Ko i koliko novca mora da vrati u budžet poslije izbornog brodoloma

Grujica Andrić i Teodora Ćurčić, BBC News na srpskom

Bar šest stranaka, neuspešnih učesnica na nedavno održanim parlamentarnim izborima u Srbiji, posle glavobolje zbog gubitka podrške, očekuju nove muke i to finansijske.

U Skupštini Srbije će biti samo Studentska lista, koja sa 140 mandata može sama da formira vladu, do sada vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) koja sa 103 predstavnika obećava da će biti „jaka opozicija", i pet manjinskih lista sa ukupno sedam poslaničkih mandata.

Čak 11 od 18 kandidovanih lista ostaje van skupštine.

Neki od gubitnika moraće ponovo da uzmu digitrone u ruke, jer ih čeka vraćanje novca koji su dobili iz državnog budžeta za potrebe kampanje.

Ovu obavezu imaju sve liste koje su osvojile manje od jedan odsto važećih glasova, dok je za manjinske liste taj prag 0,2 odsto, propisuje Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.

Zakon je uveo ovo pravilo 2011, ali je izmenama u julu 2026. delimično ukinuto „izborno jemstvo" kao garancija da će učesnici na izborima vratiti novac dobijen od države.

„Jemstvo je ukinuto za sve osim parlamentarnih stranaka i sada postoji veliki rizik da budžet pretrpi štetu", kaže za BBC Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.

To znači da oni koji su uzeli pare za kampanju, bez garancija, a nemaju imovinu, možda i neće vratiti dugove.

Studentska lista, SNS, tri manjinske bošnjačke liste, i po jedna mađarska i albanska ulaskom u parlament oslobođene su te obaveze.

To važi i za Socijalističku partiju Srbije (SPS), koja je prvi put posle tri decenije ostala bez predstavnika u skupštini, ali jeste nadmašila prag od jedan odsto zbog čega ne mora da vraća novac.

Jemstvo u vidu nepokretnosti su pred ove izbore položile samo liste „Autentična desnica" i „Evropska Srbija", čije su okosnice parlamentarne stranke.

Za preostalih osam lista nije izvesno kako će vratiti novac, kaže Nenadić.

„Protiv stranaka je moguće pokrenuti tužbu i prinudnu naplatu, ali i to zavisi od toga ima li stranka imovinu, koju često nemaju ni parlamentarne stranke, a kamoli one koje se pojavljuju ad hoc samo da bi na nekim izborima učestvovale.

„Kod grupa građana ni to čak nije moguće, jer one nisu pravna lica i ne mogu da imaju imovinu", objašnjava.

Ko koliko novca mora da vrati?

Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, iz državne kase se opredeljuje 0,07 odsto poreskih prihoda za kampanje, što je u nedavno završenoj trci bilo oko 12,5 miliona evra.

Od ovog novca, 40 odsto se deli svim učesnicima izbora na ravne časti pre izlaska na birališta, a ostatak dobijaju posle konačnih rezultata, proporcionalno broju osvojenih mandata.

Šest izbornih lista koje imaju obavezu da vrate novac tokom kampanje dobile su identične sume - po 34.724.941,17 dinara, pokazuju preliminarni izveštaji o prihodima i troškovima kampanje koje su liste dostavile Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK).

Među njima su liste:

• „Autentična desnica - dr Miloš Jovanović"
• „Evropska Srbija - Marinika Tepić - Zdravko Ponoš"
• „Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije - BK"
• „Stranka rusko-srpskog jedinstva - Rusi i Srbi braća zauvek"
• „Vladimir Gajić Alternativa za Srbiju"
• „Majka Srbija - Gruda"

Ukupno bi trebalo da vrate 208,3 miliona dinara u budžet.

Liste „Ruska stranka - Srbija u Briksu - Slobodan Nikolić" i „Biram pravdu - Biram budućnost - Koalicija snaga" prijavile su da nisu uzele ni dinar od javnog finansiranja.

Preliminarnih podataka za liste „Liberalno zelena stranka - za slobodnu i čistu Srbiju" i „Ćale ovo je za tebe - Petar Đurić - Premijer Srbije" nije bilo na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije u trenutku objave ovog teksta.

Ukidanje izbornog jemstva „stimuliše pojavu izbornog profiterstva", zbog kojeg je zakon i donet 2011, smatra Nemanja Nenadić.

Naglašava da je i tokom prethodnih 15 godina bilo lista koje su osvajale „manje glasova na izborima nego potpisa podrške pred izbore", ali veruje da im je motivacija bila drugačija.

„Prethodno smo imali situacije da takve liste prave 'gužvu' na biračkim mestima ili preko njihovih predstavnika obezbede većinu vladajućoj stranci u biračkom odboru.

„Sada ćemo ponovo imati i pojavu tog čisto lukrativnog motiva, koji je u međuvremenu bio iščezao", objašnjava Nenadić.

Prema poslednjim izmenama zakona, liste ne smeju da potroše više od šest miliona evra (nešto više od 700 miliona dinara) u jednoj kampanji za izbor predsednika države ili poslanike.

Limit je previsoko i ako posmatramo države uporedive sa Srbijom, poput Hrvatske, Bugarske, Češke i Slovačke, trebalo bi da bude znatno manji, rekao je pre izbora Nenadić za BBC.

Ograničenje iznosa postoji da bi se obezbedila veća ravnopravnost među učesnicima izborne trke, i posebno je značajno u Srbiji, gde veći deo prihoda stranaka dolazi iz budžeta, zaključio je tada.

Šta od institucija zahteva Studentska lista, pobednica izbora koja još nije formalno preuzela vlast:

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Koliko su para stranke potrošile na izborima: BBC analiza
• Obmanjujuće političke reklame u Srbiji sa rumunskim vezama: BBC istraživanje
• Kako je Zukorlićeva stranka osvojila mandat u Skupštini Srbije i šta je sporno
• Mobilni timovi i uspeh Studentske liste: Kako je sačuvana volja birača
• Pad Vučića u Srbiji i pad Orbana u Mađarskoj: Zapanjujuće sličnosti
• Pobednici izbora koje su podržali studenti traže ostavke svih u Srbiji
• Kako je glasala Srbija: SNS pobedio u samo tri grada - i u zatvorima
• Kako su pred mojim očima sa vlasti odlazili Vučić, Orban i Đukanović

( BBC Serbian Svi članovi )