'Proveo sam djetinjstvo u bjekstvu od FBI-ja'
U vrijeme kad je Zajd rođen, njegova majka Bernadin Dorn bila je jedna od najtraženijih bjegunica na spisku FBI-ja. Bila je liderka Veder andergraunda, radikalne antiratne organizacije
„Čak i dok sam bio dete, držali su mi časove o revoluciji.
„Učili su me kako da prepoznam prerušenog policajca i FBI agenta u masi, kako da govorim šifrovanim jezikom preko telefona - za mene je sve to bila igra.“
Zajd Ajers Dorn nije imao obično detinjstvo.
Na zidovima njegove dečje sobe nije bilo Diznijevih junaka.
Umesto toga, sa postera su ga posmatrali Če Gevara i Ho Ši Min.
Godinama nije mogao da ide u vrtić.
Porodični izleti nisu organizovani zbog piknika, već zbog osmatranja federalnog zatvora pred planirano oslobađanje zatvorenika.
U vreme kad je Zajd rođen, njegova majka Bernadin Dorn bila je jedna od najtraženijih begunica na spisku FBI-ja.
Bila je liderka Veder andergraunda, radikalne antiratne organizacije koja je bacanjem bombi na vladine zgrade, među njima Kapitol, Pentagon i Stejt department, skretala pažnju na nejednakost i rasnu nepravdu u Americi.
Njegov otac, Bil Ajers, takođe je bio suosnivač ove grupe.
Porodica je živela pod lažnim identitetima, selila se često i ostajala neprestano svesna pretnje hapšenjem.
Za Zajda, međutim, to je naprosto bio normalan život.
„Znao sam da nas juri FBI i nikad me nisu lagali u vezi sa tim.
„Objasnili su mi to na načine za koje su verovali da dete može da ih razume - poredili su nas sa Robinom Hudom.
„Bili smo odmetnici koji kradu od bogatih i daju siromašnima, takve stvari“, kaže.
Njegovi roditelji poticali su iz dobro situirane belačke srednje klase.
Njegova majka je bila odlikašica koja je studirala pravo na Univerzitetu u Čikagu.
Međutim, pošto je Martin Luter King Mlađi posetio grad i podržao štrajk aktivista protiv renti 1966. godine, postala je aktivna učesnica kampanje i uverena u potrebu za radikalnijim promenama u Americi.
Atentat na Kinga, praćen smrtonosnim policijskim obračunom sa Fredom Hemptonom, liderom Crnih pantera, gurnuo ju je dalje ka militantnosti.
„Mislim da je to gurnulo moju majku i nekoliko drugih ljudi preko same ivice“, kaže Zajd.
„Smatrala je Hemptona ne samo prijateljem, već i uzorom, a njena vlada ga je ubila.“
Njegovog oca prvo je privuklo protivljenje Vijetnamskom ratu i regrutaciji.
„U ono vreme imali su slogan: 'Dovedite rat kući'.
„Ideja je bila da se nasilje Vijetnamskog rata prenese na američke ulice - da se ljudi probude kad im ukažu šta se radi u inostranstvu i kod kuće, kad su u pitanju crnačke grupe i lideri“, kaže Zajd.
Bombe u tašnama
Ideja da grupa studenata iz srednje klase može uspešno da baci bombe na neke od najbolje čuvanih vladinih zgrada u zemlji, danas deluje neverovatno.
Ipak, oni su uspeli da iskoriste predrasude da ste mladi, beli i obrazovani, tvrdi Zajd.
Žene koje su se predstavljale kao sekretarice, uspevale su da uđu u zgrade kako bi sakupile obaveštajne podatke i postavile eksplozive na skrajnutim lokacijama, često u ženskim toaletima.
„Jedna od prednosti je da su bili fakultetski obrazovani, rečiti i prilično imućni beli ljudi, koji su mogli da se kreću kroz te prostore moći ne skrećući previše pažnje na sebe“, objašnjava Zajd.
Rasna privilegija grupe takođe je oblikovala njeno savezništvo sa Crnačkom oslobodilačkom vojskom, grupom koja se odvojila od Crnih pantera.
Beli aktivisti bi koristili pristup i relativnu nevidljivost da podrže crne aktiviste, pa i kao vozači za bekstvo posle oslobađanja iz zatvora i drugih ilegalnih akcija.
Kako je Zajd rastao, realnosti života u ilegali sve su više uticale na njegovo detinjstvo.
Bez zvaničnih dokumenata nije mogao da ide u školu, a većina njegovih prijatelja bila su deca drugih aktivista.
Veći deo njegovog detinjstva bio je sličan drugoj američkoj deci, sa izletima, porodičnom okupljanjima i prazničnim kampovanjima.
A opet su čak i te aktivnosti imale izrazito revolucionarni predznak.
