Hoćemo li moći da rađamo bebe u svemiru

Astronautička zajednica daje krupna obećanja.

U maju je američka svemirska agencija NASA iznela detaljne planove za program od 20 milijardi dolara za izgradnju stalne baze na Mesecu na nuklearni i solarni pogon.

Ova svemirska agencija želi da do 2032. godine ljudi mogu da žive na Mesecu u „polutrajnom" smeštaju.

NASA pravi i planove da prvi put pošalje ljude na Mars, a za to putovanje, kažu, biće potrebno između sedam do deset meseci.

Ali ako ikada budemo želeli da živimo na duže staze izvan Zemlje, moraćemo tamo i da se razmnožavamo, što znači da treba naći način da se ljudi prilagode nekim nepoznatim uslovima života.

Za razliku od Zemlje, koja je zaštićena magnetnim poljem i gustom atmosferom, površine mesta Meseca i Marsa, na primer, neprestano su bombardovane visokim stepenom svemirske radijacije.

A budući da su manji od Zemlje, gravitacija koju bismo tamo iskusili mnogo je slabija.

A treba se izboriti i sa procesom stizanja do odredišta - svemirsko putovanje na duge staze može da utiče na ljudsko telo i, stoga, njegov potencijal za razmnožavanje, na načine koje još ne shvatamo sasvim do kraja.

Čak i ako trudnoća na drugoj planeti, ili čak i u otvorenom svemiru, zvuči kao nešto iz naučne fantastike, sve veći broj naučnika počinje pomno da se bavi ovom temom.

Pogledajte video: Mogu li ljudi da dobiju bebu u svemiru

Od naučne fantastike od naučnog istraživanja

Doktorka Nikol Mekferson viša je predavačica na Univerzitetu u Adelejdu, u Australiji, i vodi Grupu za biologiju spermatozoida i embriona u Masonskom centru za muško zdravlje i blagostanje.

Počela je da se bavi idejom razmnožavanja u svemiru nakon što je sa mužem pogledala dokumentarac o svemiru.

„Ono što je započelo kao potencijalno mali i zabavni naučnofantastični projekat sa strane sada se pretvorilo u krupnu oblast istraživanja“, kaže Mekferson.

Zajedno sa timom istraživača, izmerila je navigacione sposobnosti spermatozoida u lavirintu, napravljenom tako da oponaša reproduktivni trakt, kad je izložen uslovima mikrogravitacije kojima ste izloženi u otvorenom svemiru.

Otkrili su da se neki spermatozoidi potpuno izgube, tako da je 50 odsto manje spermatozoida sposobno da stigne do kraja lavirinta nego kod kontrolne grupe sa normalnom gravitacijom.

Iako studija nije oponašala uslove gravitacije na konkretnim planetama kao što je Mars, Mekferson kaže da je to demonstriralo ulogu koju Zemljina gravitacija igra u normalnom ponašanju spermatozoida.

„Ovo potcrtava da postoji fundamentalna gravitaciona sila koju spermatozoidi koriste kod prirodnog začeća“, kaže ona.

Izazovi gravitacije ne svode se samo na začeće.

Istraživači su proučili i uticaj mikrogravitacije u prva 24 sata razvoja embriona kod miševa.

„Bilo je lošijih ishoda. Dakle, loš razvoj embriona i loše karakteristike tog ranijeg embriona takođe“, kaže Mekferson.

„Mikrogravitacija utiče na to kako se ćelije dele, organizuju i komuniciraju, a sve su to ključni procesi za oplođavanje i rani razvoj embriona“, kaže doktor Fati Karuja, viši istraživački naučnik u NASA-i.

Izloženost radijaciji

Drugi veliki izazov u svemiru je radijacija.

Već se zna da je ona štetna po zametne ćelije - specijalizovane ćelije koje se razviju u spermatozoide kod muškaraca i u jajne ćelije kod žena.

Magnetno polje Zemlje štiti nas od najgore radijacije u svemiru, ali izvan njega, čak i na Marsu, to je sasvim druga priča.

Specijalista za aeronautičku medicinu na turskom Univerzitetu zdravstvenih nauka doktor Abdurahman Engin kaže da galaktičku kosmičku radijaciju (GCR) proizvode kosmički događaji kao što su zvezdane eksplozije zvane supernove.

A ove eksplozije sadrže čestice koje mogu prodreti kroz štit svemirskih letelica i duboko u ljudska tkiva, što je više od radijacije koja se sreće na Zemlji.

On je sproveo studiju da bi odgovorio na prosto pitanje - da li bi količina GCR-a za hipotetičku trudnoću u budućoj misiji na Marsu premašila stepene radijacije koji se smatraju bezbednim za trudnoću na Zemlji.

„Nažalost, odgovor je izgleda pozitivan“, kaže on.

Tokom procenjenog šestomesečnog putovanja sa Zemlje na Mars, trudna astronautkinja bi mogla biti izložena između 90 i 300 milisiverta kumulativne radijacije.

To daleko premašuje granicu od pet milisiverta za profesionalnu izloženost tokom trudnoće koju preporučuje američki Nacionalni savet za zaštitu i merenje radijacije.

Tako visoka izloženost može da predstavlja značajne rizike po embrione i fetuse u najranijim stadijuma razvoja, potencijalno oštetivši njihov DNK.

