'Veliki brat' gleda Srbiju: Zašto je ruskim obavještajcima važan Beograd

Trećina zaposlenih u ambasadi Rusije povezana je sa ruskim službama bezbjednosti, tvrdi portal Agenstva

1198 pregleda0 komentar(a)
Foto: Pierre Crom/Getty Images
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

„Ovde je tiho i mirno, vazduh je dobar, ima mnogo vrtova, a u njima pevaju slavuji, dok špijuni vrebaju iz žbunja", pisao je početkom 20. veka iz ruskog Nižnjeg Novgoroda Maksim Gorki prijatelju Antonu Čehovu.

Više od 120 godina kasnije i 2.000 kilometara dalje, možda bi baš ovom kultnom rečenicom velikana svetske književnosti mogla da se opiše situacija u Beogradu.

Trećina zaposlenih u ambasadi Rusije povezana je sa ruskim službama bezbednosti, tvrdi portal Agenstva.

Oni su napravili analizu na osnovnu sajta Rupep, javne baze podataka zvaničnika povezanih sa režimima u Rusiji, Belorusiji, Kirgistanu, Kazahstanu, Moldaviji i Gruziji.

„Veliki broj obaveštajnih službenika ukazuje na značaj stanice u Beogradu.

„Ona služi kao ključni oslonac za operacije na Balkanu, naročito posle masovnog proterivanja obaveštajnih službenika iz zemalja Evropske unije (EU) 2022. godine", tvrdi član tima Rupepa koji je insisitirao na anonimnosti, za BBC na srpskom.

Ambasada Rusije u Beogradu nije odgovorila na zahtev BBC-ja za komentar, kao ni Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, čija služba diplomatskog protokola akredituje zaposlene u stranim predstavništvima.

BBC je pitanja poslao i Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) čiji zadatak je da otkriva, prati i neutrališe delatnosti stranih obaveštajnih službi i Vojnobezbednosnoj agenciji (VBA), zaduženoj za vojno osoblje u ambasadama.

„Ako novinari uspeju da otkriju njihov identitet, nesumnjivo je da srpska vlada zna ko je u zemlji i ko je radio u ruskoj ambasadi", ocenjuje Semjuel Džouns, stručnjak za terorizam i Evroaziju Džejmstaun fondacije iz Vašingtona.

Šta kažu podaci?

Uz Belorusiju i Bosnu i Hercegovinu, Srbija je jedina evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022, zbog čega su vlasti u Beogradu često bile na meti kritika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i EU.

Vlada u Beogradu, čiji je proklamovani cilj članstvo u EU, zadržala je i avio veze sa Moskvom, Sankt Peterburgom i još nekoliko ruskih gradova, što ga čini i svojevrsnom kapijom za Rusiju ka Zapadu.

Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koje je Rupep koristio, u ambasadi i trgovinskom predstavništvu Rusije zaposleno je 78 ljudi.

Od toga je njih 29 moguće povezati sa obaveštajnim službama, tvrdi se.

„Posebno smo bili usredsređeni na analizu prijavljenih adresa ovih 'diplomata', koje kod nekih ukazuju na sedište vojne obaveštajne službe GRU-a ili na stambene komplekse namenjene zaposlenima u jednoj od obaveštajnih službi.

„U pojedinim slučajevima moguće je direktno pratiti isplate zarada od FSB-a, SVR-a ili GRU-a određenim članovima osoblja ambasada", objašnjava član tima Rupepa.

Za prvog sekretara ambasade u Rusiji, portal Agenstva tvrdi da je registrovan na adresi u Moskvi na kojoj su službeni stanovi GRU.

Kao primer navode i suprugu jednog od sekretara ambasade koja je dobijala platu od vojne jedinice 44408 u Habarovsku, koja je deo GRU.

Aleksandar Vučić, doskorašnji predsednik Srbije, prethodnih godina više puta je javno govorio o delovanju stranih, pa i ruskih obaveštajnih službi u Srbiji.

Otkrivao je navodne špijunske afere, ali je i naglašavao uspešnu saradnju i zahvaljivao se ruskim službama.

„Veze bezbednosnih službi, GRU, SVR i BIA traju dugo, a okolnosti su se promenile od 2022", kaže Samjuel Džouns.

Jedan od primera ovih veza je i poziv Federalnoj službi bezbednosti a sprovede istragu o tvrdnjama da su vlasti upotrebile 'zvučni top' na antivladinom protestu 15. marta u Beogradu.

U državama EU postoje ograničenja u broju ljudi koji mogu da rade u ruskim ambasadama, a u Srbiji toga nema.

„Srbija je postala centar ruske sabotaže ili hibridne kampanje protiv Evrope", tvrdi Džouns.

Početkom avgusta, na aerodromu u nemačkom Lajpcigu dron sa eksplozivom udario je u krilo ukrajinskog teretnog aviona parkiranog na pisti.

