MF: Suficit tekuće potrošnje 154,3 miliona eura, gotovo 50 odsto veća realizacija kapitalnih izdataka

Rast budžetskih prihoda od 216,8 miliona eura, premašeni plan naplate, snažan rast kapitalnih ulaganja i suficit tekuće potrošnje od 154,3 miliona eura obilježili su izvršenje budžeta u prvih devet mjeseci 2026. godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Istovremeno, budžetski deficit bio je 56,9 miliona eura manji od planiranog, što, kako su kazali, potvrđuje nastavak pozitivnih fiskalnih kretanja i očuvanje stabilnosti javnih finansija.

"Budžetski prihodi u periodu januar – septembar 2026. godine iznosili su 2.318,5 miliona eura, što je za 216,8 miliona eura ili 10,3 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Istovremeno, devetomjesečni plan prihoda premašen je za 46,5 miliona eura ili dva odsto, što potvrđuje snažnu naplatu i stabilnu prihodnu osnovu budžeta", piše u saopštenju.

Ističu da je rast prihoda zabilježen kod svih ključnih kategorija.

"Posebno ohrabruju rezultati naplate poreza na dodatu vrijednost, poreza na dohodak fizičkih lica, poreza na dobit, akciza i doprinosa. Prihodi od PDV-a dostigli su 1.105 miliona eura, uz rast od 7,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su prihodi od poreza na dohodak fizičkih lica porasli za 21,8 odsto."

Ukupna naplata poreza i doprinosa ostvarila je rast od 150,5 miliona eura ili 7,8 odsto, što "ukazuje na široku osnovu rasta budžetskih prihoda".

Ministarstvo ukazuje da je posebno značajan rezultat ostvaren u dijelu tekuće potrošnje, gdje je za devet mjeseci zabilježen suficit od 154,3 miliona eura.

"To znači da su redovni budžetski prihodi bili veći od tekućih izdataka, čime je obezbijeđena osnova za finansiranje razvojnih prioriteta i realizaciju kapitalnih ulaganja, bez ugrožavanja redovnog izmirivanja obaveza države."

Napominju i da, istovremeno, kapitalna ulaganja bilježe "jedan od najizraženijih pozitivnih trendova" - kapitalni izdaci za period januar – septembar iznosili su 278,5 miliona eura, što je za 90,8 miliona eura ili 48,4 odsto više nego u istom periodu 2025. godine. Realizacija je dostigla 106,6 odsto plana, dok je u okviru te kategorije za Kapitalni budžet izdvojeno 209,3 miliona eura.

"Ovi rezultati pokazuju da se, uz odgovorno upravljanje javnim finansijama i finansiranje redovnih obaveza, istovremeno intenzivira investiciona aktivnost države. Gotovo 50 odsto veća realizacija kapitalnih izdataka u odnosu na prethodnu godinu potvrđuje snažniju usmjerenost budžeta ka infrastrukturnom razvoju i projektima koji stvaraju dugoročnu vrijednost za građane i privredu", piše u saopštenju.

Ukupni izdaci budžeta u posmatranom periodu iznosili su 2.442,7 miliona eura, odnosno 28,4 odsto procijenjenog BDP-a, i bili su 0,4 odsto ispod planiranog nivoa.

Istovremeno, ističu, nastavljeno je redovno finansiranje svih ključnih obaveza države. Za transfere iz oblasti socijalne zaštite izdvojeno je 851,8 miliona eura, dok su izdaci za bruto zarade i doprinose na teret poslodavca iznosili 534,3 miliona eura.

"Uprkos rastu ukupnih izdataka u odnosu na prethodnu godinu, budžetski deficit za period januar–septembar iznosio je 124,2 miliona eura ili 1,4 odsto procijenjenog BDP-a, što je za 56,9 miliona eura ili 31,4 odsto manje od planiranog. Time je ostvaren povoljniji fiskalni rezultat od predviđenog, uz istovremeno povećanje kapitalnih ulaganja i očuvanje suficita tekuće potrošnje", kažu iz MF-a.

Dodaju i da su pozitivni trendovi posebno potvrđeni i tokom septembra, kada je ostvaren budžetski suficit od 22 miliona eura, odnosno 0,3 odsto procijenjenog BDP-a. Prihodi budžeta u tom mjesecu iznosili su 312,8 miliona eura, što je za 51 milion eura ili 19,5 odsto više nego u septembru prethodne godine. Mjesečni plan prihoda premašen je za 25,6 miliona eura ili 8,9 odsto.

"Ostvareni rezultati potvrđuju da se budžetska politika zasniva na rastu prihoda, odgovornom upravljanju rashodima i snažnijoj razvojnoj komponenti javne potrošnje. Suficit tekuće potrošnje od 154,3 miliona eura, rast kapitalnih ulaganja od 48,4 odsto i deficit koji je značajno ispod planiranog predstavljaju važne pokazatelje fiskalne stabilnosti i stvaraju osnovu za nastavak investicionog ciklusa i održivog ekonomskog razvoja Crne Gore", piše u saopštenju.

( B.H. )