„Zbog rapidne deobe ćelija i formiranja organa tokom raznog razvoja čak i mali poremećaji strukture DNK, obnove DNK i rasta ćelija mogu potencijalno da dovedu do doživotnih posledica“, kaže Engin.

Ti rizici podrazumevaju pobačaj, ograničen rast, urođene abnormalnosti, neurološke defekte i povećani doživotni rizik od kancera za dete.

• Kako DNK test može da promeni nečiji život
• Kako će ljudi izgledati u budućnosti
• Na Mesecu ima više vode nego što se mislilo

Doktor Engin kaže da bi neka tehnologija, kao što su štitovi svemirskih letilica ili planiranje misija tokom određenih faza solarnog ciklusa, mogli da smanje rizike, ali da je „izuzetno teško“ potpuno blokirati GCR.

Radijacija i mikrogravitacija zajedno „utiču na biologiju na fundamentalnom nivou“, prema Karuji .

Ali postoje i drugi izazovi.

„Let u svemir takođe remeti regulaciju hormona, cikluse sna i cirkadijalni ritam, od čega je sve tesno povezano sa reproduktivnim zdravljem“, kaže on.

On objašnjava da kada se ovi faktori spoje, to može da poremeti sve, od kvaliteta sperme ili jajnih ćelija unutar jajnika, do hormona neophodnih za rast fetusa tokom trudnoće.

Pogledajte video: Planovi NASA-e za stalnu bazu na Mesecu

Lekcije iz biologije

Razumevanje da li ljudi mogu da se razmnožavaju u svemiru ključno je kad se razmišlja o održavanju života izvan Zemlje.

Ali je važno i zbog zaštite astronauta, kaže Jan Bernd Stukenborg, profesor molekularne i celularne biologije na Univerzitetu u Upsali, u Švedskoj.

Iako se ljudi još ne razmnožavaju svemiru, kaže on, astronauti i njihove zametne ćelije već su izloženi ovim stanjima, a istraživanje uticaja radijacije na zametne ćelije moglo bi da pomogne da se razviju načini kako da se oni zaštite.

„Ako postoji problem sa ćelijom kože zbog putovanja u svemir, ćelija kože će umreti zajedno sa vama kad vi budete umrli“, kaže Stukenborg.

Ali oštećenje zametnih ćelija moglo bi da se prosledi sledećoj generaciji, čak i ako astronauti još ne pokušavaju da se razmnože u svemiru.

„Stoga, mislim da su ove studije izuzetno važne“, kaže on.

Pogledajte video: Kako astronauti unose tečnost dok su u svemiru

Mekferson kaže da više istraživanje u ovoj oblasti može da nam pomogne da razumemo druge, fundamentalnije stvari u vezi sa ljudskom biologijom.

Na primer, njeno istraživanje pokazalo je da su spermatozoidi koji su uspeli da stignu do kraja lavirinta u eksperimentima posedovali osobine koje su im takođe dale prednost tokom oplodnje i ranog razvoja.

„Ako budemo mogli dodatno da razumemo šta je to kod tih spermatozoida što im pomaže da stignu do kraja, onda bismo zapravo mogli da ih proberemo za vantelesnu oplodnju ili poljoprivrednu vantelesnu oplodnju“, kaže ona.

Pogledajte i ovaj video: Zašto se broj spermatozoida prepolovio u poslednjih 40 godina

Muška pristrasnost

Stručnjaci priznaju i da sada kada više žena odlazi u svemir, studije o razmnožavanju u svemiru moraju da se prošire kako bi se izbegla muška pristrasnost.

Istraživanje na koje se pozvao Stukenborg sugeriše da astronautkinje predominantno koriste kontraceptivne pilule tokom dugih svemirskih misija da bi im zaustavile menstruaciju.

Ali uticaj svemirskog okruženja na menstrualni ciklus mora dodatno da se istraži, kaže Mekferson.

„To do sada nismo uspevali da procenimo“, kaže ona.

Karuja kaže da postoje dokazi da bi radijacija mogla da utiče na funkciju jajnika, dok bi mikrogravitacija mogla da poremeti sazrevanje jajne ćelije.

A jedna od najvećih rupa u razumevanju, kaže on, jeste sama trudnoća.

„Nemamo bukvalno nikakvih savremenih podataka o tome kako bi trudnoća sisara napredovala u celosti u svemiru, naročito kad su u pitanju implantacija, razvoj posteljice i formiranje organa“, kaže on.

Skoro svi mogu da se slože oko jednog - ima još mnogo toga da se uradi, a od ključne je važnosti to i uraditi.

„To ne bi smeo da bude tabu. Moramo o tome da razmišljamo sada“, kaže Stukenborg.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Da li bi ovako mogao da izgleda naš dom na Mesecu ili Marsu
• Kako godinu dana u svemiru menja ljudsko telo
• Umesto nekoliko dana, 'zaglavila' devet meseci u svemiru: Priča hrabre astronautkinje
• Šta svaka peta žena ima zajedničko sa astronautima
• Maskara i tamponi: Kako je NASA pripremala prve astronautkinje za svemir
• 'Teže je biti roditelj, nego komandirka spejs šatla'

( BBC Serbian Naslovna strana )