Eksploziv korišćen u ovom incidentu dopremljen je preko Bugarske i Srbije, prema zajedničkom istraživanju nemačkog Velta am Zontaga i britanskog Telegrafa.

U septembru 2025, više ljudi uhapšeno je u Srbiji zbog špijunaže, podstrekivanja rasne i verske mržnje u Nemačkoj i Francuskoj, a vlasti u Parizu tvrdile su da su najverovatnije radili po nalogu ruske obaveštajne službe.

Tri godine pre toga, Vladimir Kara-Murza, opozicioni aktivista, 2022. optužio je Aleksandra Vulina, tadašnjeg ministar unutrašnjih poslova, da je naložio prisluškivanje dok je boravio u Srbiji, što je ovaj demantovao.

Iste godine, posle sastanka sa Nikolajem Patruševim, sekretarom Saveta bezbednosti Rusije u Moskvi, Vulin je rekao da je značajno unapređena saradnja službi dve zemlje.

„Očigledno je da je Rusija zabrinuta zbog aktivnosti opozicionara u inostranstvu, a Rusa sada ima mnogo u Beogradu", kaže Džouns.

Više od 370.000 ruskih državljana ušlo je u Srbiju od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. do kraja aprila 2023, rečeno je tada iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) za BBC na srpskom.

Trougao Beograd - Beč - Budimpešta

Ako je Srbija viđena kao glavni regionalni saveznik Rusije, onda je Mađarska slovila za članicu EU koja je negovala najbolje odnose sa Moskvom i posle početka invazije na Ukrajinu.

Ali to se promenilo kada je Viktor Orban, u aprilu, posle 16 godina na izborima izgubio vlast.

„Imala je Mađarska ovu vrstu ruskog prisustva. Sada, iako se se nije potpuno odvojila od Rusije, počinje da proteruje neke diplomate pod optužbama za špijunažu", kaže američki stručnjak.

Mađarska je početkom septembra saopštila da proteruje 10 ruskih službenika ambasade jer su se, kako tvrdi Budimpešta, „bavili aktivnostima koje su nedopustive za diplomate u skladu sa Bečkom konvencijom".

Ipak, epitet špijunske prestonice i dalje drži Beč.

U maju je Austrija proterala troje zaposlenih u ruskoj ambasadi jer su navodno koristili diplomatsko predstavništvo za nelegalno prikupljanje podataka.

„Beč je još od Drugog svetskog rata poznat kao evropska prestonica špijunaže, usled prirode lokalnih zakona i prisustva međunarodnih organizacija", kaže član tima ruske baze podataka Rupep.

Među najvažnijim organizacijama, čije je sedište u Beču, su Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Međunarodna agencija za atomsku eneriju (IAEA) i Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK).

„Gvozdena zavesa nije pala kroz Beč na isti način kao što je pala između zapadnoevropskih i istočnoevropskih prestonica", slikovit je Džouns iz Džejmstaun fondacije.

Ovu organizaciju je 1984. godine osnovao Arkadij Ševčenko, najviši sovjetski zvaničnik koji je za vreme Hladnog rata prebegao u Ameriku, kada je napustio poziciju zamenika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Pogledajte video: Ćelije, nagazne mine i tajni dosijei - iza kulisa brutalnih sirijskih obaveštajnih agencija

Koje službe deluju u Srbiji?

Nisu samo ruske službe prisutne u Srbiji.

Vučić je 2025. izjavio da zemlja „ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi".

Tvrdio je da u Srbiji deluju obaveštajci, i sa Istoka i sa Zapada, i da je „to sve u redu dok ne dođete u fazu da borbeno obučavate određena lica".

Jedno od pitanja koje otvara spisak navodnih ruskih obaveštajaca jeste i da li se može očekivati povećanja broja agenata službi drugih zemalja.

S obzirom na značajne kineske investicije i izveštaje o korišćenju tehnologije masovnog nadzora u Srbiji, bilo bi zanimljivo obratiti pažnju na uticaj Pekinga, ocenjuje Semjuel Džouns.

Podseća i da je 2024. Vilijam Berns, tadašnji šef američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), bio na Balkanu i u Beogradu i taj potez se „mogao posmatrati kao korak ka poboljšanju odnosa sa lokalnim obaveštajnim službama".

Još 2018. Beograd je posetio Aleks Janger, tadašnji direktor Obaveštajne službe Velike Britanije, i razgovarao o saradnji sa Vučićem i Gašićem, tadašnjim šefom BIA.

U aprilu 2026, vlade Srbije i Izraela potpisale su sporazum koji obuhvata i zvaničnu i direktnu razmenu osetljivih obaveštajnih i odbrambenih informacija.

Prema sporazumu, nadležni bezbednosni organi dozvoljavaju posete bezbednosnih stručnjaka druge zemlje, „kada je to obostrano pogodno".

Saradnje, ali i obaveštajne aktivnosti u Srbiji očigledno ne manjka.

Ili kako bi rekao Maksim Gorki: „Špijuni vrebaju iz žbunja".

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk