Mrak: Povećanje minimalne plate je okej ako je to barem u nekom kontekstu približno povećanju produktivnosti

Povećanje minimalne plate je okej ako je to barem u nekom kontekstu približno povećanju produktivnosti, saopštio je Mojmir Mrak, slovenački ekonomista i vodeći stručnjak u regionu za međunarodne finansije, javne finansije Evropske unije (EU) i višegodišnje finansijske okvire (budžet) EU.

Mrak je to rekao u razgovoru u okviru emisije Načisto čija je tema bila "Euromodel - dugoročno rješenje ili opasna izborna obmana?" koja je večeras emitovana na Televiziji Vijesti.

Razgovor sa Mrakom vodio je urednik i voditelj emisije Načisto Petar Komnenić.

Komnenić: Gospodine Mrak, ne želim da Vas guram u unutrašnje političke prilike Crne Gore, ali zamislite da sjutra premijer Slovenije najavi povećanje minimalne zarade za skoro 70, 110 i 75 odsto zavisno od stručne spreme, da najavi ukidanje doprinosa za penzije nakon što su već ukinuti doprinosi za zdravstvo. Bez predstavljanja analize, ekonomskih, fiskalnih posljedica i bez zakonom predviđenog socijalnog dijaloga. Na kraju, bez saglasnosti ministra finansija.

"Vjerovatno je za takvu stvar potrebna neka šira konsultacija onih koji donose ekonomsku politiku. Ali to što ste rekli oko minimalne plate, mi imamo taj sistem minimalnih plata već nekoliko godina. Posljednji put se to dogodilo krajem prošle godine, malo u kontekstu predizborne kampanije ovdje u Sloveniji. Kako vidim razlika sa vašom situacijom je da kod nas imamo minimalnu platu uvijek jednu, znači ne diferenciranu, jer ako je minimalna plata, ona je namijenjena onom minimumu koji je potreban i vjerovatno taj minimum nije direktno vezan sa školskom spremom. Šta su implikacije toga? Ako je to obaveza i za javni i za privatni sektor, u javnom sektoru, barem kod nas se to relativno brzo osjetilo u javnim finansijama. Kod privatnog sektora tu je razlika, zavisi od toga koliko je sektor radno intenzivan, a povećanje minimalnih plata za one segmente koji su vrlo radno intenzivni, koji imaju relativno malu dodatnu vrijednost, to može značiti veliki problem. Dolazi, jasno i kod nas je došlo do nekog povećanja nezaposlenosti, ali to još jednom kažem, u nekim segmentima. Druga stvar što je šira jeste da podizanje minimalne plate de fakto vodi u promjene plata i u drugim strukturama, jer jednostavno samo sa povećanjem minimalnih plata ti onda sužavaš taj raskorak. Tako da ja bih rekao, minimalne plate povećanje to je ok, ako je to barem u nekom kontekstu približno povećanju produktivnosti", rekao je Mrak.

Komnenić: To je ključno. Može li država zakonom propisati evropske plate bez suštinskih reformi, rasta produktivnosti i napuštanja starih praksi upravljanja?

"Ne, ti možeš propisati nešto zakonom, ali pitanje je koliko vremena će ta stvar onda da funkcioniše. Prvo pitanje je šta su to evropske plate. Evropske plate su vrlo različite. Vjerovatno plata u Luksemburgu je dosta različita od plata u Rumuniji. Tako da to je jedna stvar. Druga stvar jeste, ti ne možeš ići sa nekim velikim povećanjem plata ako to nema uporišta u povećanju produktivnosti. Jasno, na kratak rok to možeš ići, ali na srednji i duži rok to svakako neće prolaziti. Ako to ideš bez ozbiljnog povećanja produktivnosti, onda je samo pitanje vremena jer će se tvoja međunarodna konkurentnost smanjiti. A jasno, ako se konkurentnost smanji, onda će to vrlo brzo uticati i na druge segmente života. I jasno, nešto što je urađeno, što može na kratak rok da radi, moraće se promeniti", kazao je Mrak.

Komnenić: Mala zemlja želi da ubrza približavanje prosječnom standardu Evropske unije (EU). Koje bi prioritete morala da postavi?