„Svakako nikad nismo posetili Diznilend ili Kapitol, niti bilo šta slično.
„Roditelji su me vodili da vidim spomenike revolucionarne borbe, gde su njihovi heroji ubijeni - gde je policija ubila Freda Hemptona, gde je Džon Braun obešen, mesto na kom je Nat Tarner poveo pobunu protiv robovlasništva.
„Dakle, bila je to turneja po Americi, ali kao mestu protiv kog su se borili“, seća se.
Tek je godinama kasnije shvatio da je jedno porodično kampovanje služilo potpuno drugoj svrsi.
Mesto za šatore nalazilo se manje od kilometar od federalnog zatvora, u kom je držan član Crnih pantera.
Njegovi roditelji su iskoristili to putovanje da prouče zatvor pred mogući pokušaj oslobađanja zatvorenika.
Zajd veruje da su njegovi roditelji iskreno želeli da izbegnu nanošenje fizičkog bola drugima.
Zvali su unapred pred eksplozije s upozorenjima, a uređaji su bili tempirani da se detoniraju kad su zgrade prazne.
Jednom kad pokret prigrli nasilje, kaže on, tragediju je teško izbeći.
„Njihovi izbori su povremeno bili rizični i čak kontraproduktivni, radili su stvari koje su mogle biti stravično, stravično tragične.“
Pre njegovog rođenja, u nesreći tokom izrade bombe, poginuli su tadašnja devojka njegovog oca i dvoje drugih članova grupe.
Čak i kao dete, on je bio svestan rizika.
„Definitivno sam se brinuo zbog toga - imao sam prijatelje čiji su roditelji stradali i one čiji su roditelji završili u zatvoru na veoma dug period.“
Danas i sam otac, Zajd je proveo godine trudeći se da razume izbore koje su pravili njegovi roditelji.
On poredi njihov mentalni sklop sa ljudima koji se dobrovoljno prijavljuju u vojsku.
Kaže da su verovali da učestvuju u ratu protiv vlastite vlade i da su bili spremni da prihvate posledice.
„Ponosan sam na njih na mnogo načina.
„U vreme kad je većina ljudi u Americi, većina belaca pogotovo, bila spremna da dozvoli da nepravde samo prolaze kraj njih i ništa ne urade po tom pitanju, moji roditelji su insistirali na tome da ipak nešto preduzmu.“
Međutim, Zajd ima problema da zamisli scenario u kom on sam odlučuje i odlazi da orobi banku ili oslobodi nekoga iz zatvora dok su mu deca kod kuće.
„Ali ja mislim da je to takođe privilegija.
„Mislim da mnogo ljudi na svetu nema izbora, već moraju da rizikuje vlastite porodice da bi se borili protiv represije, nepravde.“
Posle rođenja njegovog mlađeg brata, Bernadin je konačno odlučila da se nagodi i preda vlastima, kako bi omogućila porodici neki privid normalnog života.
Isprva je uspevala da izbegne zatvor zbog ilegalnih metoda i grešaka u FBI-jevoj istrazi, ali kad je odbila da svedoči protiv kolega iz Veder andergraunda, zatvorena je na skoro godinu dana.
Zajdov otac je ostao ne samo da se stara o njemu i njegovom mlađem bratu, već i o detetu drugog zatvorenog aktiviste.
U to vreme, kao petogodišnjak, Zajd je bio uznemiren i besan, i preklinjao ju je da dođe kući.
Pisala mu je pisma iz zatvora pokušavajući da objasni, čita ih i dan-danas.
„Govorila bi mi da je majčinstvo za nju najvažnija stvar na svetu, ali jednako i revolucija.
„Ukazivala bi, na primer, na njene idole kao što je Martin Luter King, Fred Hempton, Malkolm Eks, ljude koji su se borili, a svi su imali decu“, kaže Zajd.
Danas su njegovi roditelji u osamdesetim.
Zajd ih opisuje kao „neverovatne deku i baku“, ali se smeje na sugestiju da su im godine smekšale političke stavove.
Pošto je napustila život u ilegali, njegova majka je postala profesorka prava i provela četiri decenije vodeći pravnu kliniku, pomažući ljudima za koje je verovala da ih je izneverio sistem.
Njegov otac je postao profesor i posvetio se reformi javnog obrazovanja.
Njihovi metodi se jesu promenili.
Ali njihova uverenja nisu.
„Uvredili bi se kad biste ih nazvali umerenima ili liberalima“, kaže Zajd.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Da li je FBI zataškao dokaze o navodnoj ulozi saudijskog agenta u napadu na Ameriku
- Kako sam proveo šest sati u zatvoru intervjuišući kralja hakera
- Kako je FBI ispustio iz ruku organizatora napada 11. septembra
( BBC Serbian Svi članovi )