Šta jesti da bi koža izgledala mlađe

Melisa Hogenbum, BBC zdravlje

Koža je najveći organ u telu i mora da potraje čitav naš život.

Pored toga što čini da izgledamo mlađe, negovana koža aktivno pozitivno utiče na šire zdravlje.

Ali kao prepreka između naših tela i spoljnog sveta, koža je izložena oštećenjima.

Mnogi faktori životne sredine doprinose starenju kože, među njima zagađenje vazduha i klimatske promene, kaže Džin Kratman, profesor dermatologije na Lajbnicovom istraživačkom institutu za medicinu životne sredine.

„Decenijama smo mislili da je UV zračenje glavni pokretač starenja kože izazvanog životnom sredinom, a mi sada znamo da nije tako“, kaže Kratman.

UVB je oblik energije koji dolaze od sunca.

„Druge talasne dužine u okviru prirodnog sunčevog svetla mogu takođe da doprinesu starenju, na primer, vidljivo svetlo i infracrveno zračenje.“

Čak i rast temperature može da doprinese tom procesu, kaže on.

Starenje samo po sebi još je jedan faktor.

Kako starimo, mi postepeno gubimo kolagen, protein koji daje koži njenu strukturu i pomaže joj da ostane čvrsta.

Zanemareni faktor koji može da pomogne da se koža održi u boljoj formi je ono što jedemo.

Od zdravih masti do fermentirane hrane, neka hrana može da pomogne zdravoj koži.

1. Živopisno voće i povrće

Postoji obilje istraživanja da je ishrana bogata biljem važna za održavanje kože zdravom.

Pomaže ako birate živopisno voće i povrće jer sadrži moćne antioksidanse koji pomažu da se koža zaštiti od oštećenja izazvanih zagađenjem i sunčevim svetlom.

Šargarepa, paprika i paradajz su bogati karotenoidima, među kojima su lutein, likopen, i beta-karoten.

„Oni se pohranjuju u masno tkivo i štite od UV zračenja“, kaže Volker Bem, profesor hemije hrane sa Univerziteta Fridrih Šiler.

I dok krema za sunce ostaje važna, Bem kaže da je ljudi obično stavljaju tokom dugog boravka napolju umesto svakog dana.

Redovno konzumiranje hrane bogate karotenoidom pruža „stalni osnovni faktor zaštite od UV zračenja od otprilike dva do tri tokom čitave godine“, kaže on.

Dodavanje male količine zdrave masti kao što je maslinovo ulje u paradajz ili šargarepu pomaže telu da apsorbuje ove antioksidanse.

Beta-karoten može takođe da se pretvori u vitamin A, koji je važan za rast ćelija kože i njenu zaštitu od infekcija.

Karotenoidi mogu da pomognu ćelijama kože da proizvode hijaluronsku kiselinu.

Ovaj molekul pomaže da se održi čvrstina i elastičnost kože, i može da se nađe u mnogim hidratantnim i kremama „protiv starenja“.

Isti pigmenti mogu da pomognu da se pojača kolagen.

• Neobičan način na koji vaša koža oblikuje vaše zdravlje
• Novo otkriće bi moglo da doprinese usporavanju starenja kože
• Od kolagena je koža elastičnija, ali ne sprečava bore: studija

U maloj studiji, žene koje su uzimale dnevnu dozu suplementa karotenoida deset meseci pokazale su poboljšanje kolagena i elastina u koži, sugerišući da to može da pomogne u sprečavanju razlaganja kolagena.

Konačno, jedenje mnogo živopisnog voća i povrća pokazalo se da stvara „sjaj“ kože zdravijeg izgleda.

Da biste imali koristi od toga, morate da jedete takvu hranu dosledno, kaže Kratman.

„Kakve god antioksidanse da jedete, da biste imali zaštitu od efekata životne sredine potrebno je obično osam do 10 nedelja pre nego što ćete imati merljive posledice.“

Mango se pokazao da održava našu kožu mlađom kako starimo.

Uzmite, na primer, studiju na ženama u postmenopauzi, koju je predvodila Vivijen Fam sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu.

Učesnice su jele 85 grama manga četiri dana u sedmici tokom 16 nedelja.

Istraživači su otkrili da je ovo smanjivalo veličinu postojećih bora, kao i veliki broj novih.

Potrebno je još istraživanja, ali istraživači pretpostavljaju da za pozitivne efekte mogu da budu zaslužni karotenoidi, kao i antioksidansi flavonoidi i mangiferin.