"Bez povećavanja produktivnosti to ne može.Druga stvar je ljudski faktor, zaposlenost, dobra infrastruktura i jasno, možda čak i najznačajniji, makroekonomska stabilnost u zemlji. Jer ako nemaš makroekonomske stabilnosti, ti nemaš preduslova za ozbiljan održivi razvoj", kazao je Mrak.

Komnenić: Ovdje je minimalna, jača nego u Sloveniji.A oni koji brane najavljeni crnogorski Euro model, čak se usuđuju da kažu da je Crna Gora razvijenija od Slovenije. Ajde, samo kratak komentar na to.

"Kratak komentar će biti u tome da jednostavno samo minimalna plata, koja je sada donesena, neće ukazivati na koji način ljudi žive i na koji način će živjeti kroz dvije-tri godine. Zato još jednom ću reći, ako povećanje plata ide daleko iznad produktivnosti, samo je pitanje vremena na kakav način će se ta stvar uskladiti u nekoj ne toliko dugoj budućnosti", rekao je Mrak.

Komnenić: Ovdje se stvara slika kao da će Evropska unija, a vi ste ekspert za to, kroz fondove da finansira naše plate. A mi već planiramo njihovu potrošnju, iako nismo ni postali članica. Šta kažete na to?

"Stvar se može gledati na dva načina. Direktno, jasno, iz fondova nećete moći finansirati plate, osim jasno, ako su neki projekti. Ali indirektno, jasno, vi ćete dobijati sada mnogo više sredstava iz EU. Ako ćete ta sredstva pametno iskoristiti za investicije, to će onda povećavati produktivnost. I jasno, s povećavajem produktivnosti mogu se povećati i plate. Tako da možeš reći, da fondovi će povećati plate, ali posredno i uz mnogo nekih uslova. A ti uslovi su da ćete morati one pare do kojih ćete imati dostup, da ih stvarno dobro iskoristite", kazao je Mrak.

Petar: Ali vi govorite sada o obrnutom redu. Ovdje se najavljuje nešto sasvim suprotno.

"To je red koji smo mi prošli i koji su prolazile zemlje članice. Možete te stvari pogledati u posljedih 20 godina", kazao je Mrak.

Komnenić: Kakve bi bile dugoročne posljedice ukidanja doprinosa za penzije i prelaska na njihovo finansiranje iz opštih poreza? Da li bi to značilo napuštanje Bizmarkovog međugeneracijskog modela socijalnog osiguranja i šta bi se desilo sa vezom između uplaćenih doprinosa, radnog staža i visine penzije?

"Ja premalo poznajem šta se želi napraviti. To što mogu komentarisati jeste da samo to da bi se išlo finansiranjem iz budžeta, može biti jedan model, ali je po mom mišljenju mnogo riskantniji. Zašto je riskantniji? Jer ako ti finansiraš te stvari u cjelini iz budžeta, onda je jasno, kompletna penzijska blagajna zavisna je od toga kakva je situacija u budžetu. Ti možeš imati, imaćete 100 posto, kao što ih imamo mi, tu neke cikluse, biće dobri periodi, biće slabi periodi, jasno u toj situaciji slabih perioda, onda će i taj penzijski segmenat biti pod pritiskom. Tako da meni lično se mnogo više sviđa sistem gdje se 'pay as you go' sistem kojeg imamo svi finansira doprinosima i jasno, ako je tu potrebno, to radimo i kod nas u Sloveniji, taj se dio dopunjava sredstvima iz budžeta, ali pazite, dopunjava. Glavni izvor su doprinosi koji plaćaju zaposleni, koji plaćaju oni gdje su ljudi zaposleni i na taj način je čitava stvar mnogo stabilnija, mnogo manje riskantna", rekao je Meak.

Komnenić: Ako nema povećanja produktivnosti i ako nema tih razvojnih parametara u kojima govorite, onda nema prostora ni za povećanje plata.

"Jasno, ako ti živiš iznad svojih mogućnosti, onda ćeš morati na neki način jednom to platiti", poručio je Mrak.

( Ne.V. )