Rusija je spremna da upotrebi svako oružje da zaštiti Kalinjingrad: Putin upozorava Zapad

Tokom ove nedjelje, Rusija je optuživala NATO da se sprema da blokira njenu teritoriju, koja se graniči sa Litvanijom i Poljskom, upozoravajući da bi bila spremna da upotrebi i nuklearno oružje ako bi Zapad pokušao da odsječe Kalinjingrad od ostatka Rusije

1963 pregleda0 komentar(a)
Foto: REUTERS/Ramil Sitdikov
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Rusija će upotrebiti svo raspoloživo oružje ako njena baltička eksklava Kalinjingrad bude direktno napadnuta, kaže Vladimir Putin, ruski predsednik.

Putin je ponovio da Moskva „nikome ne preti“ i da samo odgovara na tvrdnje lidera nekih zapadnih zemalja da se Rusija sprema za rat 2029. ili 2030. godine.

Tokom ove nedelje, Rusija je optuživala NATO da se sprema da blokira njenu teritoriju, koja se graniči sa Litvanijom i Poljskom, upozoravajući da bi bila spremna da upotrebi i nuklearno oružje ako bi Zapad pokušao da odseče Kalinjingrad od ostatka Rusije.

NATO je pokušao da smiri situaciju, naglašavajući da je odbrambeni savez i pozivajući Moskvu da prestane da upućuje „nuklearne pretnje“.

Poslednjih meseci, zapadni saveznici su se suočili sa porastom takozvanog hibridnog ratovanja za koje se okrivljuje Rusija, posebno u Poljskoj i baltičkim zemljama.

Poljska je nedavno saopštila da je ruski helikopter zalutao na njenu teritoriju pored Kalinjingrada, a litvanski zvaničnici tvrde da stanovništvo te bivše sovjetske republike oseća „konstantnu ugroženost od Rusije“, delom zbog dronova koji su ulazili u vazdušni prostor Litvanije.

Nemački kancelar Fridrih Merc je 1. oktobra rekao da se njegova zemlja sprema za dalje hibridne napade, „među kojima ima i ozbiljnih“.

Na pisti aerodroma u Lajpcigu, blizu ukrajinskih teretnih aviona, u avgustu je pronađen dron sa eksplozivom, za šta je Nemačka optužila Rusiju.

U govoru o spoljnoj politici na Valdajskom forumu, Putin je rekao da smatra da je veoma verovatno da će se međunarodni sukobi nastaviti, ali i da će se stanje u svetu poboljšati kako „zapadna hegemonija“ bude slabila.

Iako je ruski lider započeo rat u Ukrajini u februaru 2022. godine, ponovo je okrivio Zapad za izazivanje invazije, tvrdeći da je Moskva jednostavno bila primorana da se brani i posegne za oružjem.

Tvrdi i da su ruski napadi na ukrajinske privredne objekte bili direktan odgovor na ukrajinske udare na ruske rafinerije i njene brodove u Crnom moru.

„Sada sa svih strana poručuju: 'Hajde da stanemo'. Ali oni su to započeli“, rekao je.

Putin je priznao da je Kijev „ostvario neke rezultate“ od napada na rafinerije i da je Rusija zbog toga izgubila oko procenat njenog bruto-društvenog proizvoda (BDP).

Ukrajina tvrdi da je počela da napada rusku naftnu infrastrukturu jer pomaže finansiranje ruske ratne mašinerije.

Rusija godinama napada ukrajinsku energetsku infrastrukturu, pojačavajući udare svake zime otkako je rat u Ukrajini počeo 2022. godine.

Ruska vojska stalno napada i drugu infrastrukturu, pa je tako 1. oktobra pogođen jedan od ključnih mostova u Kijevu, ukrajinskoj prestonici.

Putin je optužio Zapad i za podsticanje drugih sukoba.

„Ako dođe do direktnog napada na Rusiju, u ovom slučaju govorim o Kalinjingradu, ali moguće i o nekim drugim teritorijama, naravno da će pitanje upotrebe svih vrsta oružja koje Rusija ima na raspolaganju biti neizbežno i odmah biti na dnevnom redu“, rekao je.

Optužio je NATO da održava pomorske manevre u Baltičkom moru za koje tvrdi da su ozbiljna pretnja Kalinjingradu.

Ako bi ta teritorija došla pod zapadnu blokadu, rekao je da bi Rusija bila spremna da upotrebi sva sredstva i snage, između ostalih i nuklearne.

„Mi nikome ne pretimo. Ne nameravamo da napadnemo nikoga 2029, 2030. ili 2050. godine, ali ako se suočimo sa agresijom, moraćemo da odgovorimo.

„Građani evropskih zemalja treba da budu potpuno svesni toga“, poručio je.

Iako je, kaže, svestan nuklearnih kapaciteta nekih zemalja, poput Velike Britanije i Francuske, oružje koje Rusija ima na raspolaganju je, tvrdi, „nenadmašno".

Zapadni zvaničnici dugo strahuju da će Rusija, umesto invazije na Kalinjingrad, iskoristiti relativno malu udaljenost između eksklave i saveznika Belorusije - poznatu kao Suvalkski prolaz - u nameri da silom zauzme litvansku teritoriju.

Litvanski premijer je nedavno za BBC rekao da je njegova zemlja napravila planove za evakuaciju u slučaju da Rusija izvrši invaziju i da se na njenoj teritoriji rasporedi hiljade vojnika NATO-a.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je 1. oktobra rekao da nijedna od „vežbi ili aktivnosti“ alijanse ne predstavlja pretnju Moskvi i da poruke Kremlja „apsolutno nisu potrebne i nisu korisne“.

Putin je govorio i o vodećim zemljama u svetu koje imaju naoružanje na raspolaganju koje bi moglo da „uništi sav život ili barem dovede Zemlju do katastrofalnih posledica“.

Nažalost, niko ne može biti siguran da nikada neće biti upotrebljeno, kaže ruski predsednik.

Povukao je analogiju sa pištoljem kao rekvizitom na pozorišnoj sceni - ako je bio okačen negde na bini na početku predstave, sigurno je da će do kraja biti iskoriščen i iz njega će biti pucano.

Upozorio je i na sve veći rizik od veštačke inteligencije.

„Automatizacija i digitalizacija ratovanja dovode do njegove gejmifikacije.

„To vodi degradaciji i vraćanju čovečanstva u varvarstvo“, rekao je Putin.

'Amerikanci su me upozorili da mi je život u opasnosti': Kasparov

Matthew Fearn/Press Association

Gari Kasparov, ruski opozicionar u egzilu koji živi u SAD, kaže da su ga američke i litvanske bezbednosne službe upozorile da mu je život u opasnosti.

Bivši šahovski svetski šampion rekao je da je on jedan od dvojice disidenata kojima je rečeno da preduzmu mere predostrožnosti, što je i učinio.

Njegova izjava je usledila pošto je američko Ministarstvo pravde ranije ovog meseca otkrilo optužnicu kojom se pet ljudi, koji navodno rade za mrežu povezanu sa Kremljem, tereti za planiranje napada i ubistava u raznim zemljama, među kojima i SAD.

Navodno su im mete ruski disidenti i ljudi koji su prebegli iz Rusije.

U objavi naslovljenoj „Sledeći potez“, Kasparov je napisao da mu nije direktno rečeno da su on i Ivan Tjutrin, suosnivač Foruma za slobodnu Rusiju, smatrani metama, ali je dodao da su obojica upozoreni da paze na ličnu bezbednost.

Španski list „El Mundo“ je objavio da je dobio informacije da su američke vlasti upozorile Kasparova i još jednog ruskog opozicionara, Ilju Ponomareva, o zaveri koja se priprema protiv njih.

Pozivajući se na izvore bliske Kasparovu, list je napisao da je šahovski velemajstor tokom leta stavljen pod pojačanu zaštitu, što je prvi put otkako se preselio u SAD.

„Neću stati i neću se kriti, čak i ako bih mislio da je to moguće.

„Moja porodica i ja nećemo biti stvarno bezbedni dok god je Putin na vlasti u Rusiji, a ovu sudbinu dele milioni“, napisao je Kasparov.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk