MF: Crna Gora napravila iskorak u borbi protiv sive ekonomije, neformalna ekonomija pala sa 20,6 na 12,4 odsto
"Napredak je ostvaren u svim djelatnostima, a najveće smanjenje neformalne ekonomije zabilježeno je u građevinarstvu i ugostiteljstvu. Ohrabruje podatak i da se mijenja ponašanje građana. Udio zaposlenih koji često ili uvijek koriste platnu karticu povećan je sa 18 odsto na 43 odsto, dok je udio građana koji traže fiskalni račun kada im nije izdat porastao sa 36 odsto na 43 odsto", ističe se u saopštenju Ministarstva finansija (MF)
Crna Gora je napravila veliki iskorak u borbi protiv sive ekonomije, neformalna ekonomija pala sa 20,6 na 12,4 odsto, ocijenili su iz Ministarstva finansija (MF).
Prema njihovim riječima, ključni nalazi novog Ipsos istraživanja važna su potvrda pravca koji je to ministarstvo postavilo kroz Program za suzbijanje neformalne ekonomije 2024–2026. godine.
"Naime, evidentirano je značajno manje rada 'na crno', više formalnog zaposlenja i odgovornije ponašanje građana i privrede, što je direktan rezultat sprovođenja politika za suzbijanje neformalne ekonomije. Obim neformalne ekonomije među registrovanim privatnim preduzećima i preduzetnicima smanjen je sa 20,6 odsto BDP-a u 2022. na 12,4 odsto u 2026. godini, odnosno za 8,2 procentna poena. Istovremeno, rezultati pokazuju da promjena nije ostvarena samo na papiru, ona se vidi na tržištu rada, u ponašanju građana i u odnosu privrede prema riziku neformalnog poslovanja", navodi se u saopštenju MF.
Iz tog Vladinog resora dodaju da je najvidljivija promjena ostvarena u oblasti formalnog rada što za njih, kako navode, predstavlja jedan od najvažnijih efekata sprovedenih politika jer više zaposlenih u formalnom sistemu znači veću sigurnost radnika, bolju zaštitu njihovih prava i snažniju osnovu za održiv ekonomski rast.
"Napredak je ostvaren u svim djelatnostima, a najveće smanjenje neformalne ekonomije zabilježeno je u građevinarstvu i ugostiteljstvu. Ohrabruje podatak i da se mijenja ponašanje građana. Udio zaposlenih koji često ili uvijek koriste platnu karticu povećan je sa 18 odsto na 43 odsto, dok je udio građana koji traže fiskalni račun kada im nije izdat porastao sa 36 odsto na 43 odsto. Još snažniji signal predstavlja podatak da bi 81 odsto zaposlenih izabralo posao sa uredno plaćenim porezima i doprinosima čak i uz nižu zaradu, u odnosu na 75 odsto u 2022. godini", navodi se.
Dodaju da se istovremeno, neformalno poslovanje danas doživljava kao znatno veći rizik.
Kazali su i da udio preduzeća koja vjerovatnoću otkrivanja neformalnog poslovanja procjenjuju na više od 50 odsto povećan je sa 33 odsto na 67 odsto.
"Procjena vjerovatnoće kažnjavanja odgovornog lica porasla je sa 44 odsto na 80 odsto, a vjerovatnoće naplate izrečene kazne sa 42 odsto na 77 odsto. Ostvareni rezultat pokazuje da suzbijanje sive ekonomije daje rezultat kada se sprovodi kroz kontinuirane i međusobno povezane mjere, od poreske discipline i nadzora, preko formalizacije rada, do digitalizacije i bezgotovinskih plaćanja. Istovremeno, Ministarstvo finansija jasno prepoznaje prostor za dalje djelovanje, u oblastima koje bilježe najveće vrijednosti indeksa neformalne ekonomije u 2026. godini, a to su saobraćaj i poljoprivreda, dok je regionalno najveća vrijednost evidentirana na sjeveru 17,5 odsto, a najniža u centralnom regionu 11,3 odsto, koji je istovremeno ostvario i najveće smanjenje u odnosu na 2022. godinu", piše u saopštenju MF.
Iz Ministarstva dodaju da će upravo zato novi Program za suzbijanje neformalne ekonomije 2027–2029. godine predstavljati još odlučniji korak u ovom procesu.
"Prioriteti će biti dalje smanjenje prostora za neformalno poslovanje, jačanje poreske discipline, zaštita zaposlenih, digitalizacija i bezgotovinska plaćanja, snažniji inspekcijski nadzor i stvaranje jednakih uslova za sve učesnike na tržištu. Prema preliminarnim podacima, realizacija aktivnosti Programa za suzbijanje neformalne ekonomije 2024–2026. godine do kraja ove godine biće blizu 80 odsto, uz uključenost svih relevantnih institucija i zainteresovanih strana i u skladu sa zahtjevima Evropske komisije i obavezama iz Reformske agende. Dakle, iako je napravljen veliki korak ka formalnijoj ekonomiji, cilj ostaje isti a to je da formalno poslovanje mora biti pravilo, pravila moraju biti jednaka za sve, a odgovorno poslovanje mora biti standard crnogorske ekonomije", piše u saopštenju.
( Da.M. )