Katarina i Dunja do škole idu biciklom - samostalnost bez gužve: Još kada bi bilo više pažnje za one na dva točka

Dok njihovi vršnjaci čekaju autobus ili roditelje da ih odvezu do škole, Katarina i Dunja do učionice imaju svoj prevoz. Dva točka, nekoliko minuta vožnje i – bez jutarnje gužve. Bicikl im, kažu, daje još nešto što im je posebno važno – samostalnost.

A da dva točka ovdje nijesu samo izbor učenika, dovoljno je pogledati ko sve ujutru parkira biciklo ispred škole. Među njima je i Dejan Caković, nastavnik fizičkog vaspitanja u podgoričkoj Osnovnoj školi (OŠ) "Novka Ubović".

"Živim na Starom aerodromu, nekih šest kilometara u jednom smjeru vožnje bicikla. Jako se ujutro lijepo probudim i mnogo sam spremniji za početak radnog dana nego kad dođem autom", kazao je Caković.

Ali školski biciklistički tim tu se ne završava. Dragana Savković, higijeničarka u školi, već pet godina na posao redovno stiže biciklom. A kada se radni dan završi – nastavlja da okreće pedale.

"Biciklo je moj izbor. Saobraćaj je previše gust, rizčno je. Bolje se osjećam, zdravije je...", rekla je Savković.

Tako se na kraju dana na njenom brojaču nekada nađe i dvadeset ili trideset kilometara. A kada smo je pitali za godine, Dragana se samo nasmijala. Uskoro puni 61.

"Kad me pitaju za moj izgled i godine ja im kažem i vožnja biciklom doprinosi tome", rekla je Savković.

Kažu da problem nije volja da se vozi, već koliko je biciklista za volanom drugih učesnika u saobraćaju – vidljiv.

Kada bi u jutarnjoj žurbi bilo malo više pažnje za one na dva točka, možda bi i više školaraca krenulo Dunjinim i Katarininim putem.

Od sedmog razreda do šeste decenije – različite generacije, isti izbor. A možda je upravo primjer onih koji već okreću pedale najbolji poziv drugima da makar pokušaju.

( Nina Marković )