Briselski institut: Evropska unija podržavala Vučića, a sada mora povratiti povjerenje među Srbima

Evropska unija je bila u dosluhu i podržavala Aleksandra Vučića, a sada, poslije ubjedljive izborne pobjede Studentske liste, mora povratiti povjerenje u Srbiji i pomoći obnovu demokratije i vladavine zakona, ocjenjuje briselski Centar za evropsku politiku (CEP).

Briselski institut smatra da, uprkos velikom razočaranju u Evropsku uniju (EU) zbog žmurenja na autokratsku Vučićevu vlast, mnogi građani u Srbiji vide budućnost u zbližavanju s Unijom, ali EU mora dokazati da djelatno podržava obnovu demokratije u Srbiji.

Jer, podvlači se u analizi CEP-a, „pred Studentskom listom sada stoji težak posao da se izborna pobjeda pretvori u trajni preobražaj institucija“.

A to znači, navodi briselski centar, „da se razgradi spletena mreža klijentelističkih veza i demokratske ustanove obnove tako da jedna partijska kontrola ne biva zamijenjena drugom“.

CEP dodaje da su čelnici EU, Ursula fon der Lajen i Antonio Košta, iskazali spremnost da pruže podršku nužnim reformama u Srbiji.

Ali, napominje se u analizi, „pošto je dugo smatrano da je Evropska unija u dosluhu s Vučićem, EU sada mora da ponovo izgradi povjerenje ljudi u Srbiji“.

„Pored pružanja tehničke pomoći, potrebno je da EU iskaže i simboličnu podršku… Predsjednica Evropske komisije treba da posjeti Srbiju kad vlada u Beogradu bude sastavljena“, poručio je briselski Centar za evropsku politiku.

Centar navodi da je Vučić „godinama lavirao između Moskve i Brisela, održavajući bliske veze s (predsjednikom Rusije Vladimirom) Putinom i ujedno dobijajući podršku od vođa Evropske unije koji su često davali prednost transakcionoj saradnji po principu 'ja tebi, ti meni' i navodnoj stabilnosti u odnosu na polaganje računa o stanju demokratije“, podvlači se u analizi CEP-a.

„I zato tvrditi da je Vučić jednostavno proruski jeste“, ukazuje briselski centar, „to da se oglušuje o činjenicu da su činioci u Evropskoj uniji dali politički legitimitet režimu SNS-a uprkos urušavanju demokratije“.

U tekstu se dodaje da je Vučić „uživao podršku visokih ličnosti EU, posebno iz Evropske narodne partije (EPP), čiji je SNS i dalje pridruženi član“.

Kako se ukazuje, „kad je Srbija 2021. već ocijenjena kao 'izborna autokratija', predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila je Vučića za napredak u temeljnim reformama“.

„Šurovanje EU s Vučićem i stavovi Unije o nekim pitanjima, poput rudarenja litijuma, izazvali su veliko nezadovoljstvo u Srbiji, čak i među onim tradicionalno proevropskim sektorima, i čini se ojačali osjećanje da je važnije obezbijediti zemlju iznutra, pa je to odmah dovelo do protesta“.

Briselski institut objašnjava da je „Srbija od dolaska na vlast SNS-a gurnuta u spiralu urušavanja demokratije, tako da je od liberalne demokratije postala izborna autokratija 2014. godine“.

„SNS je razvio klijentelističku mrežu nadzora, uspostavio kontrolu bezbjednosnog sektora, zaoštrio pritisak na pravosuđe i sredstva informisanja, ojačao politizaciju državne uprave i, koncentrišući vlast u figuri Vučića, stopio veze između države, partije i vođe, pa je to dovelo do stvaranja duboko zarobljene države“, zaključuje se u analizi briselskog instituta.

( BETA )