Razvod, pametni telefoni i kontrola: Uvid BBC-ja kako talibani vladaju Avganistanom
Pošto je pokušao da je nagovori da izbjegne razvod, guverner kasnije priznaje da su žene „nepromišljene“ i da im „manjka pameti“, što je propraćeno smijehom muških zvaničnika, telohranitelja i starešina oko njega
Kavun Hamuš, BBC Svetski servis, Šebergan, Kabul i Kandahar
Guverner Abdula Sarhadi daje novac za lečenje dečakove slomljene ruke i deli sredstva za lokalnu džamiju, a onda, u njegovoj kancelariji u severnom Avganistanu, dolazi do zapanjujućeg razgovora.
Mlada žena govori bivšem talibanskom komandantu sive brade da želi da se razvede od muža, koga optužuje za višemesečno zlostavljanje i stalna premlaćivanja.
Ona neće ni da čuje za neko drugo rešenje.
U zemlji u kojoj je devojčicama zabranjeno obrazovanje u srednjim školama, ova 18-godišnjakinja izlaže vlastite argumente smireno i samouvereno, lica potpuno skrivenog iza vela i sunčanih naočara.
„Da postoji bilo kakva šansa da živimo zajedno, ne bih bila ovde... Donela sam odluku“, kaže ona.
Pošto je pokušao da je nagovori da izbegne razvod, guverner kasnije priznaje da su žene „nepromišljene“ i da im „manjka pameti“, što je propraćeno smehom muških zvaničnika, telohranitelja i starešina oko njega.
Ovaj trenutak pruža redak uvid u svakodnevne realnosti talibanske vladavine, pet godina pošto su 2021. srušili vladu koju je podržavala Amerika i njeni saveznici.
Za to vreme, žene su izbačene sa većina radnih mesta, zabranjen im je pristup univerzitetima i ne smeju da putuju same ili posećuju parkove ili centre za razonodu.
Prilikom susreta u razmaku od dve godine, BBC je stekao neobičan pristup uticajnim ličnostima u ekstremističkom islamističkom pokretu, provodivši vreme sa muškarcima koji su nekada planirali samoubilačke napade ili provodili godine u podzemnim skloništima, ali su sada zvaničnici i vojnici.
Talibani su došli na vlast tvrdeći da su se promenili, ali mnogi od njihovih političkih stavova slični su tvrdokornoj interpretaciji šerijatskog zakona, islamskog religioznog prava, koji su nametnuli 1990-ih.
Muškarci koje smo sreli delovali su kao da žele da se predstave kao razumni ljudi, a opet nisu želeli da govore o nekadašnjem nasilju koje su vršili.
A primetili smo i trenutke nelagode između vladara i onih nad kojima vladaju.
- Šta je sve Avganistankama zabranjeno u javnosti
- „Pod vlašću talibana, biti žena je jednako smrti, one dišu, ali su mrtve"
- Tajni dnevnici žena u Avganistanu: „Mogla bih da umrem od gladi jer ne smem da izađem iz kuće i niko ne bi znao"
Guverner Sarhadi kaže da Tuba (nije joj pravo ime) treba da ostane u braku.
„Zapitaj se: 'Ko će me oženiti kad dobijem razvod?'", kaže Sarhadi.
„Moraćeš da praviš mnogo kompromisa ili ćeš izgubiti dostojanstvo i čast.“
„Gospodine guverneru, moje dostojanstvo i čast su već uništeni“, odgovara ona.
Njen muž sluša, čekajući na red da govori.
Prema šerijatskom zakonu, žena koja zahteva da njen muž pristane na razvod možda će morati da vrati deo novca ili čitavu sumu koju je dobila od njega kad su se venčali.
Često se sklapa finansijski sporazum.
Ali muž ove žene kaže da želi četiri puta veću sumu, koju njena porodica odbija da plati.
Guverner kaže da žena treba da dobije vlastitu sobu.
Dodaje da će zvaničnici upozoriti muža da je ne tuče - „inače će završiti u zatvoru“.
Nezadovoljan, Tubin otac kasnije kaže za BBC da će porodica tražiti razvod preko suda, iako je, prema talibanskom pravosudnom sistemu, ženi veoma teško da dobije razvod bez muževljevog pristanka.
Pogledajte video: Glad, ženska prava i privreda - pet godina vladavine talibana
Sarhadi je bio vojni komandant tokom prve vladavine talibana 1990-ih.
Bio je među hiljadama pobunjenika koji su se predali krajem 2001. godine kad je koalicija predvođena Amerikom svrgla grupu s vlasti.
Nekoliko godina je držan u američkom pritvoru u Gvantanamu, ali je na kraju pušten.
Kad su talibani povratili vlast, postao je guverner - prvo u pokrajini Bamijan, a potom kad smo ga sreli krajem juna u gradu Šeberganu u pokrajini Džavzdžan.
Nedavno je postao zamenik komandanta vojnog korpusa u severnoj pokrajini Kunduz.
Tipkajući po starinskom mobilnom telefonu sa sićušnim ekranom, on kaže da je skorašnja zabrana korišćenja pametnih telefona za zvaničnike usporila stvari.
„Ranije ste mogli da pošaljete brzu poruku... pošaljete dokumente i dobijete brzi odgovor.“
Ako bude rekao još nešto o zabrani, „nastaće problemi“, dodaje.
Ali u drugim aspektima njegov pogled na svet deluje uglavnom nepromenjen u odnosu na talibanske stavove od pre 25 godina.
Tada je bio vojni komandant u Bamijanu, gde su talibani dizali u vazduh drevne džinovske statue Bude, izazvavši šok i osudu međunarodne zajednice.
Isprva pokušava da izbegne naša pitanja o arheološkom nalazištu, ali na kraju kaže:
„Uništio sam ga vlastitim rukama.“
„Sve što smo radili i radimo u skladu je sa smernicama i božjim zakonom...
„Razbijamo idole umesto da ih prodajemo. Zašto bih za tim žalio? Bila je to božja volja.“
- U fotografijama: Dirljiva 3D projekcija statue Bude koju su uništili talibani
- Avganistan ukratko - hronologija
- Talibani, Islamska država i Al Kaida - u čemu je razlika
U prestonici Kabulu, sreli smo još jednog višeg talibanskog zvaničnika koji je zamenio nasilnu prošlost ulogom u vladajućoj administraciji.
Habibula Badr nas vozi ulicama u oklopnom vozilu.
On kaže da je prethodno bio „zadužen za operacije napadača samoubica“ u Kabulu.
„Veoma dobro poznajem sve puteve i ulice... imali smo sve informacije koje su nam bile potrebne o Kabulu i njegovim uličicama“, kaže on.
„Bilo je oblasti koje su zahtevale dugo planiranje.“
U talibanskim samoubilačkim napadima poginulo je hiljade ljudi u Avganistanu, među njima mnogi civili.
Badr je, međutim, oprezan kad govori o prošlosti, plašeći se da ne „uznemiri ljude“ i „otvori stare rane“.
Upitan za smrt civila, on kaže da su talibani napadali američke konvoje i da su pozivali civile da se klanjaju stranih baza.
Kad god pokušam da ga pitam za neki konkretan napad koji se odigrao u civilnim oblastima, on izbegava odgovor.
Trenutno je na pauzi od zvaničnih funkcija zbog medicinskog lečenja, ali je prethodno bio zamenik šefa zatvora za čitavu zemlju i vodio je upravo zatvor u kom je držan pod smrtnim kaznom za vreme prethodne vlasti.
Badr nas poziva da mu se pridružimo na plemenskom okupljanju, gde će mu šef dobrotvorne fondacije uručiti orden.
Ali stvari tamo polaze u neočekivanom pravcu.
„Gospodin Badr je ponos Avganistana i veliki borac“, kaže sultan Muhamed Talai.
„Ali imam i jednu pritužbu. Da su škole i obrazovanje otvoreni za sve, bio bi to veliki uspeh za Avganistan.
„Nadam se da vas ovo ne vređa.“
Sledi neprijatna tišina, dok je njegova publika nesigurna kako da reaguje.
Talaijev mikrofon se po hitnom postupku uklanja.
Posle svega, on za BBC kaže: „Tražio sam da se ponovo otvore škole za devojke... potraga za znanjem je obaveza i za muškarce i za žene u islamu.“
„Bilo je i drugih stvari koje sam želeo da kažem, ali mi nisu dali više da govorim“, dodaje.
Oni koji se javno pobune često se suočavaju sa mnogo težim posledicama.
Žene nam govore o dubokom očajanju zbog srušenih snova ograničenjima obrazovanja i o prijateljicama zatvorenim zbog protestovanja.
Većina novinara sa kojima smo razgovarali rekli su nam da ih je pozvala ili saslušala talibanska obaveštajna služba Estikbarat.
BBC je izneo neke od ovih pritužbi portparolu talibanske vlade poznatom kao Zabihula Mudžahid.
On je javno lice talibanske vlade od 2021. godine.
I dalje koristi pseudonim kojim se služio godinama tokom pobune, ali nam je rekao da mu je pravo ime Tahir Šah Sediki, objavivši ga javno prvi put.
U raskošnom pres centru koji su za prethodnu vladu finansirali Amerikanci, pitamo ga za prvu konferenciju za štampu koju je održao ovde, dva dana pošto su talibani preuzeli kontrolu nad zemljom.
Tada je poručio svetu da će talibanska vlada dozvoliti ženama da rade i uče „u našim okvirima“ i da će biti „veoma aktivne“ u društvu.
Zbog čega nisu održali reč?
„Mi smo posvećeni pravima žena, slobodi govora i drugim stvari u okviru šerijatskog zakona“, odgovara on.
„Mi moramo sve da posmatramo kroz prizmu šerijatskog zakona.“
Dozvoljavanje ženama da rade u kancelarijama kao što je njegova bi „dovelo do amoralnosti“, a „njihovo dostojanstvo bi bilo narušeno“, dodaje on.
On kaže da je pitanje obrazovanja žena „predmet tekuće rasprave... potrebno nam je šerijatsko rešenja za njega“.
Upitan za talibansko gušenje medijskih sloboda, odgovara:
„U društvu kao što je avganistansko mi imamo naša ograničenja.
„Ne smemo da dozvolimo medijima da objavljuju kakvu god propagandu žele.
„Ne smeju da emituju ništa protiv islamskih zakona i običaja.“
Sedište talibanske vlade je u Kabulu, ali Mudžahid provodi mnogo vremena u južnom gradu Kandaharu, kolevci talibana, kojeg neki sada smatraju de fakto prestonicom.
Tražimo da se sastanemo sa talibanskim vrhovnim vođom Hibatulahom Akhundzadom, koji tu boravi.
On se retko pojavljuje u javnosti i nikad nije dao intervju medijima - govore nam da to u ovom trenutku neće biti moguće.
Ograničenja su pooštrena u Kandaharu otkako sam ga poslednji put posetio pre dve godine.
Sada muškarci moraju da nose brade.
Radio stanicama nije dozvoljeno da puštaju muziku ili emituju ženske glasove i nije nam bilo dozvoljeno da snimamo u gradu.
Pogledajte i ovaj video: Knjigama protiv zabrana - Avganistanka koja prkosi talibanima
Na dva sata vožnje odatle, duž prašnjavih drumova, neki od najvernijih bivših boraca grupe pokazali su BBC-ju staru tajnu mrežu pećina u kojoj su se krili pobunjenici.
Abid Lalai, bivši borac koji sada čuva kontrolni punkt u sklopu snaga bezbednosti pod Ministarstvom unutrašnjih poslova, pokazuje nam rupe kroz koje je pucao i mesta na koje nekada odlagao Kuran i automatsku pušku AK-47.
Njegov nadređeni Abdul Samad pokazuje nam neobeleženo groblje, rekavši da mu je otac sahranjen na njemu, ubijen u borbama za talibane.
Oblast je jedna od najsiromašnijih u zemlji za koju UN kaže da troje od četvoro ljudi ne može da namiri najosnovnije potrebe.
Samad tvrdi da su lokalnom stanovništvu očajnički potrebni voda, putevi i klinike.
„Zvaničnici talibanskog emirata nas nisu zaboravili“, kaže Samad.
On govori da su lideri verovatno zauzeti nekim drugim prioritetima.
„I dalje se nadamo, postaraće se za nas u nekom trenutku.“
Pet godina otkako su talibani započeli drugi period vladavine, siromaštvo, nezaposlenost i ekonomska nestabilnost ostaju glavne brige ljudi.
Talibanski zvaničnici sa kojima smo razgovarali kažu da rade na njihovom rešavanju, ali smo sreli neke druge ljude koji veruju da su glavni problem u zemlji upravo oni.
„Nemam reči kako je grupa koja nema nikakvo razumevanje života odjednom na vlasti“, kaže Hoda (nije joj pravo ime), žena koja je protestovala na ulicama kad su se talibani vratili na vlast.
„Žene ne mogu da prihvate ovu situaciju“, kaže ona za BBC.
„Oni mogu da pooštravaju ograničenja, ali ona neće ostati večno ovako.“
„Mislim da se talibani plaše obrazovanih žena“, dodaje ona.
„Zato i ograničavaju žene. Žele neobrazovane žene da one ne bi mogle da odgajaju pametne muškarce.
„Zato što bi to onda bio kraj talibanima.“
Dodatno izveštavanje: Hafizula Maruf
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Talibani: Ko je ko na vrhu
- Crni jastrebovi i hamviji - američka vojna oprema u rukama talibana
- Pet godina od dolaska talibana na vlast, ima li Zapad bilo kakav uticaj
- Razdor među talibanima zbog gašenja interneta: BBC istraga
- Šta se desilo ženama koje su se pobunile protiv talibana
- Prodavanje dece za parče hleba: Očevi u Avganistanu prinuđeni da donose nemoguće odluke
( BBC Serbian Svi članovi )