"Brojni propusti" u istrazi slučaja "zvučni top", traži se razrješenje beogradskog tužioca Stefanovića

Evropski sud za ljudska prava odlučio je 29. aprila 2025. da Srbiji izrekne „privremenu mjeru", odnosno da „ukaže da bi država trebalo da spriječi upotrebu zvučnog oružja ili sličnih uređaja na budućim protestima".

263 pregleda0 komentar(a)
Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu, organizovao je u aprilu 2025. za novinare prezentaciju uređaja koji posjeduje MUP, Foto: Fonet
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Grujica Andrić i Predrag Vujić, BBC News na srpskom

„Lagali su za zvučni top, sve su lagali".

Aleksandar Vučić, doskorašnji predsednik Srbije, godinu i po dana ponavlja ovu tvrdnju kao mantru o neobičnom zvuku koji je izazvao paniku i metež u Beogradu na najvećim antivladinim demonstracijama od kako je njegova Srpska napredna stranka bila na vlasti.

Slično su tvrdili i iz Višeg javnog tužilaštva u septembru, koji su saopštili da „zvučni top" nije korišćen na protestu 15. septembra.

Ali, dve nedelje pošto su SNS i Vučić pali sa vlasti na parlamentarnim izborima 25. oktobra, iz Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT) ističu „brojne propuste koji se ne mogu pripisati samo greškama u pravničkom rezonovanju" tokom zaključivanja tužilaca.

U prvom izveštaju nedavno formirane Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva, Višem javnom tužilaštvu je zamereno što nije razjasnilo „očiglednu kontradikciju između medicinske dokumentacije oštećenih i saglasnih iskaza svedoka koji potvrđuju dejstvo akustičnog sredstva, i navoda iz akata državnih organa koji takvu upotrebu a priori negiraju".

Nadležni tužioci nisu radili „sa ciljem da istraže događaj" i utvrde da li je upotrebljen „zvučni top ili neko slično oruđe", već da bi „formalizovali unapred donetu odluku" da toga nije bilo, dodaju.

Iz VJT predlažu Visokom savetu tužilaštva i razrešenje glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva Nenada Stefanovića „nakon što pravnosnažnom odlukom bude utvrđeno da je učinio težak disciplinski prekršaj".

To je uradio, kako tvrde, razrešenjem nadležne tužiteljke u slučaju napada na studente tokom blokade Ulice Jurija Gagarina na Novom Beogradu.

Osumnjičena 25-godišnjakinja je automobilom udarila studentkinju Sonju Ponjavić, prvo se teretila za teško ubistvo u pokušaju, kasnije za blaže teško delo protiv opšte bezbednosti, da bi je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao u avgustu 2025.

„Imajući u vidu sve okolnosti, uverenja smo da bi glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu trebalo da bude udaljen sa javnotužilačke funkcije nakon pokretanja postupka za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje", dodaju iz VJT.

Šta se desilo 15. marta u Beogradu?

Mnogi demonstranti, kao i BBC novinari koji su izveštavali sa protesta 15. marta 2026. u Beogradu, govorili su o čudnom zvuku koji je „prostrujao" jednom od centralnih beogradskih ulica.

Jedni su govorili da je zvuk bio sličan mlaznjaku, drugi da je ličio na kamion ili vozilo u punoj brzini.

Neki su govorili da su danima posle oseċali zdravstvene posledice.

Do danas nije utvrđeno šta je to tačno bilo.

Protivnici Vučiċa odmah su rekli da je reč o „zvučnom topu", uređaju koji koriste neke policije u drugim zemljama da bi rasterali demonstrante.

Predstavnici tadašnje vlasti, a pre svih ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačiċ davali su oprečne izjave ('nemamo takve uređaje', do 'imamo, ali su bili u magacinu').

Vučić je ostao pri tvrdnji da nije upotrebljen zvučni top, a angažovao je i pripadnike ruske službe bezbednosti da, govorio je, nezavisno utvrde šta se to čulo u centru Beograda.

Rusi su utvrdili da nije korišćen uređaj koji se kolokvijalno naziva zvučni top, prema saopštenju koje su objavile srpske službe bezbednosti, tada njemu odane.

Rekao je da je zvao i američki Federalni istražni biro (FBI), ali oni nisu vodili istragu.

Evropski sud za ljudska prava odlučio je 29. aprila 2025. da Srbiji izrekne „privremenu meru", odnosno da „ukaže da bi država trebalo da spreči upotrebu zvučnog oružja ili sličnih uređaja na budućim protestima".

„Ova odluka ne znači da je sud zauzeo bilo kakav stav da li su takva oružja upotrebljena 15. marta 2025. godine", navedeno je u saopštenju suda o odluci.

Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) u junu ove godine osumnjičilo je studente da su na ranijim sastancima navodno isplanirali kako da simuliraju upotrebu „zvučnog topa“ 15. marta 2026.

