Vlada nije pregovarala, ne mora da poveća plate: Viši sud presudio u sporu Sindikata uprave i pravosuđa i države

Vlada Crne Gore nije odgovorila Sindikatu uprave i pravosuđa na zahtjev za dodatno povećanje zarada od deset odsto, nije zakazala pregovore, niti je obrazložila svoje postupanje, ali to ne znači automatsko uvećanje plata zaposlenima u tim sektorima, proizlazi iz presude Višeg suda u Podgorici.

Viši sud je odbio žalbu Sindikata kao neosnovanu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Podgorici od 11. jula 2025. godine, kojom je odbijen zahtjev da se država obaveže da zaposlenima u upravi i pravosuđu poveća zarade za najmanje deset odsto za 2024. i 2025. godinu.

U presudi, koju je vijeće Višeg suda donijelo 6. oktobra ove godine, navodi se da je Vlada imala obavezu da razmotri mogućnost povećanja zarada i o tome pregovara sa Sindikatom, ali ne i da automatski primijeni povećanje.

Taj drugostepeni sud je naveo da u spisima nema dokaza da je Vlada uopšte razmotrila sindikalnu inicijativu.

“U konkretnom slučaju, iz spisa proističe da je tužilac (Sindikat) tražio od Vlade razmatranje dodatnog uvećanja koeficijenata za 10 odsto, ali da od Vlade nije dobio odgovor, niti je Vlada zakazala pregovore, nije dala obrazloženje, a nema dokaza ni da je u vezi sa navedenom inicijativom tužioca razmotrila makroekonomske parametre i limite potrošnje za 2023. i 2024. godinu”, stoji u presudi.

Prema ocjeni suda, Sindikat, u takvim okolnostima, nije mogao zahtijevati da se zarade neposredno uvećaju, već je mogao tražiti da se Vlada obaveže da pristupi razmatranju povećanja koeficijenata i pregovorima radi zaključenja posebnog sporazuma.

“Međutim, navedenom tužbom takav zahtjev nije postavljen, nego je traženo da se zaposlenim automatski uveća zarada od po 10 odsto za 2024. i 2025. godinu”, naglašeno je u presudi koju potpisuje sutkinja Natalija Boričić.

Spor je nastao zbog različitog tumačenja Sindikata i Vlade člana Granskog kolektivnog ugovora za oblast uprave i pravosuđa, zaključenog u februaru 2023. godine, kojim je predviđeno da će se, zavisno od makroekonomskih parametara i limita potrošnje, razmotriti dodatno uvećanje koeficijenata složenosti poslova za najmanje deset odsto za 2024. i 2025. godinu, o čemu bi ugovorne strane zaključile posebne sporazume.

Sindikat je tokom postupka tvrdio da je povećanje od deset odsto bilo ugovoreni minimum, a da je od ekonomskih pokazatelja zavisilo samo da li će ono biti veće.

Sindikat uprave i pravosuđa pozivao se na iskaz bivšeg ministra finansija Aleksandra Damjanovića, koji je, stoji u presudi, potvrdio da su planiranim budžetom za 2024. bila predviđena sredstva za povećanje zarada zaposlenima od deset odsto. Sindikat je navodio i da država nije pružila dokaze da nijesu postojali ekonomski uslovi za povećanje. Sud je, navodi se, pored iskaza Damjanovića razmotrio i iskaze predsjednika Sindikata Nenada Rakočevića, kao i Miloša Medenice i Olge Uskoković, koji su učestvovali u pregovaranju i zaključivanju Granskog kolektivnog ugovora.

“Vlada Crne Gore se navedenom normom nije obavezala da za 2024. i 2025. godinu dodatno uveća koeficijent složenosti poslova iz stava 1 ovog člana minimum po 10 odsto, već je preuzela obavezu da u predviđenom roku razmotri mogućnost tog uvećanja i, ako se o tome postigne saglasnost, zaključi poseban sporazum sa Sindikatom… Kako takav sporazum nije zaključen, ne postoji važeći pravni osnov za povećanje zarade za 10 odsto, pa se sudskom odlukom ne može stvoriti pravo koje ugovorne strane nijesu ugovorile”, ocjena je Višeg suda.

( Tina Popović )