Američki izbori sredine mandata: Sedam ključnih pitanja

Ostalo je svega nekoliko dana do američkih izbora sredine mandata, kad glasači učestvuju u glasanju koje može imati velikog uticaja na preostali deo predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Šta su izbori sredine mandata?

Trećeg novembra, Amerikanci će birati članove Kongresa, koji se sastoji iz dva dela - Predstavničkog doma i Senata.

Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.

Ključni zadatak za Kongres je da stvara i usvaja federalne zakone - zakone koji važe za čitavu zemlju.

Ishod izbora sredine mandata odlučiće koja politička partija - Trampovi republikanci ili opozicione demokrate - kontrolišu Kongres i koliko je lako predsedniku da ostvaruje zacrtane planove.

Rezultati se takođe doživljavaju kao stepen zadovoljstva ljudi u SAD predsednikovim dosadašnjim učinkom.

Koga biraju?

Biće izabranih svih 435 članova Predstavničkog doma – donjeg doma Kongresa.

Oni služe fiksne dvogodišnje mandate.

Predstavnički dom je obično mesto na kom se predstavljaju predlozi zakona i o njima raspravlja.

Za to vreme, 35 od 100 poslaničkih mesta u Senatu, gornjem domu, takođe su predmet glasanja ove godine.

Senatori služe šestogodišnje mandate.

Između ostalih poslova, oni odobravaju ili blokiraju predložene zakone dobijene od Predstavničkog doma.

Istog dana, glasači širom većeg dela SAD takođe će birati političare na nivou savezne države.

Koje su ključne teme?

Američka privreda je u mislima mnogih glasača koji ne mogu da izađu na kraj sa cenama goriva, namirnica, stanovanja i zdravstva.

Inflacija je i dalje iznad nivoa koji želi da postigne Federalna rezerva, delom zbog rata koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana u februaru.

Demokrate tvrde da je Trampov program trgovinskih carina takođe digao cene za Amerikance.

Imigracija je još jedno ključno pitanje.

Republikanci tvrde da je Tramp ispunio ključno predizborno obećanje iz 2024. godine pojačavši kontrolu granica i pokrenuvši široko rasprostranjenu – i često kontroverznu – inicijativu protiv ilegalne imigracije.

Poslednjih nedelja pojačala se zabrinutost zbog veštačke inteligencije.

Viši političari iz obe partije složili su se oko potrebe da je regulišu – okrenuvši se tako protiv Trampa, koji je odbacio ideju o zakonima za kontrolu razvoja ove tehnologije.

Šta je na kocki?

Kongres je jedan od tri ogranka vlade, zajedno sa predsedništvom i sudstvom.

Kontrola nad njima je važna za oblikovanje zakonodavstva.

I Predstavnički dom i Senat trenutno drži Republikanska stranka.

Ali njena većina je tanka.

Oni imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, što je minimalni broj neophodan da bi se kontrolisao, plus jednog nezavisnog poslanika koji glasa zajedno sa njima.

U Senatu oni drže 53 mesta.

Gornji dom će preći u druge ruke samo ako demokrate osvoje 51 mesto, što bi preteklo izjednačujući glas potpredsednika - trenutno republikanca - u slučaju da obe strane dobiju 50 mesta.

Ako opozicione demokrate povrate kontrolu nad najmanje jednim domom, steći će moć da donose vlastite zakone u glasačkoj sali.

Ko bi mogao da pobedi?

Birači su u prošlosti imali običaj da „kazne“ predsednikovu partiju i glasaju protiv nje.

Skorašnje ankete pokazuju nisku stopu podrške predsedniku.

On je drugi mandat započeo kao predsednik sa stopom podrške od nešto iznad 50 odsto, prema internet stranici za sakupljanje anketa Silver buletin, ali je početkom oktobra imao oko 37 odsto.

U međuvremenu, ne podržava ga 61 odsto.

Ali nisu sva mesta u oba domu podložna promeni.

Neka su sigurna u rukama republikanaca ili demokrata.

BBC-jev američki partner CBS njuz je identifikovao deset trka za Senat koje vredi pratiti, u državama kao što su Ajova i Nju Hempšir, i 42 trke za Predstavnički dom, u državama kao što su Arizona i Ohajo.

Glasanje je nepredvidljivije ove godine zbog bitke između dve partije kako se određuju glasački distrikti u Predstavničkom domu.

Republikanci su pokušali da steknu prednost stvarajući povoljnije izborne mape u određenim državama, a demokrate su pošle njihovim stopama.

Šta to znači za Trampa?

Ako demokrate dobiju ili Predstavnički dom ili Senat onda će Trampu biti teško da provuče bilo kakve zakone kroz Kongres.

I zato bi njegovi domaći planovi mogli biti osujećeni, mada je on pronalazio načine da ostvari svoj naum i bez njegove šire stranke.

Demokratska kontrola nad bilo kojim domom bi takođe značila da mogu da koriste odbore za istragu aspekata Trampovog predsedničkog mandata.

Optužbe za korupciju, nova balska dvorana Bele kuće i taktike ICE-a mogle bi se naći na meti istraga.

U toku je i rasprava u okviru Demokratske stranke o tome da li glasati za opoziv Trampa, što znači izneti optužbe u Kongresu koji će činiti osnovu za političko, a ne krivično, suđenje.

Ako Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom, Tramp će moći da nastavi sa vlastitim planovima tokom ostatka njegovog mandata.

Šta to znači za izbore 2028. godine?

Predsednikovo ime se ne nalazi na glasačkim listićima izbora sredine mandata, mada je Tramp pozvao republikance da se ponašaju kao da jeste glasajući za njega kao podršku njegovim dosadašnjim delima.

Kakvi god bili rezultati, komentatori će verovatno da ih iskoriste za argumente kako se glasači osećaju povodom pravca u kojem je pošla zemlja pod Trampovim vođstvom.

Tramp ne može da se kandiduje za predsednika i treći put.

Posle izbora sredine mandata, možemo da očekujemo da počnu spekulacije o njegovom mogućem nasledniku kao predsedničkom kandidatu za 2028. godinu – i ko bi mogao da se nadmeće protiv te osobe u ime demokrata.

Dodatno izveštavanje: Deirdre Finerti

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Vodič kroz 'izbore sredine mandata' u Americi
• Može li Tramp zaista da isplati 5.000 dolara svakom punoletnom u Americi
• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo

( BBC Serbian Svi članovi )