Iznenađujuće, ali studija je pokazale da jedenje oko 250 grama manga dnevno pojačava bore.

Pogledajte video: Zašto i kako se koža menja kad smo pod stresom

Nije najjasnije zašto je to tako, ali bi moglo da bude zbog visokog sadržaja prirodnog šećera u mangu, kaže Robert Hekmen, profesor nutricije na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu i jedan od koautora istraživanja.

„Pretpostavljamo da je šećer napravio neku štetu molekulima u koži“, kaže Hakan.

Iako je studija bila mala, propratno istraživanje, koje još nije objavljeno, ponovilo je iste rezultate, kaže on.

Mango i citrusno voće takođe su bogati vitaminom C.

Ovaj vitamin nam pomaže da proizvodimo kolagen, a služi i kao antioksidans, koji može da zaštiti našu kožu od oštećenja od sunca.

Studija sugeriše da bi vitamin C mogao da pomogne hidrataciju kože i smanji pigmentaciju.

Iz ovog razloga, vitamin C se naširoko koristi u proizvodima za negu kože i kao suplement, kaže Kratman.

Pogledajte video: 'Bogato proteinom' - istine i zablude

2. Zdrave masti

Jedenje dovoljno orašastih plodova i semenja može da pomogne koži.

Mala randomizovana kontrolna studija pokazala je da su oni koji su jeli bademe 16 nedelja imali manje vidljive bore u poređenju sa onima koji su užinali drugačije grickalice.

Vitamin E, koga ima obilato u orašastim plodovima i semenju može takođe da zaštiti kožu od oštećenja ćelija i starenje.

Nedostatak ovog vitamina može da utiče na zdravlje kože, između ostalog i sporije zarastanje rana.

Dobri izvori su bademi, lešnici, pinjole i mnoga ulja od semenja.

Orašasti plodovi takođe sadrže masne kiseline omega-6, koje mogu da ojačaju barijeru kože tako što će je učiniti vlažnijom.

Druga vrsta zdravih masti poznatih da su dobre za našu kožu je omega-3, koja se može naći u plavim ribama i algama.

U ribe bogate sa omega-3 spadaju losos, sardine i skuša, a male studije pokazuju da one mogu da smanje osetljivost kože na sunce i stoga pomognu da nas zaštite od oštećenja od Sunca.

Masna riba pomaže da se očuva postojeći kolagen i smanji inflamacija.

3. Hrana koja je dobra za naša creva

Kad jedemo raznovrsnu ishranu od svežih namirnica, orašastih plodova i semenja, od toga imaju koristi mikrobi u našim crevima, a isto tako i naša koža.

To je zato što su naše zdravlje creva i kože tesno povezani.

Istraživači nazivaju ovaj odnos „osovinom creva-koža“.

Kad jedemo raznovrsni niz biljne hrane, mikrobi u našim crevima ispuštaju jedinjenja koja imaju antiinflamatorna i antioksidansna svojstva.

Oni takođe utiču na kožu, kaže Hakman.

Zdraviji mikrobiom creva može i da poboljša stanje kože podrškom našem imunom sistemu.

Jedan od načina da se postignu ove koristi je da se jede širok dijapazon biljne hrane.

To su: voće i povrće, mahunarke, integralne žitarice, biljni začini i začini.

Pomaže smanjivanju stresa, poboljšaju san i zaštite od kožnih stanja, kao što je psorijaza, koja stvara delove suve kože koja se ljušti i svrbi ili boli.

Fermentirana hrana, kao što su kiseli kupus, kimči, kombuha, ili jogurt, posebno su korisni za hranjenje mikroba u crevima.

Možda nećete izgledati kao da imate 30 godina zauvek, ali zdrava ishrana će vam pomoći da vaša koža dobije šansu da ostane zdrava još godinama.

Važno je i koristiti kreme za sunčanje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Razbijanje mitova o zdravstvenim koristima kurkume: jesu li dodaci ishrani delotvorni
• Akne i mitiseri: Pet saveta stručnjaka za jednostavnu negu kože tinejdžera
• Razmnožavaju se na našem licu, čiste nam kožu, ali im preti izumiranje
• Da li probiotici zaista doprinose zdravlju kože
• Da li je gluten (baš uvek) neprijatelj našeg tela
• Vodič za zdravlje creva: Šta jesti, a šta izbegavati

( BBC Serbian Svi članovi )