imuni sistem“, dodaje Stivs, koji je sprovela ovu studiju.

Jedna druga studija sa KCL-a koja se bavila izuzetno aktivnim starijim biciklistima pokazala je da su imali mladalačke imune sisteme, u nekim slučajevima one koji su mogli da se mere sa ljudima u dvadesetim.

Kako do jačih butina?

Instruktorka fitnesa Elizabet Dejvis saglasna je da ljudi treba da se usredsrede na sticanje mišićne mase zarad dugovečnosti, umesto da menjaju konkretan oblik butina.

„Ako ste godinama želeli da vam butine manje, veće, drugačije, vreme je da više ne razmišljate tako.

„Usredsredimo se na ono što vaše butine mogu da urade“, dodaje Dejvis.

Ona ističe da butine mogu biti manje ili veće, ali da i dalje budu snažne.

Usredsređivanje na snagu umesto na veličinu potkrepljuju i naučni podaci.

Studija iz 2006. godine sprovedena na ljudima u sedamdesetim pokazala je da su slabi mišići nogu snažniji predskazatelj umiranja tokom studije nego prosto imanje manjih mišića.

Ako želite da pojačate snagu butina, trening sa opterećenjem je zlatni standard, kaže Dejvis.

Dizanje tegova ima dodatnu korist od poboljšanja gustine kostiju i sprečavanja osteoporoze - stanja koje oslabljuje kosti, čineći ih krhkim i sklonijim lomljenju.

Zacrtati sebi cilj da trenirate noge dva, tri puta nedeljno sjajno je za početak, predlaže Dejvis.

„To je ključno - dogovoriti se sa samim sobom oko vaše jedinstvene početne tačke, a onda vremenom samo povećavati izazov“, dodaje ona.

Trening sa tegovima možda nije vaš omiljeni oblik vežbe, ali Dejvis ohrabruje klijente da razmišljaju o njemu kao o delu rutine oko kojeg nema pregovora.

„Ni ja ne volim da čistim zube koncem, ali radim to zato što znam da će pomoći mojoj oralnoj higijeni“, kaže ona.

Dejvis nas podstiče da razmišljamo o malim stvarima „koje čine da uživamo u treningu sa tegovima zato što osećamo opipljive koristi od njega.“

„Stalno slušam: 'Podigla sam unuka i nosila ga 100 metara i bilo je lako'.

„'Odvukao sam kompost sve do kola i potom ga podigao u gepek bez problema'".

Da li salo na butinama donosi bilo kakvu korist?

Salo na butinama nije onoliko loše kao salo u drugim predelima tela, naročito kad se uporedi sa salom oko stomaka, za koje Stiv kaže da može da bude posebno problematično.

Salo oko organa, zvano visceralno salo, dolazi sa pojačanim rizikom od dijabetesa tipa 2, srčane bolesti i metaboličkog steatohepatitisa povezanog za disfunkcijom (MASH) koji mogu da vas dovedu u povećani rizik od insuficijencije jetre i kancera.

Manja telesna mast čak može da odigra zaštitnu ulogu, jer ćelije masti u ovoj oblasti mogu da zatoče štetne masne kiseline, pokazale su studije.

To znači da manja telesna mast može da smanji LDL, poznat kao 'loš' holesterol, podigne HDL, 'dobar' holesterol i smanji nivo šećera u krvi.

Salo takođe može biti korisno jer služi kao rezerva energije u vanrednim situacijama tokom bolesti, što je posebno važno za starije ljude.

Drugo glavno tkivo u butini je kost.

Kako starimo, možemo da gubimo mišićnu masu i snagu kroz proces starenja zvan sarkopenija.

Sarkopenija ubrzava osteoporozu, što navodi naše kosti da gube gustinu i postanu krhke.

Dakle, imati snažne kosti, koje možete da ojačate kroz trening s opterećenjem, takođe je korisno za starenje, kaže Stivs.

Slavite snagu

Usredsređivanje na ono šta njene butine mogu da uradite pomoglo je Tompson, osnivačici britanske zajednice Crne devojke trče, da počne drugačije da razmišlja o njima.

Kad je dobila ćerku, to ju je navelo da promeni rečnik koji koristi da bi ih opisala.

„Umesto da ih zovem debelim ili krupnim, zovem ih snažnim“, kaže Tompson, koja je trčala ultramaratone i triatlone.

„Svi mi dolazimo na svet u različitim oblicima i veličinama - suština je u tome šta naše telo može da uradi, a ne kako izgleda“, dodaje ona.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Celulit: Mala udubljenja, veliki problemi i još veća zarada
• Kad je idealno doba dana za trening za žene i muškarce
• Kako je Jozef Pilates stvorio vežbe inspirisan mačkama i bebama
• "Starite bolje uz odgovarajuće vežbe"
• Pet vežbi zbog kojih ćete se osećati sjajno
• 'Do boljih rezultata': Trening u ritmu tela

( BBC Serbian Svi članovi )