Do saznanja o navodnim studentskim namerama VJT je došlo tokom istrage smrti studentkinje na Filozofskom fakultetu oduzeta, koja i dalje nije okončana.

Studenti u blokadi su odmah reagovali, tvrdeći da je reč o „laži i skretanju pažnje sa suštinskog pitanja šta se desilo 15. marta 2025.".

Zbog ovog slučaja, policija je potom pretresla stan analitičara Aleksandra Radića, koji je potom napustio zemlju.

Po naredbi Višeg suda u Beogradu, za Radićem je raspisana poternica i tereti se za „pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti" Srbije, kao i „odavanje tajnih podataka".

Na saopštenje VJT reagovali su i studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu, porukom da se krivica prebacuje na studente.

„Uskoro će biti da su studenti odgovorni i za pad nadstrešnice. Za liste čekanja u zdravstvu, za korupciju koja je pojela institucije, za kidnapovanja, prebijanje maloletnika, prebijanje studenata, za partijsko zapošljavanje“, poručili su studenti medicine u blokadi preko naloga na društvenoj mreži Iksu.

Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu, potvrdio je da MUP Srbije poseduje zvučne uređaje, poput LRAD-a, i da su nabavljeni 2021. godine, ali je odbacio navode da su korišćeni protiv građana.

On je za novinare organizovao i prezentaciju uređaja koji poseduje MUP.

Prema izjavama Dačića i državnih zvaničnika, uređaji su bili u magacinima ili su služili kao jak razglas, a njihovo korišćenje u funkciji zvučnog oružja je zabranjeno.

Šta su rekli stručnjaci za BBC?

„Čini se da je uznemirujuću buku proizveo snažan akustični izvor, možda uređaj iz LRAD porodice, ali mogući su i drugi mehanizmi", rekao je Jirgen Altman, profesor fizike sa Univerziteta TU Dortmund, ranije za BBC na srpskom.

Mnogi tipovi tog oružja mogu da proizvedu jak zvuk na udaljenosti od više stotina ili čak nekoliko hiljada metara, rekao je Altman, autor studije o akustičnom oružju i njihovim efektima na ljude.

„Da bi se potvrdilo o čemu se radi, potrebno je vizuelno prepoznavanje izvora zvuka.

„Treba temeljno analizirati zvukove i simptome ljudi koji su bili pod njihovim uticajem", kaže Altman.

Zvuk koji je dovoljno jak da dovede do simptoma koji su mnogi prijavili u Beogradu trebalo bi da se čuje jače na snimcima, kaže Trevor Koks, profesor akustučnog inženjerstva Univerziteta u britanskom Salfordu, za BBC.

„Ako ljudi osete zujanje u ušima ili pomeranje praga čujnosti, kao kada izađete iz diskoteke i blago ogluvite - to ukazuje da je zvuk bio dovoljno glasan da izazove privremeno oštećenje sluha", rekao je on.

„Prilično je ozbiljno, jer može da postane trajno", objašnjava Koks.

On upozorava da tokom kontroverznog incidenta u Beogradu možda i nije upotrebljeno „sonično oružje".

„Ali čak i da zvuk nije bio toliko jak da izazove oštećenje sluha, može da probudi 'bori se-ili-beži' (fight-or-flight) odgovor i reakciju mase.

„Stres takođe može da izazove tinitus (sindrom zujanja)", ukazuje profesor.

Pogledajte video: Prodoran huk, strah i prekid tišine - incident na protestu 15. marta 2025.

BBC novinari su ranije kontaktirali Iršot (Earshot), neprofitnu organizaciju za audio istraživanja radi zaštite ljudskih prava i životne sredine, iz koje kažu da su joj na incident skrenuli pažnju demonstranti prisutni na licu mesta.

„Od 12 video snimaka koji dokumentuju trenutke kada je navodno korišćeno zvučno oružje protiv demonstranata, na četiri se može izdvojiti zvuk podudaran sa vrstom i intenzitetom buke koju proizvodi Vorteks ring gan ili Vorteks top", rekli su za BBC na srpskom.

Ovo oružje izbacuje vazduh ili gas brzinom od 300 kilometara na sat, proizvodeći buku nalik zvuku mlaznog motora, objašnjavaju iz Iršota.

Ovo oružje može i da jonizuje izlazeći vazduh, što bi izazvalo smetnje na električnim uređajima, poput slušnih aparata, objašnjavaju iz ove organizacije u pisanom odgovoru BBC-ju.

Ukoliko je u Beogradu zaista upotrebljen Vorteks top, dobijeni snimci načinjeni su na više od 700 metara udaljenosti od aktiviranog oružja.

Na toj udaljenosti ne može da se čuje sagorevanje u topu, već samo pišteći zvučni talas nastao usled pritiska, koji se udaljava od mesta ispucavanja ka masi, i može da dovede do masovne panike, objasnili su.

Pogledajte duži BBC video o zvuku koji je prekinuo tišinu za poginule u Novom Sadu

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk