Naučnici otkrili trajno oštećenje dječjeg mozga - da li je krivac malarija

Džozef Natembo je bio tek detence kad je preživeo malariju.

U ono vreme, njegova majka Marija (54) osetila je veliko olakšanje i bila je sigurna da je najgore prošlo.

Ali skoro dve decenije kasnije, ovaj 18-godišnjak iz Ugande ima poteškoće u učenju za koje doktori veruju da bi mogle biti povezane sa infekcijom koju je preležao kao mali.

Matematika mu posebno teško ide, a brojke opisuje kao „zbunjujuće“ i od tada je ponavljao jednu školsku godinu.

Majka se brine za njegovu budućnost, plašeći se da bi poteškoće u školi mogle da mu ograniče buduće izbore za posao.

Džozef je bio jedno od 1.400 dece u Ugandi koje su pratili istraživači dugoročne studije Uticaj malarije na neurobihejvioralni razvoj (MIND), proučavajući posledice teške malarije.

Novo istraživanje objavljeno u Časopisu američkog medicinskog udruženja (JAMA) sugeriše da Džozefovo iskustvo - posebno sa matematikom - možda nije toliko neuobičajeno i moglo bi da odražava širi obrazac među decom koja prežive teške oblike ove bolesti.

Malariju izazivaju paraziti koje prenose komarci i, sve do sada, dugoročne posledice po učenje kod onih koji prežive malariju nisu bile dobro istražene.

'Skriveni ožiljak'

Studija je pokazala da deca zaražena teškim oblikom malarije mogu da pretrpe oštećenje mozga koje utiče na to kako uče godinama posle prvobitne infekcije.

Oštećenje se ponaša kao „skriveni ožiljak“, kaže profesor Čandri Džon, vodeći autor studije i profesor pedijatrije na Univerzitetu u Indijani u SAD.

„Može da izgleda na prvi pogled kao da je detetu dobro“, kaže on.

„Ali testiranje može da otkrije hroničnu povredu mozga koja postaje očigledna tek u školskoj učionici.“

Studija, koju je u Ugandi predvodio Pol Bangirana, docent psihijatrije na Univerzitetu Makerere u Kampali, pratila je decu lečenu od 2008. od dva tipa teške malarije.

Ranije provere pokazale su da neka od njih pokazuju znake kognitivnog oštećenja, što utiče na njihovo razmišljanje i učenje, u roku od jedne ili dve godine posle inficiranja teškom malarijom.

Ali najnovije analize sugerišu da ove posledice mogu trajati mnogo duže.

Ukupno 939 dece je bilo pregledano ponovo, neka i do 15 godina posle dobijanja cerebralne malarije ili teške anemije izazvane malarijom.

Cerebralna malarija je najteži oblik ovog stanja.

Ona se javlja kad se zaražena crvena krvna zrnca uglave u malim krvnim sudovima u mozgu, ograničavajući protok krvi i izazivajući oticanje.

To može da dovede do kome i, u nekim slučajevima, smrti.

Uz tešku anemiju, koja se dešava kad telo ne proizvodi dovoljno crvenih krvnih zrnaca, veruje se da utiče na i do dva miliona dece svake godine, uglavnom u pod-saharskoj Africi.

Niži IQ

Deca u studiju su bila testirana iz matematike, čitanja, pažnje i sveukupne sposobnosti mišljenja.

U proseku, oni koji su preživeli tešku malariju imali su rezultate ekvivalentne oko tri do sedam poena IQ niže nego oni koji nikad nisu imali infekcije.

„Za jedno dete, to možda ne menja ono što ono može da uradi na masivnom planu“, kaže doktorka Odri Džon, šefica infektivnih bolesti u dečkoj bolnici u Filadelfiji, koja nije učestvovala u studiji i nije u srodstvu sa doktorom Čendijem Džonom.

„Ali kad prevedete to na stotine hiljada dece, taj kognitivni udarac je masivan.“

Čak i male promene u učenju mogu da utiču na buduće poslovne prilike i, na širem nivou, ekonomsku produktivnost u jednom domaćinstvu ili čak u čitavoj zemlji.

„A polovina svetske dece živi u endemski malarijskoj oblasti, tako da je polovina svetske dece potencijalno ugroženo“ dodaje ona.

Iako su istraživači uvažili faktore kao što su socio-ekonomski status i obrazovanje i primetili da je pristup zdravstvu takođe mogao da utiče na rezultate, otkrili su da su deca imala značajno lošije rezultate u matematici od one koja nisu preležala bolest.

Sposobnost čitanja, međutim, uglavnom je ostala netaknuta.

„Matematičke sposobnosti su nešto što deca moraju da unapređuju do sledećeg nivoa obrazovanja“, kaže Čendi Džon.

„Stoga malarija može da ima posledice po sposobnost odlaska na koledž ili čak srednju školu.“

Zaostajanje u školi

Pre nego što se Džozef razboleo, Marija, majka četvoro dece, kaže da je bio „normalno dete“ koje je volelo da se igra sa braćom i sestrama.

Godine 2009, kad je imao dve godine, Džozef je dobio visoku temperaturu i počeo da povraća pre nego što mu je postavljena dijagnoza cerebralne malarije.

U ono vreme, Marija se plašila da neće preživeti, znajući da deca koja se razbole „često preminu“.

Posle više nedelja neprestanih ulazaka u bolnicu i izlazaka iz nje, Džozef se oporavio.

Ali kad je imao sedam godina, dok je bio u osnovnoj školi, počeli su da se javljaju prvi problemi.

„Nije imao dobar učinak iz matematike“, kaže Marija.

„Sabiranje, oduzimanje - sve mu je to bilo problem.“

Džozef veruje da bi to mogao da bude razlog zašto su mu teški predmet zasnovani na brojkama uopšte, kao što su hemija i fizika.

„U poređenju sa njegovom braćom i sestrama, koji imaju vrlo dobro ocene, on ih nema“, kaže ona.

Marija je bila pozivana u školu nekoliko puta tokom godina od nastavnika koji su bili zabrinuti zbog Džozefovih rezultata.

Čak i kad je angažovala privatne časove kod kuće, nastavio je da zaostaje dok mu je stalno koncentracija opadala.

„Ne bi mogao da se smiri... pažnja mu je lutala“, kaže ona.

Od nekih od njegove braće i sestara očekuje se da krenu na fakultet, ali Marija kaže da bi Džozef mogao da ima problema da pođe istim putem.

Uprkos ovome, Džozef kaže da se nada da će otvoriti malu firmu koja će prodavati automobilske delove kad završi školu.

Naučnici još ne razumeju do kraja kako cerebralna malarija ili teška anemija mogu da dovedu do kognitivnog oštećenja.

Studija ne može definitivno da dokaže da teška malarija izaziva oštećenje mozga.

Umesto toga, ona pokazuje snažnu vezu između bolesti i dugoročnih problema sa razmišljanjem i učenjem.

Naredna faza njihove studije će koristiti magnetnu rezonancu mozga da bi istražila kako infekcija utiče na različite delove mozga.

Prethodne studije pokazale su da teška malarija može da dovede do paralize, oštećenih motornih sposobnosti i vizuelne koordinacije.

Takođe je povezana sa moždanim udarima, gubitkom vida, bihejvioralnim problemima i hiperkinetičkog poremećaja (ADHD).

• Svetski dan borbe protiv malarije: Ubod koji može da košta života
• Istorijski trenutak - odobrena vakcina protiv malarije u Africi
• Slučajno otkriće koje bi moglo da pomogne u borbi protiv malarije

Globalni problem

Malarija je 2024. izazvala procenjenih 282 miliona slučajeva oboljevanja i 610.000 smrti u svetu, što je skok u odnosu na prethodnu godinu i 598.000 smrti, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).

Većina smrti je među malom decom u Africi.

Iako je ostvaren napredak u smanjenju broja smrti u svetu od početka novog veka, napredak je posustao poslednjih godina.

Iako je potvrđeno da je u 47 zemalja potpuno iskorenjena malarija, druge - među kojima su Etiopija, Madagaskar, Avganistan i Jemen - doživele su skok u broju slučajeva.

SZO je pripisala ponovno javljanje bolesti delom klimatskim promenama, koje su stvorile vrele, vlažne uslove u kojima komarci napreduju i oterale insekte nosioce bolesti u prethodno nezahvaćene oblasti.

Krivi su i narastajuće otpornost na lekove koji se koriste za lečenje malarije i ubijanje parazita, kao i smanjenje finansiranja, kaže SZO.

I dok se malarija širi u nove regione, stručnjaci upozoravaju da bi ovo moglo da ostavi šire populacije koje nisu izgradile imunitet na malariju ugroženim na teže oblike bolesti.

„U nekim delovima Jugoistočne Azije, vidimo teže oblike malarije kod tinejdžera i mlađih odraslih osoba“, kaže Čendi Džon.

„Oni nisu razvili isti nivo imuniteta."

Šta dalje?

Uvedene su dve vakcine protiv malarije, među njima vakcina RTS,S, sa ciljem sprečavanja težih oblika bolesti kod dece u pod-saharskoj Africi.

Zaključno sa novembrom 2025, poslato je više od 40 miliona doza u 24 afričke zemlje, prema UNICEF-u.

„Fantastično je što imamo ove nove preventivne metode lečenja i to što spasavamo živote deci“, Odri Džon.

„Ali to nje dovoljno, ne možemo se zaustaviti na tome. Očigledno moramo biti bolji u zaštiti i lečenju miliona koji je već imaju.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Lek koji malariju izvlači iz skrovišta
• Kako klimatske promene i vakcine utiču na rat protiv malarije
• Male boginje ponovo vrebaju
• Vakcina protiv malarije može da promeni svet, tvrde naučnici

( BBC Serbian Svi članovi )